Poštari i dalje u štrajku: „Nemamo šta da izgubimo!“

GPC u Zemunu; Foto: Udruzenje radnika “Pošte” Srbije / Facebook

Već nekoliko dana samoorganizovani radnici i radnice Pošte štrajkuju. Osnovni način pritiska na poslodavca koji oni koriste je blokada glavnih poštanskih distributivnih centara u kojima se pošiljke ne sortiraju i ne prosleđuju dalje.

Štrajk su započeli zaposleni u Glavnom poštanskom centru u Zemunu odakle se distribuira najveći deo pošiljaka koje cirkulišu u Srbiji. Njima su se poslednjih dana pridružili i radnici i radnice u drugim većim centrima u Novom Sadu i Nišu, dok je u Zrenjaninu potpuno blokiran rad Pošte što uključuje i šalterske radnike.

Osovni zahtev štrajkača je povećanje cene rada koja se sada za najveći broj zaposlenih u Pošti kreće oko 35000 dinara.

S obzirom da su radnici i radnice samoorganizovano pokrenuli ovaj štrajk, posmatračima spolja nije lako da dođu do svih informacija i često izgleda da se određeni koraci dešavaju stihijski.

Radnici koriste društvene mreže za svoju komunikaciju, a u svojoj fejsbuk grupi postavljaju fotografije obustave rade u svojim radnim jedinicama i šalju podršku jedni drugima. Na osnovu tih informacija se može zaključiti da je sve više zaposlenih u Pošti koji ili potpuno ili privremeno blokiraju rad na distribuciji u svojim radnim jedinicama. U nekim mestima se i radnici na šalterima solidarišu sa kolegama dostavljačima pa rad prekidaju na sat vremena dnevno.

Radnici Pošte ispred GPC-a u Zemunu; Foto: Udruzenje radnika “Pošte” Srbije / Facebook

„Svi za jednog, jedan za sve!“

Mislim da se nikad nismo ovako organizovali i da su pretpostavljeni u blagom šoku. Došli smo u situaciju da nemamo šta da izgubimo!, kaže za Mašinu Nenad Teodorović, poštar dostavljač.

Teodorović nam pojašnjava i razloge za štrajk:

Ja sam deset godina u Pošti i ne vidim nikakvu perspektivu. Plata je srozana gotovo na minimalac, nema dovoljno ljudi što znači da je veliki radni pritisak.

Sa ovim je saglasan i njegov kolega Tahir Karišik, radnik na mestu deljača pošte:

Ljudi imaju mizerne plate i došli smo u bezizlaznu situaciju. Drugog izbora nam nije bilo.

Ja naredne godine odlazim u penziju, dogodine punim 65 godina starosti i 45 godina staža – nikada gora situacija nije bila kao što je ovih dana! To je velika bruka i sramota za državu – da dopustiš da ti ljudi dolaze bukvalno gladni na posao – dok platiš račune, otplatiš kredite … i kako da živiš, kako da ne eksplodiraš od besa?, govori nam Karišik.

Manjak zaposlenih

Kako nam kažu sagovornici, jedan od glavnih problema u Pošti je manjak zaposlenih.

Karišik objašnjava da je konkurs za poštonoše stalno raspisan, ali da „za mizernu platu koju dobijaš preko omladinske zadruge neće ljudi da rade, nemaš pravo na markicu, nemaš pravo na topli obrok…“

Pričaju vlasti kako mladi odlaze – kako da ne odu, moraju da odu! Kako će neko sa 35000, bez krova nad glavom, bez ičega, da stvara porodicu? Deca političara ne moraju da odu, oni odlaze na putovanja, oni uživaju. Dok jedan crkava od gladi i od želje, drugi uživa, zaključuje Karišik.

Ipak, naši sagovornici se nadaju uspehu u ovoj borbi i veruju da samo solidarni i udruženi radnici mogu doći do povećanja plata.

Zato najavljuju da će i večeras od 17 časova otići ispred Glavnog poštanskog centra u Zemunu da se susretnu i podrže svoje koleginice i kolege.

Podrška im je sigurno potrebna, pošto bi prema nekim najavama oni večeras trebalo da pregovaraju sa rukovodstvom kompanije.

M.M.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us