Nakon razornih požara u Grčkoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, Balkan se nosi sa velikim požarima u istočnoj Srbiji. Aktueno traje gašenje stotina hektara zahvaćene šume na planini Vidlič u nastavku Stare planine, te Homolja, kao i manji požar na Tari.
Požar na Vidliču počeo je pre više od deset dana, 16. avgusta, nakon olujne grmljavine za koju se pretpostavlja da je zapalila drveće. Kako za Mašinu pojašnjava Aleksandar Panić iz Odbranimo reke Stare planine, inicijalni požar pojavio se na nekoliko stotina metara od sela Visočka Rožana u opštini Dimitrovgrad.
Prema njegovim rečima, poznato je da na ovom terenu grom ume da izazove požare u letnjim mesecima, kada je rastinje suvo. Nakon što su uočili dim, meštani su alarmirali nadležne služe da su uočili požar i da se dim nadvio nad severnu stranu planine.
„Šta se nakon toga čekalo? Verovatno da padne kiša ili ne znam šta, jer bili su upozoreni ljudi iz štabova i u gradu da se nešto tako desilo“, pita se Panić za Mašinu.
Požar se brže širi kroz nisko rastinje
Lokacija izbijanja požara je bila na izuzetno nepristupačnom terenu, gde su stene visoke po 20-30 metara. Pretpostavlja se da je to jedan od faktora koji su omeli bržu reakciju nadležnih.„U narednih nedelju dana su pale dve kiše, i to pljuskovi koji su mogli to da reše, ali očigledno da nisu rešili. Verovatno je u pitanju bilo neko staro deblo koje je i dalje tinjalo“, komentariše naš sagovornik.
Požar je od petka, 23. avgusta, počeo da se širi, najpre zahvativši nekoliko stotina metara, da bi se u subotu i nedelju podstaknut vetrom proširio na skoro celu severnu stranu Vidliča, u širini od 5-6 kilometara, objašnjava naš sagovornik:
„To je deo terena gde je požar uništio šume još 2007. godine, pa sada tamo nisko rastinje i žbunje, koje je bolje gorivo za požar nego stara šuma. Naime, kroz staru i veliku šumu požar prođe ako nema mnogo debele stelje, i često ne napravi na drvetima nikakvu veliku štetu, ali u ovakvim makijama on se brže razvija“.
Požar se proširio na južnu stranu Vidliča
Kako dodaje, konfiguracija terena ne samo što otežava gašenje vatre sa zemlje, već pogoduje i njenom širenju jer među stenama na vrhu planine postoje koridori kroz koje uvek ima vazdušnih strujanja.
Proteklog vikenda požar je zahvatio vrh Vidliča i proširio se na njegov južni deo – još suvlju stranu planine i krečnjački teren pun vrtača ispunjenih grabom, mladim hrastom i borovima, te travom koja po svedočenju aktiviste najverovatnije nije raščišćavana decenijama. U subotu i nedelju je požar nošen vetrom sa severozapada ugrozio i dimitrovgradska sela Visički Odorovci i Gulenovci, te uhvatio pravac prema Crpenom braništu, velikom potezu šuma na nepristupačnom terenu koji se prostire u smeru Pirota.
Vatrogasci daju sve od sebe
„Ekipe koje su angažovane na gašenju požara daju sve od sebe“, naglašava Panić. Kako dodaje: „Prema njima ne možemo imati nikakve zamerke. Jedino se svi pitaju zašto se čekalo nedelju dana da se ugasi inicijalni požar. Činjenica je da je teren izuzetno nepristupačan i da bi za gašenje sa zemlje bila porebna barem aplinistička oprema, ali helikopter sa vedrom bi to verovatno mogao da ugasi mnogo lakše“.
Za gašenje požara su od 23. avgusta angažovana dva helikoptera koja uzimaju vodu sa Smilovskih jezera. Oni, po svedočenju Panića, zasad ne uspevaju da savladaju požar, čiji intenzitet širenja prevazilazi njihove mogućnosti.
Površina zahvaćena požarom je velika nekoliko stotina kvadratnih hektara. Požar plamti na velikim visinama, između 800 i 1200 metara.
Razmere štete su zasad nepoznate. Panić konstatuje da trenutno nema opasnosti po grad i po sela osim pomenuta dva sela u opštini Dimitrovgrad, te da na planini nema pojata koje se koriste i u kojima bi neko mogao da nastrada, ali da dim leži u celoj pirotskoj kotlini. „Jutros je u Pirotu na kolima bio sloj pepela“, dodaje.
„Ja ne mogu da uputim nikakvu kritiku ljudima koji sada gase požar. Oni svoj posao rade na najbolji mogući način, to je tamo pogibeljno“, naglašava. Ipak, pravi odgovor na to šta se čekali nedelju dana treba da da neko iz gradskih štabova, smatra.
Gori i budući nacionalni park Kučaj-Beljanica
U istom periodu vatra je zahvatila Homolje, deo zaštićenog područja Kučaja-Beljanice, koje je u postupku za proglašenje nacionalnim parkom, i ugrozila Žagubicu. I gašenje ovog požara ometa nepristupačnost terena, ali i konflikti oko upotrebe vode, smatra Ivan Milosavljević Buki iz inicijative RIS – Rendžeri istočne Srbije.
Kako navodi Milosavljević, požar koji je pre desetak dana počeo na mestu zvanom Krivulja vatrogasci su danima pokušavali da ga lokalizuju, u čemu ih je kao i na Vidliču omela nepristupačnost terena. Ni u ovom slučaju kiša koja je u međuvremenu pala nije ugasila požar, već se on proširio i pojavio na novim lokacijama, na mestima koja se zovu Đula i Dobre strane, odakle se proširio u smeru Žagubice i Suvog dola.
„Opet, zbog nepristupočnosti terena, vatrogasci nisu mogli da izađu na sve lokaciji, pa su pokušali zaustave požar zaoravanjem deonica oko zahvaćenog terena“, navodi Milosavljević.
U gašenju požara učestvuju vozila Sektora za vanredne situacije, a pridružili su se i dobrovoljci iz Žagubice i okoline. Tokom dana se očekuje da se u gašenje uključe helikopteri.
„Požar je zahvatio i nekoliko salaša, a gori i nedaleko od izvora Beljanićke reke, koja nedaleko od svog izvora ponire i za koju se pretpostavlja da se na površini pojavljuje u obliku vrela Mlave“, kaže Milosavljević.
I vatrogasci i meštani podozrevaju da je požar podmetnut
Za razliku od požara na Vidliču, za koji se pretpostavlja da je uzrokovan udarom groma, za požar na Homolju bi mogao biti odgovoran ljudski faktor. Prema rečima aktiviste, i vatrogasci i meštani podozrevaju da je požar podmetnut jer se nekoliko manjih požara rasplamtalo u isto vreme.
„Dok smo bili na Beljanici smo primetili da ponovo gori vatra i u reonu sela Lipe, gde je gorelo i u proleće ove godine, tako da sad idemo na teren da vidimo tamo šta se zapravo sa tim požarom događa“.
Požar na Beljanici je zahvatio ogromnu površinu, kaže Milosavljević. Pored niskog rastinja i visoke trave,zahvatio je i borove šume, što zbog smole doprinosi širenju požara“.
Aktivista; Jedna cisterna za gašenje požara, četiri Dandiju za istražne bušotine
„Juče su poslali jednu od vatrogasnih cisterni koje su donacija Evropske unije, a koja se inače nenamenski koristi za dovlačenje pijaće vode na istražne bušotine Dandija. Juče je odvojena da dovozi vodu na mesto požara, ali ostale četiri cisterne komunalnog preduzeća su i dalje non stop vozile vodu na istražne bušotine“, tvrdi Milosavljević.
Podsetimo, aktivisti RIS-a i snimateljska ekipa N1 su prošle nedelje fizički napadnuti od strane radnika komunalnog preduzeća koje su snimili u aktivnosti dostavljanja pijaće vode na istražne bušotine.
„Evidentno je da sve ovo povećava nesigurnost ljudi koji imaju salaše i da im obezvređuje zemljište, kao i da se požari vrlo često čudno poklapaju sa mestima gdje se planiraju vetroparkove rudnice i gde vidimo masovne seče šuma. Ovaj novi požar u Lipama se poklapa da sa mestima gde se planira vetropark i gdje je Ziđin vrši istražne radnje“, tvrdi Milosavljević.
U doba „globalnog ključanja“ treba strogo čuvati šume
Planeta je u julu doživela četrnaesti najtopliji mesec zaredom od kada traju merenja, a naučnici upozoravaju da je jul 2023. bio najverovatnije najtopliji u prethodnih 120.000 godina. Prema podacima koje je nedavno objavila Služba za klimatske promene Evropske unije Kopernikus, prosečne temperature su u ovom periodu bile za 1.5°C iznad predindustrijske ere, premašujući (privremeno) prag zagrevanja bez povratka, koji je ujedno i granica zagrevanja planete koje bi države trebalo da pokušavaju da spreče po Pariskom sporazumu.
Istovremeno je sve više podataka nestašicama pijaće vode u zemlji, koje su rezultat razornih suša i neplanskog upravljanja vodnom infrastrukturom, ali i šumama i vodama od kojih one zavise. Kako upozoravaju aktivisti i stručnjaci, donosioci odluka bi morali da shvate da je adaptacija na posledice klimatskih promena važnija od kratkoročne dobiti, pa da od štetnih komercijalnih projekata i preterane eksploatacije zaštite površinske i podzemne vode i šume, preduslov opstanka stanovništva i poljoprivrede u eri „globalnog ključanja“ u koju smo, prema rečima generalnog sekretara UN, uveliko stupili.
I.K.
