Vakcina protiv HPV virusa koji izaziva rak grlića materice je nedostupna ženama u Srbiji

Foto: Airman 1st Class Tristan Truesdell / 446aw.afrc.af.mil

Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice, domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa, pišu Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i Storyteller.

Rak grlića materice, koga u 97% prouzrokuje humani papiloma virus, je drugi vodeći malignitet i četvrti po redu uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji, s obzirom da svake godine oboli preko 1.300 žena, a premine približno 500 pacijentkinja. Najveći broj žena spada u starosnu kategoriju od 45 do 59 godina, ali je primećen trend pomeranja ove starosne granice ka mlađem životnom uzrastu.

Sagovornica VOICE-a i Storyteller, sociološkinja Ana Pataki navodi da to na dnevnom nivou znači da „svaki dan u Srbiji najmanje jedna žena premine, a četiri obole od raka grlića materice”, i dodaje:

Odgovornost je individualna i žene su najčešće prepuštene same sebi da organizuju (vrlo često i plate) preglede, lečenje, oporavak. Sistem zdravstvene zaštite nema kapaciteta da organizuje pravovremene preglede kojima bi se sprečio veći broj obolelih. Čak i kada se otkrije malignitet kod žena, on je u poodmaklom stadijumu, te je teže za lečenje i ima fatalne posledice. Žene su prethodno obeshrabrene, uplašene zbog dugog roka čekanja na pregled i neprijatnosti oko suočavanja sa bolešću, simptomima, efektima i cenom lečenja.

U tekstu se navodi da u Srbiji, slično kao i u svetu, postoji nekoliko načina borbe protiv HPV uzrokovanih oboljenja:

Za razliku od razvijenijih zemalja – Srbija uz nefunkcionalan sistem i administraciju – nema vakcinu koja je dostupna svima jer se plaća 200-300 evra pa mnogi ne mogu to da priušte, ne radi se dovoljno na seksualnoj edukaciji i prevenciji, pa mladi ne koriste kondome u neophodnoj meri, skrining program postoji, ali ima puno manjkavosti. Nedavno sam čula da čak do 70 odsto žena koje se odazovu skrinizima (redovni pregledi za prevenciju karcinoma dojke i genitalne regije) pronađe neku ćelijsku abnormalnost – što nam samo govori da moramo mnogo ozbiljnije da radimo na najranijim fazama prevencije – borbi da do bolesti ne dođe, upozorava Marija Ratković teoretičarka kulture i medija, koja je jedna od osnivačica Centra za biopolitičku edukaciju.

RFZO ne nabavlja vakcine

Kako se navodi u ovom tekstu, problem postoji oko nabavke vakcina koje RFZO ne finansira iz budžetskih sredstava, jer fond finansira troškove za sve vakcine koje prema Programu obavezne i preporučene imunizacije protiv određenih zaraznih bolesti predstavljaju obaveznu imunizaciju, ali se finansira samo imunizacija za infekcije koje se prenose kapljičnim putem, jer to može da zarazi veliki broj ljudi.

U Srbiji vakcinu mogu da dobiju žene u Šapcu, gde je doneta odluka o finansiranju programa imunizacije protiv ove infekcije, a 1600 besplatnih vakcina je stiglo i u Novi Sad gde će se vakcinisati devojčice od 12 do 14 godina. Ipak, vakcina ostaje preskupa i time nedostupna većini žena u Srbiji.

Foto: Marko Miletić / Mašina

Zdravstvena zaštita žena – nedostižni luksuz

Papanikolau test je ginekološki skrining test koji proverava da li postoje kancerozna ili prekancerozna stanja grlića materice. Njegova veliki značaj u medicini je sposobnost detektovanja raka grlića materice u cilju da se pravovremeno počne njegovo lečenje, a ovaj test je deo redovnih pregleda.

Međutim, prema podacima Ankete o radnoj snazi za prošlu godinu, preko 52% žena u Srbiji je isključeno sa tržišta rada, što znači da im je zdravstvena zaštita u velikoj meri nedostupna pošto im je otežan pristup zdravstvenom osiguranju. Imajući u vidu da je za redovni ginekološki pregled u privatnim klinikama neophodno izdvojiti u proseku blizu 10.000 dinara, a za eventualna dalja ispitivanja i specijalističke preglede i mnogo više, zdravstvena zaštita mnogim ženama predstavlja luksuz. Time prevencija gubi svoju funkciju, jer većina žena bolest otkrije već u poodmakloj fazi.

U Srbiji, kao i u mnogim zemljama sveta, se u velikoj meri promoviše pronatalitetna politika dok istovremeno, u zdravstvenim, ekonomskim i društvenim neuslovima, države uštede u zdravstvenom sistemu prvenstveno prave upravo na račun žena i njihovih elementarnih prava – prava na izbor i reproduktivno zdravlje.

Zdravstvena zaštita žena, preventivni i skring pregledi, kao i imunizacija od infekcija koje odnose toliko života treba da budu dostupne svim ženama. A da bi bile dostupne, moraju biti besplatne.

I.P.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE