Dragan Milanović Pilac: Medijski radnici dele sudbinu čitave radničke klase

Dragan Milanović Pilac

Dragan Milanović Pilac

Radni položaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najveća je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otvorene represije na javne servise, vlasnička struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladajućim strukturama. Nezavidan, prekaran položaj potplaćennog medijskog radništva ostavlja malo prostora za izveštavanje u javnom interesu.

S Draganom Milanovićem Pilcem, predsednikom Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost, razgovarali smo o sindikalnom organizovanju medijskih radnika i radnica, prekarnom položaju radništva u medijima ali i o aktivnostima i borbama ovog granskog sindikata, kao i o planovima za Prvi maj, borbeni praznik rada.

Kakva je trenutna sindikalna organizovanost u medijima?

Sindikalana organizovanost u medijima je kao i u drugim delatnostima. Problem je što se naglašava, sindikati ne valjaju, sindikati su urušeni, što jeste donekle tačno, ali recite mi instuciju koja nije urušena. Urušena je institucija vlade, urušena je skupština, zdravstvo, obrazovanje i ostale funkcije društva su urušene, kako onda da sindikat ne bude urušen. I sindikati dele sudbinu ljudi i države u kojoj je sve urušeno. U privatnim medijima ima vrlo malo sindikata, da nam nije sindikata u RTS-u i RTV-u Granski sindikat kulture, umetnosti i medija bi veoma slabo mogao da funkcioniše. Kod Željka Mitrovića organizovati sindikat, nema šanse, nema šanse.

Koliko je odluka da se mediji privatizuju uticala na mogućnost sindikalnog organizovanja?

Uticala je veoma negativno iz više razloga. Prvi razlog je to što su se takvom odlukom mnogi mediji ugasili i puno ljudi je izgubilo poslove. Drugi razlog je tehnološki napredak uz rezanje troškova, gde vam sada za organizovanje radio programa treba dvoje ljudi i računar, u nekim medijima nema dovoljno ljudi da uopšte može da se organizuje sindikat. U većim lokalnim medijima koji su opstali, opstale su i sindikalne organizacije kao što je na primer radio televizija Kragujevac, gde smo uspeli da poništimo privatizaciju, nakon što vlasnik nije isplaćivao plate radnicima dvanaest meseci. U nekim manjim sredinama izgubli smo sindikate ili se broj sindikalno organizovanih sveo na par ljudi.

Novinari i novinarke, naročito mladi, danas su u izrazito prekarnoj poziciji. Većina njih radi honorarno, uz mizerne uslove rada bez mogućnosti da se priključe sindikatu. Zašto je to tako?

Posao novinara u Srbiji još uvek je atraktivan, zato što je još uvek atraktivan privlači puno ljudi, stvara konkurenciju i dovodi ljude u situaciju da pristaju na sve samo da bi radili. Ako neko mlad pristanete na sve uslove to se nastavlja ceo život. U alternativnim medijima je situacija verovatno najteža jer jako mali broj ljudi je stalno zaposlen, usled male količine novca većina radi honorarno. U istraživanju Centra za razvoj sindikalizma o prekarnim radnicima u medijima prikazane su porazne informacije.

Zabluda je da je rad od kuće i rad bez radnog vremena super. Ništa tu nije super, jer nemate ugovor o radu, niste sigurni ko vam je poslodavac, jedan klik vas deli od otkaza. Puno novinara je danas u takvoj situaciji gde ugovor o radu zamenjuje fiskalni račun, gde nema ugovora koji reguliše godišni odmor, prekovremene sate, solidarnu pomoć, zdravstveno i penziono osiguranje, sve one stvari za koje se sindikat bori. Deluje ležerno nema radnog vremena, može u kafiću ili od kuće da se radi, dobija se neki novac ali u suštini sve to je šarena laža. Idemo sve više ka gubitku ugovora o radu. Poslodavac danas nema nikakva ulaganja pošto vi morate da kupite računar, da platite internet, njegovo je samo da te klikom plati, klikom otpusti ili jednostavno nestane. Organizovanje sindikata ili štrajka u takvim uslovima veoma je teško. To će predstavljati izazov i za buduće organizovanje sindikata, kako doći do tih ljudi.

Mladi danas nemaju poverenja u sindikate i ne vide da kroz sindikate mogu da ostvare svoja prava. koja je strategija sindikata da privuče mlade ljude?

