Osporavajući Moralesovu pobedu na izborima održanim 20. oktobra, desna opozicija pod vođstvom drugoplasiranog Karlosa Mesa zatražila je raspisivanje novih izbora na ulicama.
Policija je podržala demonstrante, a nakon što je i Organizacija američkih država podržala zahtev desne opozicije, vrh bolivijske vojske je takođe zatražio ostavku predsednika Eva Moralesa.
Meksička vlada je saopštila da je Evo Morales legitimni predsednik Bolivije i da će tražiti hitno zasedanje Organizacije američkih država. Ministar spoljnih poslova Meksika Marselo Ebrard je izjavio da je u Boliviji sproveden puč, budući da su vojska i policija tražili predsednikovu ostavku, čime su prekršili Ustav. Takođe, ova država je ponudila i azil Moralesu, a usled represije kojom je prethodnih dana njegova porodica bila izložena on je danas prebegao u Meksiko.
O stepenu nasilja koji sprovode pripadnici desne opozicije svedoči slučaj gradonačelnice Vinto, Patrisije Arse. Njoj su demonstranti odsekli kosu, isprskali je crvenom bojom i vukli je po ulicama grada okrivljujući je za dva ubistva u drugom gradu, koja su navodno počinile Moralesove pristalice.
Da je stanje u Boliviji daleko od mirnog svedoči i jučerašnji video koji prikazuje maskirane policajce kako s uniforme cepaju Vipalu, zastavu autohtone populacije, i uz uzvike „Bolivija republika“, prizivaju kraj Plurinacionalne Bolivije, tj. ustavnog poretka uspostavljenog za vreme Moralesove vladavine, u čijem je temelju multinacionalnost.
Neposredni okidač za nepoverenje u ispravnost izbornog procesa bio je, prema pisanju Left Voice-a, petnaestočasovni prekid živog prenosa prebrojavanja glasova u trenutku kada Morales nije imao rezultat koji bi obezbedio pobedu u prvom krugu. Uprkos tome Morales je proglasio pobedu pre nego što je završeno prebrojavanje svih glasova.
Mogućnost da po četvrti put učestvuje na predsedničkim izborima Morales takođe nije stekao bez kontrozverze. Na referendumu 2016. godine predlog dodatnog mandata nije stekao većinsku podršku.
Padu poverenja običnih ljudi u Moralesa verovatno je doprineo i zakon koji je donet u skladu s interesima agro-biznisa. Njime je povećana površina šume koju je dozvoljeno pretvoriti u u poljoprivredno zemljište, što se vrši paljenjem. Devastirajuće posledice takvog postupka pokazale su se letos u vatrenoj stihiji koja je pustošila amazonsku prašumu.
Ipak, rezultati skoro četrnaestogodišnjeg predsedavanja Moralesa su impresivni.
Od 2006, kada je Evo Morales prvi put izabran za predsednika Bolivije, nacionalizovane su ključne industrije, ekstremno siromaštvo je prepolovljeno, izgrađena je moderna infrastruktura, autohtono stanovništvo se po prvi put izdiglo iz dubokog siromaštva. Džini koeficijent, kojim se meri dohodovna nejednakost, smanjen je za 19%, što je izuzetan rezultat.
Neki analitičari su primetili da ovakve politike očuvanja životne sredine i zaštite javnih resursa mogu biti i razlog za nasilno svrgavanje Moralesa. Naime, kako piše portal Common Dreams, samo nedelju dana pre puča Morales je nakon dugotrajnih protesta stanovništva regije Potosi raskinuo ugovor sa jednom nemačkom kompanijom koja je nameravala da u toj regiji pokrene eksploataciju litijuma.
Za ovim metalom je sve veća potražnja u svetu pošto se koristi za izradu baterija za električne uređaje, kao što su mobilni telefoni i automobili, a u Boliviji se nalazi više od 50% svetskih rezervi litijuma.
Imajući u vidu istoriju desnih vojnih udara širom Južne Amerike, koji su se odvijali uz svesrdnu podršku SAD, situacija u Boliviji je duboko zabrinjavajuća.
Morales je pozvao svoje pristalice da imaju poverenja u demokratski proces i izjavio:
Vratićemo se i biće nas, kako je Tupac Amaru II rekao, više miliona.
Takva masovna podrška je neophodna protiv desne elite koja uživa podršku zapadnih centara moći, pre svega imperijalne sile sa severa.
A.J.
