Miroslava Perovića, člana kosjerićkog aktivističkog udruženja „Odbranimo Gradinu“, prošle sedmice su u ulazu zgrade u kojoj stanuje u Beogradu pretukla trojica maskiranih momaka. Ovaj napad skrenuo je pažnju javnosti na protivljenje meštana kosjerićkog sela Podgradina izgradnji kamenoloma koji bi, kako tvrde, mogao da se nađe na svega pedesetak metara od njihovih kuća, a koji ugrožava i vodoizvorište.
„Lokalni aktivisti, udruženje građana Za čist Kosjerić, ali pre svega meštani iznad čijih kuća se planira otvaranje kamenoloma, već mesecima stoje na putu bahatom investitoru Gradina Kamenolom d.o.o i ne dozvoljavaju da počnu radovi na pripremi kamenoloma“, oštar je Bogdan V. Radovanović, predstavnik Inicijative za Požegu, jednog od udruženja koja su, kako dodaje, solidarno stala uz komšije.
Udruženja građana iz ovog kraja i pokret Ne davimo Beograd smatraju da nasilje nad Perovićem predstavlja nastavak pritisaka i zastrašivanja koji građani koji se protive izgradnji kamenoloma u Kosjeriću, kako kažu, trpe mesecima.
„On je i letos telefonom dobijao pretnje da treba da izađe iz udruženja, da ‘ne zna on ko je sve u toj priči’, da ‘svašta može da se desi’”, kaže za Mašinu Milena Orubović-Đukić, članica udruženja Za čist Kosjerić i njihova predstavnica u lokalnoj samoupravi. Usmene pretnje su dobijali i drugi aktivisti i aktivistkinje, a pripadnici lokalne samouprave su ih, navode naši izvori, „upozoravali” da će „leteti glave”. Aktivisti su žrtve i „medijskih podmetačina kojima se pokušavaju okarakterisati kao da imaju neke skrivene interese”, tvrdi za Mašinu Radovanović.
Da aktivisti trpe pritiske tvrdi i pokret Ne davimo Beograd, koji je proteklog vikenda organizovao drugu posetu podrške građanima Podgradine.
„Prilikom prethodne posete građanima Podgradine ukazali smo da se na ove ljude vrše pritisci i napadi, a da li zaista treba da se lome glave da bi se ozbiljno shvatile ove pretnje? Ukoliko je policiji i tužilaštvu svejedno, nama nije. Zato smo danas sa ovim ljudima“, izjavila je tom prilikom narodna poslanica Jelena Jerinić, skrećući pažnju na to da policija nije reagovala na to što je Perović prijavio pretnje koje je dobijao.
„On je te pretnje prijavio policiji. Policija nije imala osnova da reaguje na to što je on rekao, naravno, i, evo – desilo se šta se desilo“, komentariše Orubović-Đukić.
Po njenim rečima, problemi su počeli prošle godine, kada su meštani saznali da će u njihovom selu biti otvoren kamenolom. Kamenolom bi se, kako objašnjava, našao u centru sela, na samo dva kilometra od centra varoši Kosjerić. Radovanović za Mašinu ocenjuje da su meštani sa razlogom uplašeni da bi izgradnja kamenoloma za posledicu imala zagađenje životne sredine prašinom i otrovnim materijama, neminovno uzrokovala buku i vibracije i, moguće, ostavila brojna domaćinstva bez pijaće vode.
„Mi već imamo dva sela koja su pod uticajem kamenoloma”, kaže Orubović-Đukić. „Gore imamo deset ili jedanaest kamenoloma, i ta dva sela su maltene žrtvovana. Ali, tu i nema puno stanovnika i nekako se ti ljudi ne bune… Malo ljudi se buni. Ali, ovo je živo selo. Ovo je selo sa četrdesetak domaćinstava, oko 120 ljudi, od čega je oko tridesetoro školske dece“, dodaje.
„Pobunjeni meštani Podgradine su dobili potvrdu čak i od zvanične institucije da su u pravu – naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je rešenjem od 1. jula 2022. poništilo dozvolu koju je opština Kosjerić izdala preduzeću Gradina Kamenolom doo, jer ne postoji studija o proceni uticaja na životnu sredinu“, naglašava Radovanović.
Orubović-Đukić objašnjava da je Gradina Kamenolom prošle godine započela radove na izgradnji pristupne saobraćajnice za kamenolom, koje je nakon intervencije građana obustavio republički inspektor.
„Oni su radove na pristupnom putu prošle godine započeli tvrdeći da im ne treba procena uticaja na životnu sredinu za taj put. Međutim, inspektorka je izlazila i utvrdila drugačije. U rešenju ministarstva eksplicitno piše da zbog konfiguracije tla i njegove specifičnosti procena o uticaju projekta na životnu sredinu mora da se radi i za put“, pojašnjava Orubović-Đukić.
