Jučerašnje glasanje u Donjem domu Narodne skupštine Francuske je proteklo onako kako su mnogi predviđali: nijedna od dve inicijative za glasanje o nepoverenju nije uspelo da sruši Vladu. Iznenađenja je ipak bilo.
Do podnošenje inicijativa za glasanje o nepoverenju je došlo nakon što je prošlog četvrtka Makronova nepopularna penziona reforma usvojena pomoću ustavne procedure 49.3, odnosno bez blagoslova Donjeg doma.
Isti ustavni član predviđa rok od 24 sata za podnošenje inicijative za glasanje o nepovorenju Vladi. Uspešno izglasavanje nepoverenja sprečilo bi stupanje na snagu zakona donetog procedurom 49.3.
Iznenađenje tokom glasanje stiglo je iz redova desničarskih Republikanaca. Predsednik četvrte stranke po broju poslanika je izjavio da oni neće glasati za nepoverenje kako „ne bi podsticali haos“. Ipak, 19 poslanika Republikanaca je odlučilo da glasa suprotno stranačkoj odluci.
Zahvaljujući tom pojačanju incijativa centrističkog Liota, koju je podržala i levica, ubrala je 278 glasova od potrebnih 287. Druga inicijativa, koju je podneo krajnje desničarski Nacionalni savez, dobila je 94 glasova.
Poslanici leve koalicije NUPES su svoju poziciju iskazali dizanjem tabli na kojima je pisalo „Nastavljamo“, i tako su uputili poruku da će nastaviti da podržavaju proteste, štrajkove i da će se boriti dalje parlamentarnim sredstvima protiv Makronove reforme.
Na rezultate glasanja ljudi su širom Francuske reagovali protestima. U pojedinim delovima Pariza demonstranti su zapalili smeće koje se danima gomila zbog štrajka komunalnih radnika koji se takođe protive penzionoj reformi.
Policija je uhapsila više desetina demonstranata.
Iz jednog od najvećih sindikalnih centrala, CGT, poručili su da „ništa neće da potkopa odlučnost radnika“ i najvaili su organizovanje štrajkova.
U međuvremenu, štrajkovi se nastavljaju u naftnoj industriji, transportu i na univerzitetima. Zbog štrajka komunalnih radnika na ulicama Pariza se nagomilalo deset hiljada tona smeća.
Iako je Francuska Vlada uspela da preskoči Donji dom, izmena zakona o penzijama još uvek nije pravosnažna. Makronova reforma penzionog sistema treba da dobije i podršku Ustavnog suda.
Kako smo i ranije pisali, izmene zakona o penzijama podižu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Dve trećine Francuskinja i Francuza izričito se protivi reformi, a kritičari reformi naglašavaju da izmena poreskog sistema stavlja nesrazmerno veći teret na ljude koji obavljaju slabije plaćene i za zdravlje štetnije poslove.
Obrazloženje vlasti je da je reforma neophodna za održivost sistema. No, Makron bi to pitanje mogao da reši i na drugačije načine. Na primer, porez na bogatstvo od 2% koji bi pogađao samo milijardere bi već mogao da obezbedi održivost poreskog sistema, pa čak i povećanje penzija, argumentuje Oxfam.
Protiv neophodnosti da se podiže starosna granica za penziju govore i uspešni pilot projekti sa četvorodnevnom radnom nedeljom, koji dokazuju da smanjenje radnog vremena ne smanjuje ili čak povećava produktivnost. Uz to produktivnost rada značajno raste od šezdesetih godina prošlog veka.
A.J.