O rasprostranjenosti rodno-zasnovanog nasilja u Srbiji najbolje govore podaci iz statistika o femicidu, a koji ukazuju da je od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno 13 žena. Brojne organizacije su do sada iskazale zabrinutost povodom činjenice da su Rijaliti programi poput ,,Zadruge“ i ,,Parova“ vremenom prerasli u platforme za promovisanje nasilničkog ponašanja.
Ni državni vrh ne negira postojanje problema budući da iz godine u godinu predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, šalje u javnost sličnu poruku – da se rodno-zasnovanom nasilju treba pristupiti sa obzbiljnošću kakvu zaslužuje, te da se kolektivnim naporima mora raditi na postizanju društvene atmosfere u kojoj vlada nulta tolerancija na nasilje prema ženama.
Kada u isto vreme, više puta za redom izostane adekvatna reakcija Regulatornog tela za elektronske medije na učestale pojave nasilja nad učesnicama rijalitija „Zadruga“, ne možemo a da se ne zapitamo da li onda rijaliti programi predstavljaju paralelnu sferu društvenog života Srbije na koju se zakoni ne primenjuju, a gde je svaki sadržaj dozvoljen dokle god ima potencijal da privuče masovnu gledanost?
U prethodnih nekoliko meseci, mogli smo da posvedočimo eskalaciji nasilja u pomenutom programu koje je kulminiralo kada je jedan od učesnika, Marko Osmakčić, svoju tadašnju partnerku, Viktoriju Mitrović, u garderoberu zajedničke spavaonice hvatao za vrat, udarao u glavu, a zatim i gurnuo na pod, nazivajući je usput nizom pogrdnih imena.
Ovaj slučaj, između ostalog, podstakao je Autonomni ženski centar da uputi otvoreno pismo Savetu REM-a u kojem se navodi da ova organizacija ,,sve češće prima obaveštenja i molbe od građana i građanki da neko reaguje na scene teškog psihološkog, fizičkog i seksualnog nasilja koje preživljavaju učesnice „Zadruge“, a koje ima prilike da vidi milionska publika“.
Uznemirenost dela javnosti povodom scena nasilja potvrđuje i činjenica da peticija za oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Happy koju je pokrenula organizacija „Kreni-Promeni“ do danas broji preko 206.000 potpisa.
S tim u vezi, važno je istaći i da je REM nedavno podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv televizija B92, Pink, Prva i Happy za mesec mart. Prema zvaničnim podacima, televizija Pink, sa ukupno 493 zabeležena prekršaja Zakona o oglašavanju, ubedljivo prednjači u odnosu na sve ostale navedene televizije. Ipak, u međuvremenu, emitovanje spornog rijaliti programa neometano se odvija, pojedini učesnici koji su u više navrata pokazivali sklonost ka nasilničkom ponašanju i dalje imaju šansu da se u istom takmiče, dok sama produkcija ni u jednom trenutku nije na jasan način osudila nasilje.
Kako primećuje Hristina Cvetinčanin Knežević, članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama i ekspertkinja u oblasti medija, roda i rodno-zasnovanog nasilja, posebno je problematično to što se nasilju prema ženama pristupa kao samo još jednoj od senzacija koje je moguće eksploatisati u komercijalne svrhe, a što u krajnjem slučaju vodi jedino u pravcu desenzitivizacije šireg društva na ovakve pojave.
Ona upozorava i da „uporan izostanak reakcije i sankcije kada je reč o emitovanju takvog sadržaja, čak i nakon reagovanja ženskih i medijskih grupa i organizacija koje se bave nasiljem prema ženama, dodatno šalje poruku da je nasilje prema ženama dopustivo i hrabri nasilnike među nama da budu nasilni“.
Uz to dodaje da ,,za nasilnike i nasilničko ponašanje koje se toleriše ne sme da bude prostora u etru, a pogotovo ne u udranim terminima“.
Zabrinjavajuć je i način na koji se produkcija ,,Zadruge’’ odnosi prema situacijama u kojima učesnice govore o traumatičnim iskustvima fizičkog i seksualnog nasilja koje su doživele pre učešća u emisiji, ali i o uključenosti u prostituciju.
„Umesto da se tim ženama pruži podrška, njihova iskustva zloupotrebljavaju kako produkcija rijaliti programa, tako i tabloidi koji na senzacionalistički način prenose dešavanja i ispovesti iz rijalitija. Celo društvo je na neki način izdalo te žene gledajući njihovu patnju i bol – retki su oni koji su reagovali, a čak i na te reakcije sistem je ostao nem“, izjavljuje za Mašinu Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra.
S druge strane, ovakav tretman nasilja prema ženama u javnom životu može se višestruko negativno odraziti na spremnost drugih žena da prijavljuju nasilje. Pavlović zaključuje da se na taj način „stvara osećaj da ne postoji niko ko ih može zaštititi, čak suprotno – plaše se da i njihove životne priče ne dospeju do oka javnosti kroz tabloidne medije“.
„Neretko se dešava da nasilnici prete svojim žrtvama upravo pominjući primere nasilja koje vide u medijima, ili ih ti primeri inspirišu“ objašnjava Pavlović.
I dok iščekujemo konačnu odluku REM-a o tome da li će televiziji Pink biti obnovljena nacionalna frekvencija, ostaje otvoreno pitanje kako stati na put nasilju u rijalitijima?
Cvetinčanin Knežević smatra da se u okvirima rijaliti programa poput „Zadruge“ svesno proizvode i reprodukuju uslovi u kojima se nasilje podstiče, umesto da se sankcioniše.
„Organizatori i mediji koji rijalitije emituju dužni su da reaguju i preuzmu odgovornost za to što nisu na vreme sprečili takvo ponašanje. Ukoliko ta reakcija izostane, treba da snose odgovarajuće sankcije.“
Prema mišljenju Sanje Pavlović, glavnu odgovornost za rešavanje ovog problema imaju REM i tužilaštva, u čijoj je nadležnosti da pravovremeno reaguju na situacije u kojima se prepoznaju elementi kršenja ljudskih prava u rijaliti programima. Ona ističe da se tim putem ,,produkcijama, i učesnicima rijaliti programa, ali i ženama koje preživljavaju nasilje šalje poruka da profit nije iznad države i da institucije mogu da postupaju prema slovu zakona“.
Osim toga, mediji, ukoliko se vode odgovornim i etičkim izveštavanjem, mogu imati ključnu ulogu u edukaciji šireg društva o problemu nasilja prema ženama, zaključuje Cvetinčanin Knežević:
,,Nama je, kao društvu u celini, neophodna mnogo opsežnija sistemska edukacija o rodno zasnovanom nasilju – koje sve oblike ima nasilje, kako sve može da izgleda i koje posledice ostavlja, ali i koji sve mehanizmi podrške postoje i kome se preživela može obratiti za pomoć i podršku“.
