Ekonomske mere Vlade – kome to država (ne)pomaže

Foto: Marko Risović / Kamerades

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.

Najveći teret krize država preuzima na sebe, da bi privreda sa što manje posledica prošla kroz krizu.

Kada se ovoj izjavi ministra Siniše Malog sa jučerašnjeg predstavljanja ekonomskih mera, doda i to da su one uglavnom usmerene ka privatnom sektoru, jasno je da će i ova kriza biti naplaćena iz džepova najvećeg dela populacije koji najviše doprinosi javnim budžetima dok ujedno krpi kraj s krajem.

Obrazlažući predlog mera koje Vlada donosi, Mali je vezano za poresku politiku najavio da se za privatnike odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade na najmanje tri meseca. Privatnici neće biti u obavezi ni da plate porez na dobit za drugi kvartal tekuće godine, dok će oni koji su ostvarili neke donacije u korist društva biti oslobođeni plaćanja PDV-a.

Kao direktnu pomoć privatnom sektoru iz državne kase će zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima biti isplaćene tri minimalne zarade. Dok će oni kojima je prekinut radni odnos u velikim preduzećima od države dobiti polovinu iznosa minimalne zarade.

Kao meru održavanja likvidnosti privrede država će pomoći preduzetnicima da dobiju jeftine kredite u bankama, za šta će država kao garant bankama izdvojiti dve milijarde evra.

Poslednji paket mera podrazumeva jednokratnu pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra, što će biti isplaćeno nakon završetka vanrednog stanja.

Najavljene mere se neće odnositi na ona preduzeća koja su otpustila više od 10% zaposlenih, a prema rečima ministra u javnom sektoru neće biti smanjivanja plata što se odnosi i na penzije.

Siniša Mali, Ministar finansija republike Srbije; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Nedostaje stvarna podrška najugroženijima?

Vladine ekonomske mere su ostavile i dosta nedoumica i pitanja na koja se odgovori nisu mogli naći u izlaganju ministra finansije niti u kratkom tekstu na vladinom sajtu.

Ekonomista Stefan Marić za Mašinu kaže da ove mere jesu dobro targetirale probleme privrede, međutim on smatra da su one zakasnele i da će se to osetiti još više s obzirom da će njihova primena započeti tek sredinom maja.

Marić nije očekivao da će država toliko obratiti pažnju na mikro i mala preduzeća, ali misli da će se tu najviše i videti zakasnelost donošenja mera:

Ako će pomoć biti dostupna samo onima koji otpuste manje od 10 posto radnika postavlja se pitanje koliko će malih preduzetnika do sredine maja to izdržati? To je cela dva meseca od početka vanrednog stanja, a recimo neki frizer koji ima par zaposlenih to ne može da sačeka.

Naš sagovornik smatra da je potrebno i da vidimo odakle će i u kojim procentima biti pokriven ovako veliki paket državne pomoći.

Pretpostavljam da će se država u velikoj meri odlučiti za spoljno zaduživanje pošto su trenutno te kamate veoma niske.

Prema Mariću, najveći problem u predstavljenim merama je najavljena podela po 100 evra svim punoletnim građanima:

To je jedna populistička mera koja nema nikakvog ekonomskog rezona, pogotovo što je najavljeno da će to biti isplaćivano tek posle vanrednog stanja.

Naš sagovornik ne vidi koja logika stoji iza toga da svi dobiju po 100 evra.

Srbija je skoro najgore stojeća evropska zemlja po stopi rizika od siromaštva. U takvoj zemlji u ovakvoj krizi prvo će da stradaju upravo ti ljudi koji će da skliznu u siromaštvo. Ako je već postojala namera da se pomogne socijalno ugroženima onda je to bilo potrebno nekako bolje urediti a ne deliti novac svima.

Predsednik Socijaldemokratske unije, Ivan Zlatić, smatra da u ovom programu nedostaju mere koje bi pomogle onom delu ljudi koji nemaju status zaposlenog, kakav je prepoznaje Zakon o radu.

Ostaje čitava armija ljudi koji su frilenseri, koji rade po PP ugovorima, koji rade preko agencija, koji apsolutno nikakvu zaštitu ne dobijaju i koji su prepušteni sami sebi od strane vlasti koja je sama doprinela stvaranju takve situacije u svetu rada.

Zlatić smatra da je cinično od ove vlasti da te ljude zaboravi pošto je „upravo tokom njihovih mandata došlo do prekarizacije rada na steroidima“.

Naš sagovornik primećuje i da je merama koje se odnose na privredu obuhvaćen samo privatni sektor:

Privredi koja je u javnom sektoru je takođe potrebna podrška u ovom periodu, zaključuje Zlatić.

Prvomajski protest 2017; Foto: Ana Vuković / Mašina

Treći socijalni partner?

Sindikati kao institucionalni predstavnici radništva nisu bili konsultovani tokom kreiranja ovog vladinog programa, a kako su nam potvrdili svi predstavnici sindikata s kojima smo razgovarali, od poslednje sednice socijalno-ekonomskog saveta komunikacije sa vlastima nije bilo. Činjenica da su predstavnici Vlade kao i predsednik države nedeljama najavljivali ekonomske mere za pomoć privredi koje će biti kreirane u dogovoru sa privrednicima, a da pri tome nisu pominjali i sindikate, ponovo dovodi u pitanje svrhu postojanja Socijalno-ekonomskog saveta u kojem sindikati ne dobijaju dovoljno prostora.

Predsednik UGS „Nezavisnost“, Zoran Stojiljković, smatra da bi bilo korektnije da se mera pokrivanja minimalnih plata zaposlenima odnosi na veći broj ljudi:

Zašto se to ne bi odnosilo na sve radno angažovane, a ne samo na zaposlene? Razdvajati, prvo, javni od privatnog sektora a onda one koji su u radnom odnosu od onih koji su samo radno angažovani nije nešto što zaslužuje epitet vođenja računa o socijalnom balansu.

Stojiljković nije sasvim siguran u pravovremenost donošenja mera:

Kad se radi o isplati tih davanja, čekanje do kraja maja je nešto što otvara pitanje da li se može pregurati do tada i sa stanovišta poslodavaca i sa stanovišta zaposlenih, kaže Stojiljković za Mašinu.

Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, smatra da „država pre svega treba da pomogne ljudima“.

Dati po 100 evra svakom građaninu je suludo. Mora da se da i onome ko ima milione evra, on će tome samo da se podsmeva, dok onima kojima zaista treba, to neće biti dovoljno, kaže Ristić.

Što se tiče mera pomoći privrednicima, Ristić kaže da je i tu bilo „potrebno napraviti selekciju pošto nisu svi jednako ugroženi tokom krize“.

Neki u svemu ovome imaju povećan promet, zašto bi oni dobijali minimalne zarade kada često toliko i inače isplaćuju svojim radnicima?, pita se Ristić.

Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga“, predstavljeni paket vidi pre svega kao „populističke mere“. On smatra da pomoć koja je obećana privrednicima u vidu isplata minimalnih zarada neće biti isplaćena do juna, a to je kako kaže prekasno:

Veliki broj mikro i malih preduzeća neće do tada izdržati i moraće da otpuste više od 10% zaposlenih ako ne i da zatvore svoje firme. To su zanatlije, vlasnici kafića, restorana, male porodnične firme, nemoguće je da oni izdrže.

Ipak, prema njemu su u najvećem problemu ljudi koji su imali ugovore na određeno, pošto „njima ti ugovori nisu produženi, pogotovo u firmama koje su poslale radnike na plaćena odsustva“.

Oni su najveće žrtve i oni spadaju u onu grupu koja će, koliko sam shvatio, dobiti pola minimalca. To je u svakom slučaju nedovoljno.

Veselinović smatra i da se nije vodilo računa o tome da su „kompanije koje su dobijale subvencije, kojih je mnogo, dužne da ostave sve zaposlene i da ne treba da dobijaju nikakvu dodatnu državnu pomoć.“

Potpuno je nelogično da kompanije koje dobijaju 10, 15, 20, 30 hiljada po svakom radnom mestu budu u istom košu kao i oni koji nisu dobili ništa od države. Takvih firmi nije malo i one zapošljavaju preko 100.000 ljudi, taj novac bi se mogao iskoristiti za pomoć onima koji su stvarno ugroženi.

Prema Veselinoviću obećanih 100 evra svakoj punoletnoj osobi dokazuje da su mere populističke.

I to će dati ljudima, kako kažu, posle krize, a šta znači posle krize – daćemo vam tokom izborne kampanje. Šta da rade ljudi koji sada nemaju nikakve prihode, oni treba da čekaju tri meseca da bi dobili nešto tako malo, šta da rade do tada?, zaključuje Veselinović.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE