Sindikati su, za sada, uspeli da blokiraju usvajanje Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju nezadovoljni njegovim izmenama nakon javnih rasprava.
Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je da još nije postignuta saglasnost oko Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, a najviše sporenja je oko kvote radnika koju firme mogu da angažuju preko agencija za zapošljavanje u odnosu na ukupan broj zaposlenih.
Još od 2013. godine, kada je Srbija ratifikovala Konvenciju 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje Međunarodne organizacije rada (MOR), obećava se donošenje posebnog zakona koji bi uredio rad preko agencija.
Prvobitni nacrt zakona, koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila ove godine ali je vraćen na doradu, je predviđao da se preko agencije može zaposliti najviše do 10% radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, ali je tokom javne rasprave predlog značajno izmenjen pa je ograničenje broja zaposlenih preko agencije poraslo na čak 50% u odnosu na broj ukupno zaposlenih.
Stojiljković je za Betu rekao da se u međuvremenu došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodređeno vreme i kao takve iznajmljuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.
On je rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen. Prema novom, izmenjenom tekstu u jednom članu je najpre rečeno da je kvota za zapošljavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvoljava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.
Broj angažovanih radnica i radnika preko agencija nije moguće utvrditi, upravo zbog manjka zakonske regulative, no procenjuje se da se svake godine on drastično uvećava. Prema podacima koji su javno dostupni najčešće u medijima, zaposleni preko agencija nisu u mogućnosti da ostvare osnovna prava garantovana radnim zakonodavstvom, jer ih ono ni ne prepoznaje kao zaposlene, pa se ugovorima o privremenim i povremenim poslovima često izbegava minimalna cena rada i osnovna davanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmljuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmljuje od agencije bez obzira na to da li su u agenciji angažovani na određeno ili neodređeno radno vreme, rekao je Stojiljković.
Kako navode novinari Insajdera, radnici na lizing nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, sindikalno organizovanje ili kolektivni ugovor, dok su istovremeno plaćeni manje od stalno zaposlenih radnika. Ovakvo angažovanje radnika, umesto zakonski dozvoljenih 120 dana, traje i po nekoliko godina.
I.P.
