Premijerka francuske Elizabet Born će se suočiti sa čak dva glasanja o nepoverenju na današnjem popodnevnom zasedanju narodnih poslanika u Donjem domu Narodne skupštine Francuske, javlja France 24.
Povod za glasanje o nepoverenju je aktiviranje ustavne procedure 49.3 koja omogućava da izmene zakona o penzijama koje je usvojio Senat, postanu pravosnažne bez glasanja u Donjem domu.
Senat, odnosno Gornji dom Narodne skupštine, izglasao je izmene zakona o penzijama, poznate kao Makronova penziona reforma, prošlog vikenda, uprkos snažnom protivljenju koji su građani Francuske ispoljili kako na ulicama kroz milionske proteste, tako i kroz štrajkove u ključnim sektorima poput naftne industrije, energetike i transporta.
Elizabet Born se odlučila na aktiviranje ustavne procedure 49.3 nakon što je postalo jasno da bi vladajuća Makronova partija, koja nema apsolutno većinu u Donjem domu, mogla da ostane bez dovoljnog broja glasova za usvajanje penzione reforme.
Izglasavanje nepoverenja Vladi bi sprečilo stupanje na snagu izmena zakona o penzijama, međutim šanse za to su, prema pisanju medija, veoma male. Makronova partija, iako nema apsolutnu većinu, jeste najbrojnija, a Republikanci, četvrta po broju poslanika, neće glasati za nepoverenje, kako, prema izjavi njihovog predsednika, ne bi „podsticali haos“.
Iz leve koalicije NUPES komentarišu da pored glasanja o nepoverenju treba nastaviti s podrškom protestima i štrajkovima, te da bi se protiv penzione reforme mogla pokrenuti inicijativa za referendum, kao i postupak na Ustavnom sudu.
Ostaje upitno da li će francuska levica uspeti da se pozicionira kao pobednička alternativa kako neoliberalnom makronizmu, tako i popularnom krajnje desnom Nacionalnom savezu koji predvodi Mari Le Pen. Jedno sveže istraživanje javnog mnjenja na uzorku od 2000 ljudi pokazuje da bi u ovom trenutku jedina dobitnica vanrednih izbora bila krajnja desnica.
Izmene zakona o penzijama podižu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.
Dve trećine Francuskinja i Francuza izričito se protivi reformi, a kritičari reformi naglašavaju da izmena poreskog sistema stavlja nesrazmerno veći teret na ljude koji obavljaju slabije plaćene i za zdravlje štetnije poslove.
Obrazloženje vlasti je da je reforma neophodna za održivost sistema. No, Makron bi to pitanje mogao da reši i na drugačije načine. Na primer, porez na bogatstvo od 2% koji bi pogađao samo milijardere bi već mogao da obezbedi održivost poreskog sistema, pa čak i povećanje penzija, argumentuje Oxfam.
Protiv neophodnosti da se podiže starosna granica za penziju govore i uspešni pilot projekti sa četvorodnevnom radnom nedeljom, koji dokazuju da smanjenje radnog vremena ne smanjuje ili čak povećava produktivnost. Uz to produktivnost rada značajno raste od šezdesetih godina prošlog veka.
A.J.
