Jovanović je sve vreme tvrdio da mu je dom spaljen, a on i supruga zamalo ubijeni, zbog toga što je pisao o aferama čoveka koji je i u sasvim bukvalnom značenju „žario i palio“ po opštini Grocka.
Jovanovićeva kuća je izgorela u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine, nakon što su Vladimir Mihajlović, Aleksandar Marinković i Vladimir Novaković zapalili Jovanovićev automobil, kako podseća N1. Milan Jovanović i njegova supruga su za to vreme spavali u svom domu.
Počinioci i nalogodavac su prethodno prvostepeno optuženi početkom 2021. Simonović je tada osuđen na četiri godine i tri meseca zatvorske kazne, a na slični rok su osuđeni i Mihajlović i Marinković. Apelacioni sud je, međutim, oborio prvostepenu presudu iz 2021. iz proceduralnih razloga i predmet vratio na početak.
Ovaj slučaj postao je simbol političkih pritisaka na medijske radnice i radnike koji u Srbiji godinama mogu da prođu nekažnjeno.
Iako je Simonović negirao optužbe za umešanost u zločin, istraga je utvrdila da je on angažovao policajca interventne jedinice policije Vladimira Mihailovića da zapali kuću novinara portala Žig.info. Mihailović je na to pristao za nadoknadu: da mu moćnik zaposli suprugu. Mihailović je zatim angažovao Igora Novakovića, koji je Aleksandru Marinkoviću i Bojani Cvetković Šijacki dao adresu novinara, da bi Marinković na kraju ubacio dva molotovljeva koktela u kuću, piše N1.
Jovanović je proteklih godina upozoravao na to da se na tužilaštvo vrše pritisci sa ciljem da se ne kazne svi odgovorni u predmetu. Kao ilustraciju za to je navodio da se u okviru predmeta zakazuje neadekvatan broj pretresa i da interesne stranke i lica iz samog tužilaštva pokušavaju da izdejstvuju da se sa predmeta skloni tužilac Predrag Milovanović.
„Neko iz tužilaštva pravi opstrukciju, na Milovanovića se vrši ogroman pritisak iz samog tužilaštva, koji su to tužioci kojima Milovanović smeta jer je časno uradio svoj posao, zašto se trude da ga uklone sa postupka i oduzmu predmet, ko stoji iza toga?“, izjavio je Jovanović u decembru 2022.
Milovanović je nakon izricanja prvostepene presude u februaru 2021. izjavio da izrečena kazna od četiri godine i tri meseca zatvora „predstavlja malu pobedu institucija“, da ta kazna treba da bude jedna „odvraćajuća poruka“ da se slična krivična dela ne bi ponavljala, ali i zahtevao maksimalnu kaznu za počinioce u trajanju od osam godina.
„Možemo da napišemo šta hoćemo, ali niko nam ne garantuje da ćemo ostati živi, možete da vidite šta se radi protiv novinara i u parlamentu, prorežimski mediji nas napadaju. Što se tiče mene ćutali su, zaobilazili su, sad su se obrušili na gospodina Milovanovića, izlaze naručeni tekstovi, počeli su svim silama da ga blate. Neće u tome uspeti jer Milovanović je svojim radom pokazao da je častan i pošten“, objašnjavao je Jovanović u decembru prošle godine.
N1 podseća na to da je Jovanović šest godina pisao o Simonovićevim malverzacijama. Novinar je uz to podnosio i krivične prijave protiv nekadašnjeg direktora Železnica i višegodišnjeg predsednika opštine Grocka
„Niko ništa nije preduzeo, svi su mi tad govorili, i tadašnji načelnik policije i u tužilaštvu da su oni nemoćni da bilo šta preduzmu, dok god Dragoljuba Simonovića stranka ne pusti kroz vodu“, komentarisao je Jovanović početkom 2019, kada je Simonović prvi put uhapšen. Simonović je za to vreme postao predsednik opštinskog odbora Srpske Napredne Stranke u Grockoj, član beogradskog odbora i član glavnog odbora SNS-a.
Simonović je ponovo osuđen na pet godina zatvora, Mihajlović na četiri a Marinković na četiri godine i šest meseci, dok je Vladimiru Marinkoviću dosuđeno tri godine i šest meseci zatvora. U pitanju je druga prvostepena presuda, što znači da svi osuđeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.
I.K.