Ministarstvo je poništilo građevinsku dozvolu za izgradnju saobraćajnice koju je izdala opština. Međutim, opština je, kaže naša sagovornica, u roku od dva dana izdala novu, sa objašnjenjem da se saobraćajnica ne gradi za potrebe rudarskog projekta. Sudski postupak koji je nakon toga protiv preduzeća pokrenut je obustavljen zbog nedostatka dokaza, iako je, kako svedoči Orubović-Đukić, postojala foto-dokumentacija i zapisnici.
Orubović-Đukić tvrdi i da je projekat izgradnje rudnika bio zaustavljen na sednici Komisije za planove, jer stručni deo komisije nije bio voljan da ga potpiše, da za njega nije lobirao predsednik opštine, koji je sednici prisustvovao, „iako mu tu nije bilo mesto”.
„Meštani zaista imaju sva prava da se bune protiv takvog projekta, ali naša lokalna samouprava, nažalost, godinama lobira za njega“, smatra predstavnica udruženja Za čist Kosjerić.
Meštani Podgradine su ove godine organizovali blokade i proteste. Prethodni neposredni povod za to bila je saobraćajna signalizacija postavljena ovog proleća za potrebe investitora, koju je naša sagovornica okarakterisala kao nepropisno postavljenu:
„Skoro četiri meseca smo imali tu signalizaciju koja je tako neispravna stajala na putu i ugrožavala živote svima koji tuda prolazimo, da bi konačno, pre desetak-petnaest dana na nalog resornog ministarstva i inspekcije to sve bilo uklonjeno”.
Sam sporni kamenolom se gradi na privatnom vlasništvu, odnosno imanjima koja su tokom prethodnih desetak godina prodavali naslednici meštana. Po navodima aktivista, predstavnici preduzeća koje gradi kamenolom su meštanima obećavali da će im izgraditi najmoderniji kamenolom u Evropi i uložiti u lokalnu saobraćajnu infrastrukturu. Meštani i komšije su nakon svega ubeđeni da je u pitanju prazna priča:
„Iz zapisnika komisije za planove se vidi da oni nemaju ni isplaniranu infrastrukturu na svom posedu, nego bi koristili prenosive toalete i ne bi uradili ni vodovod, nego bi koristili flaširanu vodu“, navodi Orubović-Đukić.
„Oni uporno tvrde da imaju sve dozvole i počinju sa izgradnjom. Kako koji put dođu, ispostavi se da nešto od dozvola nemaju“, zaključuje ona.
Iz preduzeća Gradina Kamenolom su negirali tvrdnje da imaju nešto sa prebijanjem Miroslava Perovića i ugrožavanjem vodoizvorišta u saopštenju čije delove je prenela Nova.rs. Direktor ove kompanije, Miloš Dobrijević, ocenjuje da Gradina Kamenolom već mesecima trpi medijske napade od strane „pojedinaca koji u javnosti nastupaju predstavljajući se kao ekološki aktivisti“.
„Stoga, želimo da naglasimo da su navodi aktivistkinje, objavljeni u tekstu ‘Meštani Podgradine izgradnja kamenoloma zamutila pijaću vodu’ u potpunosti netačni i da priča o ‘diskretnoj povezanosti’ naše firme sa prebijanjem aktiviste namenski plasirana kako bi javnost stekla utisak da naša firma stoji iza ovog krivičnog dela i kako bi se unutar lokalne zajednice stvorio negativan stav o nama i našem poslovanju“, navodi se u saopštenju, i dodaje:
„Kao što smo u prethodnom periodu sudskim putem dokazali da su prijave podnete protiv nas neutemeljene i lažne, dokazaćemo i da ovi navodi nisu istiniti. Podsećamo javnost da firma ‘Gradina kamenolom’ poseduje sve neophodne dozvole i da smo, sledeći zakonsku proceduru, započeli naše aktivnosti na ovom području. To znaju i oni koji mesecima iznose neistinite tvrdnje o nama i koji svojim javnim istupima ugrožavaju bezbednost naših zaposlenih.“
Lokalna udruženja, međutim, istrajavaju na tvrdnjama da su aktivisti ti koji trpe pritiske.
„U poslednjih petnaestak dana ljudi dobijaju privremene mere zabrane prilaska direktoru firme Gradina Kamenolom d.o.o i parceli koja je pod sporom na osnovu tvrdnji direktora da su mu pretili smrću, što je neverovatno. On je već iznosio lažne optužbe na račun meštana, prijavljivao je ljude da su pokušavali da mu demoliraju vozila, da su mu demolirali bager, što apsolutno nije bilo tačno“, tvrdi Orubović-Đukić.
„Ljudi već vode pravu borbu sa tom firmom, a apsolutno su spremni da se izgradnji kamenoloma protive do kraja. Niko se nije uplašio. U pitanju su i njihove poljoprivredne parcele, i kuće, i, na kraju krajeva, životi. Alternative nema“, zaključuje ona.