Mladi s potpunim pravom imaju sumnje u sindikat, pošto gotovo da nemaju prilike da se susretnu sa sindikatima i da čuju u medijima nešto više o akcijama sindikata, pošto i sindikati slabo pronalaze put do medija. Nekada kada sam ja počinjao, sindikat je imao slogan sindikat je rokenrol, kao i rokenrol sindikati moraju imati obavezu da ulepšaju i poboljšaju svet. Sindikat mora uvesti novine kako bi olakšali i ulepšali rad. Trudimo se da inovativnim dizajnom plakata i sadržajem koji spaja nove tehnologije i sindikalnu borbu privučemo mlade ljude.

Pristalica sam novih tehnologija ali mislim da društvene mreže predstavljaju i problem. Imate „hrabrog“ pojedinca koji sedi naspram monitora u svojoj zoni sigurnosti i nema nikakvu opasnost da izgubi bilo šta ali ni da promeni. Društvene mreže ustvari pacifiziraju borbenost koja ostaje samo na internetu, dok se ne prenosi na svakodnevnu borbu. Jako nam teško ide sindikalno angažovanje mladih, što je problem sindikata svuda u svetu. Nekada su se ljudi porodično učlanjivali u sindikate, dok danas ukoliko imaju sreću da su zaposleni, nisu u sindikatu ili su svi u različitim sindikatima.

Čini se da su danas sindikati kao i profesionalna udruženja novinara u defanzivi. Kakva je vaša saradnja sa udruženjima novinara i koliko se teme preklapaju?

Sa NUNS-om smo prošle godine potpisali memorandum o saradnji i već godinama imamo partnerske odnose, zajedno organizujemo različite događaje. Zajedno sa NUNS-om, trećeg maja na Dan slobode medija organizujemo tribinu „Sindikati i mediji“, gde ćemo upravo pričati o prekarizaciji medijskih radnika sa Srećkom Mihajlovićem iz Centra za razvoj sindikalizma, dok će NUNS-ov advokat Marija Vukasović predstaviti istraživanje o indikatorima i nivou medijskih sloboda i bezbednosti novinara. Sa UNS-om ne sarađujemo i ne želimo da imamo ikakvu saradnju.

Radnici i radnice RTS-a i RTV-a tužili su državu zbog nelegalnog smanjenja plata. Kakva je situacija sa tužbama i kako se ceo proces odvijao?

Kada je 2014. donet zakon kojim su smanjene plate u javnom sektoru, u najgorem slučaju ovaj Zakon je mogao da obuhvati i RTS. U članu dva ovog Zakona navedeno je da ukoliko „javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini“, potpadate pod ovaj Zakon. Kada je Zakon uveden nije bilo pretplate i prihod iz državnog budžeta je iznosio oko 80% ukupnog prihoda RTS-a. Uvođenjem pretplate odnosno takse, prvog januara 2016, udeo finansiranja iz državnog budžeta je spao na 30% i praktično je prestao bilo kakav pravni osnov da plate budu umanjenje. U tom trenutku smo intervenisali ali poslovodstvo RTS-a je nastavilo da nam oduzima 10%, tražili smo da nam daju odluku napismeno ali je nismo dobili. Onda smo organizovali štrajk upozorenja, nakon čega je došao zvaničan miritelj iz Agencije za mirno rešavanje sporova, koji je dao Preporuku da smo mi u pravu. Ni to nije ispoštovano. I dan danas nama oduzimaju od zarade, nismo imali drugi način nego da tužimo.

Trenutno je u RTS-u oko stotinak članova UGS Nezavisnost podnelo tužbe. U Radio televiziji Vojvodine biće podneto oko 170 tužbi i već je zakazano za 27. jun prvo ročište jednog od zaposlenih. Smatramo da ćemo dobiti ovu tužbu jer je ovo čisto pravno pitanje. Jedini smo sindikat koji je podržao tužbe, uložili smo puno naših kapaciteta i resursa i nadamo se da ćemo dobiti, jer ne borimo se samo za nas nego za sve zaposlene.

Pre par meseci potpisan je kolektivni ugovor s RTS-om. Kako je tekao proces pregovaranja i da li ste zadovoljni ishodom?

Pregovore smo startovali praktično od nule, uz obrazloženje da ne možemo ništa dobiti i ništa menjati, zato što važi zakon koji kaže da se ništa ne može povećati. Onda smo morali da pripretimo da nećemo potpisati kolektivni ugovor i da ćemo organizovati proteste. Nakon toga su počeli da popuštaju pa smo dobili, 17.000 dinara za jubilej preduzeća pa još 12.000 dinara na račun solidarne pomoći što je sve moguće po kolektivnom ugovoru. Ponudili su nam da smanjenje plate ne bude više 10% nego 7,5%, ali to nije bilo moguće, jer Zakon se ili poštuje ili ne poštuje, ne može Zakon da se poštuje 2,5% a da se ne poštuje 7,5%. Uspeli smo da se izborimo za još dodatnih 43.000 dinara na osnovu jubileja preduzeća, praktično za trinestu platu a da ostanemo u zakonskom okviru. U RTS-u imate neki broj ljudi koji primaju enormne zarade i ogroman broj ljudi koji su ispod republičkog proseka. U takvim trenucima se kao sindikalac zapitate kakva je vaša uloga, i koliko možete da ostvarite. Između toga da poboljšam materijalni status svakog radnika za 9.600 dinara na mesečnom nivou i ničega, kao sindikalac se uvek opredeljujem za 9.600 dinara. Uz uslov da me taj novac nije kupio i da zbog toga što sam dobio nisam napravio ustupak u profesiji i sindikalnom delovanju, nego sam se izborio za to potpuno regularnim sredstvima.

Prvomajski protest 2017; Foto: Ana Vuković / Mašina

Prvomajski protest 2017; Foto: Ana Vuković / Mašina

Bliži nam se Prvi maj borbeni praznik rada, prethodnih godina mediji su prvomajske proteste stavljali u blok između reportaža sa izletišta. Kakvi su vaši planovi za Prvi maj i kakvu medijsku reakciju očekujete?

Medijski radnici dele sudbinu čitave radničke klase. Kada je RTS raspisao konkurs za sto novih mladih medijskih lica javilo se hiljade ljudi, što pokazuje kolika je potreba za radnim mestima. Ljudi koji su primljeni držani su dve godine na privremenom radu i tako je vlast uspela da dobije ljude koji ne mogu da talasaju, moraju da ćute i da se ne bune. Sistematski se stvaraju kadrovi koji postaju poslušnici i poltroni, koji samo znaju da slušaju gazdu iz bilo koje političke garniture on dolazio. Mediji s takvom uredničkom strukturom nikad neće preneti da je na Prvom maju bilo četiri hiljade ljudi, već će preneti da ih je bilo 400, mala grupa koja se prošetala. Nakon toga će prikazati Košutnjak i Adu Ciganliju gde ljudi roštiljaju, normalno je da onda ljudi imaju potpuno drugu percepciju o sindikatu i Prvom maju.

Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ trenutno se priprema da za Prvi maj pokaže svoje stavove i da pokažemo da imamo snagu. Imali smo konferenciju za medije zajedno sa Samostalnim sindikatom gde smo obavestili javnost na koji način će se akcija za Prvi maj sprovesti. Centralni događaj biće u 12 sati na trgu Nikole Pašića odakle krećemo u protestnu šetnju, u drugim gradovima lokalne sindikalne centrale obeležiće Prvi maj. Od medija očekujemo da nas ne stave u odeljak sa roštiljom, nego da pokažu da postoje ljudi koji protestuju za svoja radna prava. Očekujemo par hiljada ljudi, prethodnih godina na ulice smo izvodili minimum po tri-četiri hiljade ljudi što je za ovakvu društvenu situaciju i za ovaj profil sindikata značajan broj. U situaciji kada jedan čovek, Aleksandar Vučić, govori u ime nas i odlučuje u ime nas. Čovek koji kada odlučuje ispred sebe ne vidi čoveka nego samo broj stranih investicija dok sve ostalo ostaje na margini, važno da za prvi maj izađemo u protestnu šetnju i pokažemo našu snagu.

 

eu-funding-logo_ups_proj

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Evropska unija kroz program malih grantova „Zaštita slobode medija i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu“, koji sprovodi Hrvatsko novinarsko društvo kao deo regionalnog projekta Regionalne platforme Zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbednosti novinara, u partnerstvu šest regionalnih udruženja novinara – Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja BH novinara (BHN), Hrvatskog novinarskog društva (HND), Udruženja novinara Kosova (UNK), Udruženja novinara Makedonije (UNM) i Sindikata medija Crne Gore (SMCG).

Print

Preporučujemo