Šta je to anksioznost? Kako anksioznost nastaje i kako se izboriti sa njim? Kako pomoći nekome ko se oseća anksiozno? To su neka od pitanja na koje serial u produkciji Pneuma kreativnog kolektiva daje odgovor.
Tačne informacije i otvorena komunikacija o mentalnom zdravlju važan je preduslov za razumevanje izazova sa kojima se mladi susreću. Zato je pružanje pouzdanih i relevantnih informacija o anksioznosti motivacija iza serijala koji se obraća mladima jezikom koji im je prilagođen.
Serijalu je prethodilo istraživanje mišljenja i stavova mladih o anksioznosti i mentalnom zdravlju, koje je obuhvatilo 1894 mlade osobe iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Sve epizode serijala dostupne su na Instagram stranici @pneuma.kreativni.kolektiv.
„Mladi i anksioznost – o tome sme da se priča”
Kao ideju za nastanak projekta „Mladi i anksioznost – o tome sme da se priča”, članovi Pneume navode podsticanje destigmatizacije i slobodnijeg razgovora na temu anksioznosti i mentalnog zdravlja.
„Želeći da izbegnemo postavljanje pretpostavki o tome kakvo je stanje među mladima na temu mentalnog zdravlja i anksioznosti, sproveli smo anketu iz koje smo dalje, analizom odgovora, došli do potreba mladih i do malo jasnije slike o tome kakvo je stanje po pitanju teme anksioznosti u krugovima mladih ljudi.
„Sagledajući situaciju koja je u jednom momentu bila prisutna u našem okruženju, a to je da smo se susretali sa sve više ljudi koji su spominjali anksioznost, da li kroz lično iskustvo ili kroz iskustvo nekoga koga poznaju, javila nam se potreba da se pozabavimo ovom temom, ne bi li napravili neki pomak u svom okruženju i podstakli otvoren razgovor na temu mentalnog zdravlja i anksioznosti“, za Mašinu objašnjava Sara Dragić, apsolventkinja psihologije i članica projektnog tima.
Dragić dalje pojašnjava odnos naše zajednice prema mentalnom zdravlju i navodi potrebe mladih. Neke od njih obuhvataju detabuizaciju ove teme, mogućnost razgovora sa stručnim licem i bolji sistem podrške u okviru formalnog obrazovnog sistema, razumevanje od strane okoline i mogućnost da čuju iskustva svojih vršnjaka, jer ih, prema rečima naše sagovornice, to osnažuje i donosi im osećaj povezanosti kroz saznanje da nisu sami u tome kroz šta prolaze.
„Pored toga, istakli su i potrebu da nauče da adekvatno pruže podršku drugima, a ne samo da budu primaoci iste od strane društva, što ih stavlja u poziciju aktivnih učesnika pri kreiranju društva koje je podržavajuće za one koji se susreću sa izazovima u mentalnom zdravlju“, rekla je Dragić za Mašinu.
Jovana Jovanov, apsolventkinja psihologije i članica projektnog tima Pneume, navodi da mladi većinom imaju pozitivna iskustva u kontaktu sa stručnim licima. Ipak, ona objašjava da postoje izvesne negativne situacije, kao što su negiranje ozbiljnosti iznetog problema, predlaganje lekova bez saslušavanja problema i nedovoljna zainteresovanost.
„Takav način ophođenja od strane stručnog lica može odvratiti mlade od ideje da potraže stručnu pomoć, što kasnije opet može dovesti do ozbiljnijih posledica“, rekla je Jovanov.
Kome mladi mogu da se obrate?
U sprovedenoj anketi u kojoj je Pneuma kolektiv ispitivao iskustvo koje su mladi imali u komunikaciji sa različitim ljudima iz svog okruženja, a koje su podeljene u 3 kategorije: razgovor sa prijateljima, roditeljima i stručnim licima. Prema podacima Pneume, 83% odnosno njih 564 izveštava o tome da je na temu mentalnog zdravlja razgovaralo sa svojim prijateljima.
„U najvećoj meri su sa prijateljima imali pozitivno iskustvo kada je razgovor na ovu temu u pitanju. Ipak, to što postoji toliko veliki procenat pozitivnog iskustva među prijateljima, ne znači da su svi mladi otvoreni da pričaju o ovome. Dosta pozitivnih odgovora se svodi na uži krug bliskih prijatelja sa kojima može da se razgovara na adekvatan način, koji dele slično iskustvo, ali mladi ističu da nisu svi njihovi vršnjaci takvi“, za Mašinu kaže Jovanov.
Razgovor sa roditeljima spada u drugu kategoriju lica kojima se mladi obraćaju kada im je potrebna podrška. Njih 43.4% je imalo uglavnom negativno iskustvo razgovora sa roditeljima na temu anksioznosti. Jovanov navodi da je jasna potreba i želja mladih da o temi mentalnog zdravlja mogu otvorenije da razgovaraju u okviru svoje porodice. Ona dalje napominje kako su prisutna i pozitivna iskustva pri razgovoru sa roditeljima, gde mladi ističu da im je dosta važno razumevanje i podrška od strane roditelja u tim trenucima.
39.7% mladih je razgovaralo sa stručnim licem, a među odgovorima dominiraju oni koji su izneli pozitivna iskustva, a Jovanov zaključuje da postoji očigledna potreba da se njihova dostupnost kao i pristupačnost poveća.
Informisanost mladih
Kada je u pitanju informisanje mladih na temu mentalnog zdravlja, rezultati ispitivanja Pneume govore da 10.2% mladih ističe da dovoljno informacija o mentalnom zdravlju saznaje kroz medije, dok samo 2.5% isto može da kaže za formalni obrazovni sistem. Jovana Jovanov iz Pneuma kolektiva kaže da procentualne razlike između toga koliko informacija mladi prikupljaju iz medija a koliko iz školskog sistema nas upućuju upravo i na odgovor da li i čiju ulogu u edukaciji i informisanju na ovu temu treba povećati.
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, jedna od glavnih prepreka sa kojom se mladi susreću je upravo stigmatizacije mentalnog zdravlja. Mnogi ljudi i dalje imaju zazor od mentalnih bolesti koji potiče iz nerazumevanja, predrasuda i stereotipizacije ljudi sa mentalnim oboljenjima. Ovo dovodi do osećaja socijalne neadekvatnosti, diskriminacije i marginalizacije, ali i izbegavanja traženja pomoći.
Mediji mogu igrati značajnu ulogu u destigmatizaciji i stvaranju klime veće empatičnosti i razumevanja ljudi koji se susreću sa izazovima vezanim za mentalno zdravlje. Veća zastupljenost tema koje se na adekvatan način bave ovom temom i ističu važnost brige o sebi, emocionalne pismenosti i mentalnog zdravlja mogla bi da doprinese stvaranju sredine koja je osetljivija na poteškoće drugoga, te poboljšanju sveopšteg dobra za svakog pojedinca ovog društva, smatra Jovanov.
„Češće izveštavanje o primerima dobre prakse bavljenja temom mentalne higijene moglo bi da posluži kao pokretač lančane reakcije koja bi doprinela da takvi primeri budu od koristi kao inspiracija i motivacija za poboljšanje postojećih i budućih aktivnosti“, zaključuje Jovanov.
