Svaki treći stanovnik Srbije ima značajne psihičke smetnje, no uprkos tome, Srbija nema dovoljno resursa za adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju nacije, navodi se u saopštenju Majske platforme nakon jučerašnjeg predstavljanja izveštaja.
Broj dece i mladih sa problemima u ponašanju je u porastu, dok se ionako neadekvatni kapaciteti sistema socijalne zaštite u isto vreme smanjuju, o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Nema dovoljno ni psihologa, ni socijalnih radnika, a potrebno je i reorganizovati i zdravstveni i sistem socijalne zaštite, ako društvo namerava da se zaista suprotstavi rastućem nasilju.
Ovo su neki od zaključaka iz izveštaja inicijative Majska platforma, o stanju mentalnog zdravlja, kao jednom od mogućih uzroka nasilja u društvu i o sistemu socijalne zaštite, kao važnom sistemskom odgovoru na nasilje, posebno kad je reč o deci i mladima koji su u sukobu sa zakonom.
Država mora da poveća ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju
Izveštaj o mentalnom zdravlju predstavila je prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu, koordinatorka Radne grupe za mentalno zdravlje u okviru Majske platforme. Ona je istakla da država mora da poveća ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju, da unapredi normativni okvir i donese zakone koji regulišu ovu oblast, da unapredi dostupnost i pristupačnost usluga koje se tiču brige o mentalnom zdravlju građana.
„U celoj Srbiji ima 123 psihologa na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a pokazalo se da se psiholozima u domovima zdravlja najviše obraćaju mladi ljudi ili oni čija deca imaju probleme u ponašanju“, rekla je prof. dr Džamonja Ignjatović, dodavši da ovo društvo promoviše, umesto da sankcioniše nasilje.
Neophodne su departizacija i profesionalizacija sistema socijalne zaštite
Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica, koordinatorka Radne grupe Majske platforme za sistem socijalne zaštite, predstavila je Izveštaj ovog tela o položaju dece i mladih sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom u sistemu socijalne zaštite.
Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, na evidenciji Centara za socijalni rad je bilo 6.230 dece sa problemima u ponašanju što je za oko 20 odsto više od petogodišnjeg proseka. Smanjen je broj dece sa problemima u ponašanju koja su mlađa od 14 godina, a porastao broj dece iz iste kategorije koja su starosti od 14 do 17 godina.
„Za socijalnu zaštitu u Srbiji vreme je stalo. Strategija razvoja socijalne zaštite stara je 15 godina, rashodi za socijalnu zaštitu su manji za 22 odsto, smanjuje se broj socijalnih radnika u centrima za socijalni rad a raste broj korisnika usluga. Potrebno je da značajno povećamo budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i da izvedemo departizaciju i profesionalizaciju sistema socijalne zaštite“, rekla je Sarita Bradaš.
Predstavnice Majske platforme još jednom su danas pozvale sve zainteresovane, prvenstveno predstavnike države, ali i akademsku i građansku javnost, stručnu zajednicu, sindikate, na otvoreni razgovor o tome kako unaprediti ove dve oblasti koje ključno utiču na nivo nasilja u društvu.
Oba izveštaja nalaze se na sajtu Majske platforme.
Majska platforma je nedavno predstavljena inicijativa akademske i građanske javnosti koja okuplja 40 eksperata različitog profila, zainteresovanih za efikasniju borbu protiv nasilja kroz unapređenje rada u šest oblasti: obrazovanju, sektoru bezbednosti, pravosuđu, socijalnoj zaštiti, mentalnom zdravlju i medijima.
Kako ste mogli da čitate na Mašini, prošlog meseca javnosti su predstavljeni izveštaji o stanju u sistemu bezbednosti i u obrazovanju i predložene preporuke za dalje korake u obe oblasti.
A.G.A.
