Medijski sadržaj u Srbiji, bilo da je reč o televizijskim emisijama ili novinskim člancima, preplavljen je tradicionalnim rodnim predstavama o ženama. Kada se i piše o ženama, uglavnom se to radi u polju zabave ili crne hronike, dok su žene iz manjinskih i marginalizovanih grupa nevidljive u medijskom diskursu. Teme koje se tiču rodne ravnopravnosti i ženske emancipacije minimalizuju se, navodi se u Befemovom vodiču za „strategije otpora“ ovakvim medijskim narativima.
Šta praksa pokazuje?
Najduže i najobimnije svetsko istraživanje o radu u medijima, Globalni medijski monitoring projekat (GMMP), koji je započeo još 1995. obuhvatao je 71 zemlju širom sveta, adresirao je prisustvo žena u svojim nacionalnim radio, televizijskim i štampanim vestima.
U Srbiji je prvi put takvo istraživanje sprovedeno u okviru Petog globalnog medijskog monitoring projekta tokom 2015. i pod nazivom „Ko pravi vesti“ sa istraživačkim timom na čelu sa profesorkom Snježanom Milivojević sa Fakulteta političkih nauka.
Prema istraživanju, u oblastima koje su najzastupljenije u medijima u Srbiji, kao što su politika, upravljanje i ekonomija, žene su zastupljene između 14 i 28 odsto.
U oblasti zabave, sporta, umetnosti i medija, koje čini 7 odsto ukupnog medijskog sadržaja, žene se približavaju polovini (44%).
Dok se žene mnogo češće pojavljuju u medijima kada je reč o ličnim iskustvima, svedočenjem ili popularnim mišljenjem (dve trećine), u ulozi ekspertkinje se pojavljuju tek u 8 procenata, što je ispod evropskog nivoa (18%), a naročito u odnosu na Severnu Ameriku, gde je procenat najviši (32%).
Slična je situacija i sa onlajn medijskim sadržajem, koji prema Befemovom vodiču, proizvode slične „strategije isključivanja žena i njihove getoizacije, kako u samom tekstu tako i u komentarima nove interaktivne publike, koja postaje koautor u procesu promocije i legitimizacije mizoginije kao javnog govora, jer informacijsko-komunikacijske tehnologije same po sebi ne menjaju nejednakosti zato što su pozicionirane unutar socijalnog poretka mapiranog ekonomskim, kulturnim, političkim odnosima neoliberalne, patrijarhalne i heteronormativne dominacije“.
Tako su na digitalnim platformama žene u samo 20% slučajeva tema u vestima na internetu i u tvitovima, dok je svetski i evropski prosek neznatno viši i iznosi 26%. One su skoro tri puta manje zastupljene na fotografijama u odnosu na muškarce i u odnosu na stvarni broj žena koje žive u Srbiji.
Kako vodič pokazuje, štampani medijski tekstovi ne problematizuju klasne razlike i ne bave se drugim ličnim svojstvima žena, poput rase, seksualne orijentacije, invaliditeta u afirmativnom smislu.
Kako poboljšati situaciju?
Kulturni centar Befem je, kako bi unapredio poziciju žena po pitanju medijske reprezentacije, inicirao servis Biro Jednakost, koji je inspirisan švedskom inicijativom Equalisters.
U cilju obezbeđivanja većeg prisustva žena u medijima, Befem je sastavio 18 lista sa 385 žena, potencijalnih sagovornica i stručnjakinja iz različitih oblasti koje se u svom radu bave uključivanjem rodne perspektive u polje obrazovanja, bezbednosti, politike, ekonomije, ekologije, prava, sporta, kulture, manjina i drugih oblasti.
Za uvid u servis Biro Jednakost potrebno je poslati BeFemu poruku preko Fejsbuka.
Kako bi podstakle medije da uključe rodnu perspektivu u svoj rad i sadržaje koje proizvode, iz Befema skreću pažnju i na Kodeks novinara Srbije u kojem stoji da su urednici i novinari profesionalno odgovorni javnosti a ne izdavaču, vlasniku medija i njihovim privatnim, ekonomskim i političkim interesima. Razlog postojanja medija jeste javni interes kojeg vlasnički odnosi ne smeju narušavati.
Prema članu 5, stav 4: „Novinar/ka mora biti svestan/sna opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.“
Da podsetimo, BeFem je zajedno sa UNDPom i grupom Novinarke protiv nasilja započeo i kampanju o izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju nad ženama. Na koje sve načine možemo kroz medije da edukujemo o fenomenu nasilja pročitajte u njihovim Smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.
V.K.
