Upotreba solarne i energije vetra za dobijanje struje se udvostručila u proteklih šest godina, otkriva izveštaj Global Electricity Review nezavisne istraživačke organizacije Ember objavljen 30. marta. Od kada je 2015. Pariskim sporazumom o sprečavanju klimatskih promena definisano da je neophodno raditi na napuštanju fosilnih goriva da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1.5°C do sredine veka, udeo sunčeve i energije vetra u proizvodnji struje je porastao sa 4.6 na 10.3%.
Iz svih takozvanih čistih izvora energije (uključujući hidro, nuklearnu, vetro, solarnu i bioenergiju) je prošle godine dobijeno 38% struje na svetu, više nego sagorevanjem uglja (36%).
Među njima, upotreba solarnih panela i fabrika vetra beleže najveći rast. Čak 23% više struje je lane dobijeno od sunca, a 14% više od vetra, nego 2020. Ovaj trend, od oko 20% rasta na godišnjem nivou, bi morao da se održi da bi se ciljevi Pariskog sporazuma dostigli do 2030. godine. U izveštaju se naglašava da je solarna i energija vetra finansijski najekonomičnija od svih obnovljivih izvora, što rast njene upotrebe čini izglednijim. Čak pedeset zemalja sada dobijaju više od 10% struje od sunca i vetra, uključujući i najveće svetske privrede – SAD, Kinu, Japan, Nemačku i Veliku Britaniju – a njihov broj se u odnosu na 2020. godinu uvećao za sedam. Najveći progres u ovoj oblasti beleže Holandija, Australija i Vijetnam.
Nažalost, rast potražnje za strujom je prošle godine doveo i do neprevaziđenog obima upotrebe uglja, kojim su namirene dve trećine novih potreba. Sagorevanje uglja toliki rast nije doživelo od 1985, naglašavaju istraživači.
Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) je objavila da bi u korist limitiranja zagrevanja planete za 1.5°C do sredine veka udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije trebalo da se podigne sa 14% u 2019. na 40% do 2030 – odnosno da se trostruko ubrza energetska tranzicija.
To bi zahtevalo godišnja ulaganja od oko 5.7 biliona američkih dolara na globalnom nivou, izveštava Balkan Green Energy News. U izveštaju agencije IRENA navodi se da bi se tako otvorilo i 85 miliona novih radnih mesta, znatno više nego što se očekuje da bi bilo izgubljeno u industrijama vezanim za fosilna goriva (12 miliona).
I.K.
