„Umesto da obezbedi održavanje javne rasprave prema standardima Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o opštem upravnom postupku, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine pokušali su van procedura i zakona da održe raspravu, što im okupljeni građani nisu dozvolili“, komentarišu iz Ne davimo Beograd.
Ovaj pokret pomaže prijateljima iz Kosjerića, Podgradine, te i Inicijative za Požegu, u borbi za to da se sačuvaju domovi meštana koji se bore za zdravu životnu sredinu, bezbednost svoje dece, ali i za nešto sto je očigledno misaona imenica u Srbiju — vladavinu prava, komentariše za Mašinu Robert Kozma iz Ne davimo Beograd.
„Preko dve godine ispred prozora njihovih kuća vlasnici takozvanog kamenoloma obavljaju radove na kopanju kamena i ugrožavaju im neposrednu životnu sredinu. Bukvalno su im ušli u dvorište, a da nemaju ni jednu dozvolu za kamenolom“, objašnjava.
„U potezu ulice u kojoj se nalazi planirani kamenolom ima 40 domaćinstava. To je 120 meštana, od kojih se deo snabdeva pijaćom vodom koja se nalazi na samoj lokaciji planiranog kamenoloma“, izjavila je Branka Jevtić Marković, stanovnica Podgradine čija se porodična kuća nalazi nadomak planiranog kamenoloma, na konferenciji za štampu Zeleno-levog kluba održanoj u oktobru 2022. Po njenim rečima, kamenolom se gradi u naseljenom mestu, preko puta porodičnih kuća. Meštane već obespokojavaju oblaci prašine i zvuci miniranja, a dodatno strahuju i za decu koja će put do škole, ako se kamenolom dovrši, deliti sa 70 kamiona u smeni.
Investitor je pripremne radove na izgradnji kamenoloma 2022. godine započeo bez potrebnih dozvola i neophodne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, po tvrdnjama Radomira Lazovića iz Zeleno-levog kluba NDB. Aktivnosti su nastavljene i uprkos višemesečnim protestima meštana i udruženja građana iz Kosjerića i okoline.
„Lokalni aktivisti, udruženje građana Za čist Kosjerić, ali pre svega meštani iznad čijih kuća se planira otvaranje kamenoloma, već mesecima stoje na putu bahatom investitoru Gradina Kamenolom d.o.o i ne dozvoljavaju da počnu radovi na pripremi kamenoloma“, izjavio je za Mašinu u septembru 2022. Bogdan Radovanović, predstavnik Inicijative za Požegu, jednog od udruženja koja su, kako dodaje, solidarno stala uz komšije.
Podsetimo, jedan od aktivista je brutalno pretučen. Naime, kako smo ranije pisali, Miroslava Perovića, člana kosjerićkog aktivističkog udruženja „Odbranimo Gradinu“, sredinom septembra 2022. godine su u ulazu zgrade u kojoj stanuje u Beogradu pretukla trojica maskiranih momaka. Perović je pre toga „telefonom dobijao pretnje da treba da izađe iz udruženja, da ‘ne zna on ko je sve u toj priči’, da ‘svašta može da se desi’”, za Mašinu je tim povodom otkrila Milena Orubović-Đukić, članica udruženja Za čist Kosjerić i njihova predstavnica u lokalnoj samoupravi. Usmene pretnje su dobijali i drugi aktivisti, a pripadnici lokalne samouprave su ih, navode naši izvori, „upozoravali” da će „leteti glave”.
Lokalna samouprava, tvrde aktivisti, zdušno lobira za projekat. Tako je, recimo, Opština svega dva dana nakon što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rešenjem od 1. jula 2022. poništilo dozvolu za izgradnju pristupnog puta preduzeću Gradina Kamenolom doo (zbog nepostojanja studije o proceni uticaja na životnu sredinu) izdala novu, sa objašnjenjem da se saobraćajnica ne gradi za potrebe rudarskog projekta. I tako dalje, i tako dalje.
„I sada, dve godine kasnije, pokušavaju da ‘operu’ svoj položaj, kršeći proceduru izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Valjda su to morali prvo da urade pre dve godine, pre nego sto su nelegalno započeli radove. Mi ćemo nastaviti sa našom borbom da ovu farsu prokažemo i da se izborimo da građani Podgradine mogu slobodno da žive, da rade, da im se deca školuju”, komentariše Robert Kozma.
Iz Ne davimo Beograd ocenjuju da se predstavnik ministarstva na javnoj raspravi održanoj u Kosjeriću prvog februara ponašao kao zastupnik investitora, umesto da brani javni interes.
„Iako mu je od strane advokata nezadovoljnih meštana Podgradine, Sretena Đorđevića, ukazano na prekršaje koje čini, i zatraženo njegovo izuzeće, on se nije obazirao. Isti čovek ne može biti i predstavnik obrađivača plana i ministarstva, koje o planu treba da odlučuje, a ovde je bio i prezenter studije i zapisničar”, izjavio je Bogdan Radovanović.
Kozma ističe da ne vidi nikakvu mogućnost da ova Studija bude opravdana i da se odobri, jer ne postoji način da kamenolom ne ugrozi živote i zdravlje ljudi, čak i da je sve rađeno proceduralno ispravno, a nije.
„Mi već imamo dva sela koja su pod uticajem kamenoloma”, izjavila je ranije za Mašinu Orubović-Đukić. „Gore imamo deset ili jedanaest kamenoloma, i ta dva sela su maltene žrtvovana. Ali, tu i nema puno stanovnika i nekako se ti ljudi ne bune… Malo ljudi se buni. Ali, ovo je živo selo. Ovo je selo sa četrdesetak domaćinstava, oko 120 ljudi, od čega je oko tridesetoro školske dece“, dodala je naša sagovornica.
Iz preduzeća Gradina Kamenolom su negirali tvrdnje da imaju nešto sa prebijanjem Miroslava Perovića i ugrožavanjem vodoizvorišta u saopštenju čije delove je prenela Nova.rs direktor ove kompanije, Miloš Dobrijević, je ocenio da je Gradina Kamenolom žrtva medijske napade od strane „pojedinaca koji u javnosti nastupaju predstavljajući se kao ekološki aktivisti“.
I.K.
