Bolivija: izbori obremenjeni mogućnošću novog puča

Protest protiv pučističke valde u Boliviji, jun 2020. pod zastavom Vipala koja je simbol autohotnog stanovništva; Izvor: Evo Morales Ayma / Facebook

Sutra se održavaju izbori u Boliviji. Istraživanja pokazuju da je najpopularniji kandidat Luis Arse iz Pokreta za socijalizam, ali ukoliko on pobedi nije isključeno da će desnica ponovo pokušati da preuzme vlast pomoću vojske i policije.

Pre godinu dana pučom uspostavljena desničarska, tzv. prelazna vlada više puta je pomerala izbore koji su prvobitno bili najavljeni za mart 2020. Ukoliko su računali na rast popularnosti za vreme koje su kupovali blago rečeno nedemokratskim sredstvima, prevarili su se: istraživanja javnog mnjenja pokazuju vođstvo Luisa Arsea, kandidata Pokreta za socijalizam (MAS), stranke koju vodi Evo Morales, bivši predsednik Bolivije, koji je na toj funkciji bio od 2006 do prošlog oktobra, a trenutno se nalazi u političkom egzilu u Argentini.

Žanin Anjes, koja se nakon puča samoproglasila predsednicom Bolivije u polupraznom parlamentu, povukla se iz izborne trke, jer je njen i inače slab rejting nastavio da opada. Njeno povlačenje povećava šanse drugoj dvojici kandidata desnice, ali istraživanja pokazuju da je moguće da Arse ponovi Moralesov prošlogodišnji uspeh i pobedi u prvom krugu izbora.

Od dvojice desničara u izbornoj trci popularniji kandidat je Karlos Mesa, drugoplasirani na prošlogodišnjim izborima, koji i optužio Moralesa za izbornu krađu. Mesa ostaje veran svom neoliberalnom programu koji je kao predsednik Bolivije sprovodio od 2003. do 2005. Njegovu bi izbornu pobedu pratili talas privatizacije državnih kompanija, prirodnih dobara i degradiranje MAS-ovih socijalnih programa koji su iz dubokog siromaštva izdigli milione Bolivijki i Bolivijaca.

Uz Mesu, za desne glasove se bori i Luis Fernando Kamačo. Taj milioner najveću podšku uživa u oblasti Santa Kruz gde je ranije predvodio otvoreno fašističku i separatističku miliciju Union Huvenil Krusenjista. SAD je podržavao ovu fašističku organizaciju u pokušaju da odvoji Santa Kruz i druge istočne oblasti u kojima se nalaze multinacionalne kompanije od Bolivije, ne bi li se na taj način privilegije i profiti zaštitili od redistributivnih mera Pokreta za socijalizam.

Godina pod „prelaznom“ vladom

Pučistička vlast uspostavljena je tokom novembra 2019., nakon izbora na kojima je Evo Morales, kandidat MAS-a, u prvom krugu osvojio četvrti u nizu predsednički mandat.

Desna opozicija je već u izbornoj noći 20-og oktobra organizovala proteste zbog navodne krađe izbora, a njihovi aktivisti su u nekim mestima zapalili glasačke kutije i prostorije u kojima se broje glasovi.

Organizacija američkih država (Organization of American States – OAS), koja radi pod dirigentskom palicom SAD-a, se odmah pridružila sumnji u neregularnost izbora, iako su zvanični – pravosnažni – rezultati bili dostupni tek više dana nakon izbora.

Centar za istraživanja ekonomije i politike (Center for Economic and Policy Research) sa sedištem u Vašingtonu je 8. novembra objavio analizu izbornog procesa u Boliviji i pokazao da nije bilo izborne krađe. Prema istraživačima Centra, ni zvanični OAS-ov izveštaj nije davao povoda za sumnju u regularnost izbora.

