U Belorusiji već danima traju intenzivni protesti podstaknuti neregularnostima na nedavno održanim predsedničkim izborima.
Aleksandar Lukašenko, aktuelni predsednik Belorusije, koji je na toj funkciji već 26 godina, je 9. avgusta proglasio ubedljivu pobedu sa čak 80% osvojenih glasova.
Nezavisni posmatrači su istovremeno prijavili brojne neregularnosti u odvijanju glasanja. Ovo su, inače, prvi izbori od 2001. koje nije pratio OEBS, i peti od 1995. godine koje OEBS nije označio kao slobodne i pravedne.
Građani su iste večeri izašli na ulice da izraze svoje neslaganje i ogorčenje putem mirnih protesta. Vlast je na to reagovala primenom sile i hapšenjima, što je samo dolilo ulje na vatru višegodišnjeg nezadovoljstva režimom i aktuelnog neslaganja sa načinom na koji se Lukašenkova vlast odnosila prema pandemiji koronavirusa.
Protesti su se nastavili. U nedelju je u demonstracijama u Minsku, nazvanim Marš slobode učestvovalo i do 100 000 ljudi.
Demonstranti su izloženi batinanju pendrecima, suzavcu, gumenim mecima, vodenim topovima, topovskim udarima. Uhapšeno je čak 6.700 ljudi, među kojima i 50 novinara i brojni zvanični predstavnici opozicije. Povređeno je na stotine, a čak dvoje smrtno nastradalo.
Kako prenosi Al Džazira, mnogi demonstranti tvrde da su mučeni u pritvoru. Amnesty International potvrđuje da za to ima sve više dokaza. Zato se na demonstracijama pored poništavanja izbora i Lukašenkove ostavke zahteva i njegova odgovornost za nasilje.
Lukašenkovi protivnici aktuelne proteste nazivaju istorijskim. Oni su na početku bili formatirani kao protesti bez vođe, da bi se naglasio njihov narodski karakter i demokratske pretenzije. U međuvremenu su se kao predstavnice opozicije izdvojile tri žene.
Jedna od njih, Svetlana Tihanovska, predsednička kandidatkinja u egzilu u Litvaniji, 14. avgusta objavila procene da je na izborima dobila preko 60% glasova i izrazila spremnost da “prihvati odgovornost” da smeni Lukašenka na čelu zemlje.
Postoje indikacije da zaposleni u vojsci i policiji zasad pojedinačno otkazuju poslušnost Lukašenkovim vlastima. Nezavisni i opozicioni beloruski mediji izveštavaju i o štrajkovima u industrijskim postrojenjima.
Beloruska kriza ima međunarodne implikacije. Ujedinjene nacije i mnoge zapadne zemlje osudile su nasilje nad demonstrantima, a ministri spoljnih poslova EU objavili da Evropa ne priznaje aktuelne zvanične rezultate izbora u Belorusiji. Predsednici Poljske i pribaltičkih zemalja su u zajednilkoj poruci pozvali Lukašenka na obustavu nasilja prema demonstrantima, dok su EU i SAD najavile moguće uvođenje ekonomskih sankcija.
Lukašenko se u nedelju obratio za pomoć Ruskoj federaciji, na čiju podršku u sprovođenju delimično izolacionističke politike je računao i u proteklih 6 predsedničkih mandata. Kremlj je odgovorio da je spreman da reaguje u skladu sa vojnim sporazumom između dve zemlje.
Lukašenko je takođe optužio NATO da gomila snage u blizini beloruske granice, što predstavnici severnoatlantskog pakta negiraju.
I.K.
