Stanari privremenog smeštaja u Hotelu Bristol, koje već godinama vlasti pokušavaju da izbace na ulicu započeće danas štrajk glađu i neće ga prekinuti sve dok im se ne ispune svi zahtevi i obezbedi adekvatan smeštaj.
To je danas saopšteno na konferenciji za novinare koja je održana u holu hotela Bristol, koji već mesecima ima isključenu struju i vodu.
Kako je na konferenciji saopšteno, vojna lica raseljenih s teritorije nekadašnje SFRJ i njihove prodice su se na ovakav korak odlučili nakon što je 2. septembra održan sastanak predstavnika UVRS (Udruženje Vojnih Beskućnika Srbije) sa predstavnicima Ministarstva odbrane i uz prisustvo Zaštitnika građana.
Prema mišljenju predstavnika udruženja, sastanak je bio uzaludan jer Ministarstvo nije ponudilo bilo šta osim maglovitog, nejasnog i usmenog obećanja da će stanari Bristola „biti zbrinuti“.
Prema mišljenju predstavnika UVRS implicitna poruka ministarstva odbrane na ovom sastanku je da ono ne namerava išta menjati u svom odnosu prema beskućnicima koji se i po tridesetak godina nalaze u ovom privremenom smeštaju, a koje sada želi da izbaci na ulicu.
Stoga je udruženje donelo odluku o stupanju u štrajk glađu koji, prema rečima predstavnika, neće prestati sve do ispunjenja zahteva.
Na konferenciji je udruženje predstavilo i niz novih podataka, kao što je onaj o tome da je Ministarstvo odbrane u poslednjoj raspodeli stanova preko 80% stanova dodelilo aktivnim pripadnicima vojske, a tek manje od 20% penzionerima, kao i da je određeni broj pripadnika udruženja dobio odbijenice za dobijanje stanova u takozvanoj „državnoj gradnji“.
Inače, dugotrajni rat stanara Bristola naglo je zaoštren nakon početka izgradnje Beograda na vodi jer se ovaj hotel nalazi upravo na zemljištu koje je predviđeno za taj megalomanski projekat.
Ispada, dakle, da su stanari Bristola zapravo samo jedna kolateralna šteta investitorskog urbanizma koja je pod aktuelnom vlašću dobila i na bezobrazluku i na beskrupuloznosti. Pritisci na bristolske stanare su mnogostruki i brutalni: isključeno im je grejanje, liftovi, kablovska, internet pa čak i struja, pa je život u ovom privremenom smeštaju postao nepodnošljiv.
Međutim, struju isključuje elektrodistribucija, grejanje isključuje toplana, internet isključuje provajder – pa upravo borba protiv stanara Bristola pokazuje stepen do kojeg je dogurala homogenizacija državnih aparata ali i njihova sinhronizacija sa interesima investitorskog kapitala.
Paradoks se, međutim, smestio u činjenici da veliki broj stanara Bristola čine upravo veterani ratova devedesetih a da taktičko političarenje sadašnjih vlasti beskrupulozno igra na kartu militarističkog patriotizma.
Stanari Bristola, međutim, izgledaju odveć beznadežni da bi lako odustali jer, kako je to sasvim efektno sažeo jedan od stanara hotela: „ja odavde mogu samo u svoj stan ili u ilovaču“.
S.A.
