Juče je na ulicama Pariza protestovalo pola miliona ljudi, a širom Francuske 2,8 miliona ljudi, procenjuju sindikati. Od toga policija priznaje 87 hiljada u glavnom gradu i 1,2 miliona u celoj zemlji, ali se slaže sa sindikatima da je broj demonstranata veći nego 19. januara, kada su Francuskinje i Francuzi u novoj godini prvi put masovno izašli na ulice sa ciljem da spreče penzionu reformu koja bi granicu za starosnu penziju podigla sa 62 na 64 godine.
Paralelno sa masovnim protestima sindikati su koordinisali štrajkove u transportu, obrazovanju, državnoj administraciji i naftnoj industriji.
Levičarske partije učestvuju u borbi protiv Makronove reforme, kako na ulicama tako i u parlamentu, gde od prošlogodišnjih izbora imaju značajno prisustvo. Reformi penzionog sistema se protivi i najpopularnija političarka krajnje desnice Mari Le Pen, odnosno njena stranka Nacionalni savez. Mase na ulicama su heterogene kako po životnoj dobi, tako i po zanimanjima i političkim pozicijama. Ujedinjuje ih razumevanje da Makronova reforma ne ide u korist običnih ljudi.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dve trećine stanovništva se protivi Makronovoj reformi penzionog sistema, piše France24.
„Posle finansijske krize 2008. godine vlade su nekako pronašle milijarde evra da spasu banke. Oni znaju gde da nađu novac kada im je potrebno – posebno kada troše naš novac“, prokomentarisao je na pariškim demonstracijama 62-godišnji nastavnik Erik Švab, koji je rekao da se politički pozicionira centar-desno, za France24.
Nagli rast protivljenja Makronovoj reformi poslednjih nedelja sugeriše da je narativ opozicije, prema kom je penziona reforma deo veće društveno štetne reformske platforme, uspeo da pusti koren. To se vidi i u izjavi Erika Švaba koji je novinarima prokomentarisao da se radi o „ultraliberalnim“ reformama koji se sprovode u korist bogatih.
Emanuel Makron po svaku cenu želi da progura reformu penzionog sistema, protiv koje se protestovalo već i tokom prethodnog mandata predsednika Francuske.
Poslednji put kada je Makron želeo da izmeni penzioni sistem, tokom zime 2019-2020, Francuska je doživela najveće štrajkove od 1968. godine. Kovid je naterao Makrona da odloži planove za smanjivanje penzija i produžavanje radnog veka.
Ali, kako je uspeo da dobije predsedničke izbore u aprilu prošle godine, Makron se vratio penzionim reformama, i to paralelno sa naglim rastom troškova života. Tako grubi pokušaj prebacivanja troškova na ekonomski slabije delove populacije je doveo do toga da „izbije osigurač“ i velikog i politički veoma umerenog sindikata CFDT, koji se takođe pridružio štrajku i protestima.
Makron tvrdi da je reforma neophodna da bi penzioni sistem ostao solventan jer je očekivani životni vek Francuza porastao, a stopa nataliteta opala. Ali sindikati i levičarske stranke vide alternativu: neka velike kompanije i bogatija domaćinstva ponesu veći deo tereta.
Makronov argument je nedavno potkopao i predstavnik Nezavisnog saveta za penzije koji je pred poslanicima u parlamentu rekao da „potrošnja na penzije nije izvan kontrole – relativno je umerena“.
„Penziona reforma je regresivna u smislu kvaliteta života i ekonomski je nepravedna – što znači da je suštinski u suprotnosti sa našom vizijom“, izjavila je na protestu u Parizu Sofija Čikiru, poslanica levičarske Nepokorene Francuske.
„Ne radi se samo o penzijskoj reformi – radi se o širem protivljenju smeru u kom ova zemlja ide“, sažela je 21-godišnja Leli Žefrio stav koji je, sudeći po sastavu demonstranata i njihovim porukama, široko rasprostranjen.
U jučerašnjim štrajkovima su sudelovali svi ključni sindikati. Ukoliko istraju pri organizovanju štrajkova i uspeju da zadrže većinsku podršku za obustavu radova u ključnim sektorima poput transporta, zdravstva, obrazovanja i energetike, reforma penzionog sistema bi mogla da se ispostavi kao preskupa za aktuelnu vlast.
U železničkom preduzeću SNCF je štrajkovalo 36,5% radnika, javljaju sindikati.
Prema podacima Ministarstva obrazovanja jedna četvrtina radnica i radnika u predškolskim ustanova i osnovnim školama je obustavilo rad, dok je u srednjim školama broj štrajkača je nadmašio 50 posto.
Zahvaljujući sindikatu CGT naftna industrija je bila paralizovana sa učešćem 75-100% radnika u štrajku.
U državnoj administraciji 20% činovnika je obustavilo rad.
Proteste i štrajkove podržavaju mnogi srednjoškolci i studenti, koji su u uspeli da blokiraju nekoliko škola i fakulteta.
A.J.
