Poslanici i poslanice u Evropskom parlamentu su juče, sa 427 glasova za, 119 protiv i 140 uzdržanih glasova usvojili zakonodavnu inicijativu koja zahteva ciljano zakonodavstvo i politiku za rešavanje svih oblika rodnog zasnovanog nasilja i diskriminacije nad ženama i devojčicama, ali i protiv LGBTIQ+ osoba. Ova inicijativa obuhvata nasilje i diskriminaciju koja se dešava kako u realnom društvenom prostoru tako i na internetu, čime bi se rodno zasnovano nasilje i diskriminacija tretiralo kao „posebno težak zločin sa prekograničnom dimenzijom“.
Usvajanjem ove inicijative EU poslanice i poslanici su pozvali Komisiju da pored zločina protiv kojih se treba boriti na zajedničkim osnovama na nivou EU, a ne samo u pojedinačnim državama članicama, poput trgovine ljudima, drogama i oružjem, kompjuterskog kriminala i terorizma navede i rodno zasnovano nasilje kao područje zločina. Time bi rodno zasnovano nasilje postalo deo člana 83. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.
Malin Bjork, predstavnica Levice je rekla: „Parlament želi da vidi hrabre akcije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja ne samo u obliku zakona na nivou EU, već i kroz veća ulaganja u skloništa za žene, u zakone sprovođenja i u feminističkom obrazovanju. Izveštaj takođe prepoznaje da su seksualna i reproduktivna prava, poput prava na abortus, od presudnog značaja i da ne samo žene, već i LGBT osobe mogu biti žrtve rodno zasnovanog nasilja, jer se ova vrsta nasilja zasniva na rodnim nejednakostima i patrijarhalnim stereotipima.“
Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, ova inicijativa bi poslužila kao pravna osnova za Direktivu EU usredsređenu na žrtve koja koristi standarde Istanbulske konvencije i druge međunarodne standarde, a posebno bi trebalo da uključi mere prevencije, uključujući rodno osetljivo obrazovanje, usluge podrške, mere zaštite i reparacije za žrtve, mere za okončanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, uključujući nasilje nad LGBTIQ+ osobama, minimalne standarde za sprovođenje zakona, odredbe koje će osigurati da se incidenti rodno zasnovanog nasilja uzimaju u obzir prilikom određivanja starateljstva nad detetom i prava na posete i saradnja među državama članicama i razmena najboljih praksi, informacija i stručnosti.
Evropski poslanici i poslanice su takođe osudili femicid kao najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama, i istakli su da je uskraćivanje sigurne i zakonite brige o abortusu takođe oblik rodno zasnovanog nasilja. Oni su ukazali na mnoge negativne lične, društvene i ekonomske efekte rodno zasnovanog nasilja, i dodali su da je situaciju dodatno pogoršala pandemija.
Dijana Riva I Finer iz Zelenih je dodala: „Poruka Parlamenta je bila jasna. Treba nam više boljih alata za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Stoga pozivamo na zajedničke pravne definicije, standarde i minimum krivičnih dela. Vreme je da se preduzmu koraci da se rodno zasnovano nasilje uvrsti u listu zločina EU i da se predstavi holistička i inkluzivna Direktiva za borbu protiv jednog od najozbiljnijih i najupornijih kršenja ljudskih prava u istoriji čovečanstva.“
Poslanice i poslanici su imali u vidu činjenicu da je trećina žena u EU doživela fizičko i/ili seksualno nasilje. Oko 50 žena svake nedelje izgubi život zbog nasilja u porodici, a 75% žena u profesionalnom okruženju doživelo je seksualno uznemiravanje.
Tokom svog drugog obraćanja o stanju EU na plenarnoj sednici u sredu, predsednica Komisije je najavila da će do kraja godine Komisija predložiti zakon za borbu protiv nasilja nad ženama koji će uključivati prevenciju, zaštitu i efikasno gonjenje.
I.P.