Kandidat Pokreta za socijalizam Luis Arse; Izvor: Evo Morales Ayma / Facebook

Morales je pokušao da spreči eskalaciju nasilja tako što je ponudio raspisivanje novih izbora i podneo ostavku na mesto predsednika, ali desna opozicija to nije prihvatila. Vrh vojske i policija su stali uz nju. Luis Fernando Kamačo je umarširao u parlament u pratnji pripadnika specijalnih jedinica, i u njegovom društvu se Žanin Anjes proglasila predsednicom Bolivije. Nakon uspostavljanja pučističke vlade, doneta je uredba koja vojsci i policiji daje odrešene ruke u sprovođenju nasilja, izuzimanjem pripadnika tih organa od krivične odgovornosti za dela koja čine „zarad uspostavljanja javnog reda ili iz nužde“. Time je legalizovana represija i nasilje nad članicama i članovima levih društvenih pokreta i pristalicama MAS-a.

Od uspostavljanja nelegitimne vlade, Bolivija se nalazi u političkoj, ekonomskoj i zdravstvenoj krizi. Ekonomski rast, koji je bio pozitivan za vreme duge vladavine MAS-a , naglo se izokrenuo naopačke, i prema dostupnim podacima za 2020. će iznositi -21,68%. Tome je doprinela i pandemija — međutim, dok je jedan od uspeha MAS-a bilo poboljšanje zdravstvenog sistema, pučistička vlast se, umesto da upravlja zdravstvenom krizom izazvanom širenjem SARS-CoV-2, još jednom oslonila na primenu sile: upotrebom vojske i policije sprovela je militarizovan karantin i odbila je da izvši masovna testiranja i mapiranje čvorišta bolesti zarad izrade plana borbe protiv zaraze. Takođe, deportovali su na stotine lekara koji su radili u Boliviji u sklopu kubanskog programa zdravstvenog internacionalizma.

Uprkos legalizovanoj represiji, društveni pokreti nisu se predali. Organizovali su komitete za samoodbranu, proteste i blokade puteva, što su desetine platili životima, a stotine ponižavanjem, maltretiranjem i prebijanjem od strane pripadnika policije i fašističkih milicija. Borba je kulminirala u avgustu kada su radnici, seljaci i autohtono stanovništvo masovno blokirali više od sto najznačajnijih puteva u državi. Na blokade se nadovezala konfederacija sindikata i organizovali su generalni štrajk. Pučisti nisu uspeli slome bolivijske društvene pokrete, od kojih su neki najavili da će podržati kandidata MAS iako inače nisu saveznici te partije, jer smatraju da je sada glavni cilj pobediti pučiste.

Greške MAS

Od 2006, kada je Evo Morales prvi put izabran za predsednika Bolivije, nacionalizovane su određene industrije, ekstremno siromaštvo je prepolovljeno, izgrađena je moderna infrastruktura, vekovima ugnjetavano autohtono stanovništvo se po prvi put izdiglo iz dubokog siromaštva i dobilo mogućnost da živi dostojanstveno. Džini koeficijent, kojim se meri dohodovna nejednakost, smanjen je za 19%.

Ipak, MAS je tokom 14 godina na vlasti učinio niz ustupaka ekonomskoj eliti, nije izvšio korenitije izmene odnosa vlasništva, niti je sprovodio redistribuciju bogatstva koja bi značajno ugrozila interese privatnih vlasnika kapitala.

Iako progresivni ustav donet u periodu MAS-ovog upravljanja prepoznaje prirodu kao pravni subjekt i prioritizuje odbranu životne sredine, u praksi se nije odustalo od iscrpljivanja prirodnih dobara. To je doprinelo padu podrške za MAS unutar autohotonih zajednica koje čine veliki deo baze socijalističkih politika u Boliviji, budući da je zaštita prirode jedna od njihovih osnovnih potreba. Padu poverenja u Moralesa prošle godine verovatno je doprineo i zakon koji je donet u skladu s interesima agro-biznisa. Njime je povećana površina šume koju je dozvoljeno pretvoriti u u poljoprivredno zemljište, što se vrši paljenjem.

Demonstranti u Bolviji nose kovčege žrtava pučističke vlade; Izvor Evo Morales Ayma / Facebook

Mogućnost da po četvrti put učestvuje na predsedničkim izborima Morales takođe nije stekao bez kontrozverze. Ustav dozvoljava dva predsednička mandata. Budući da je Morales prvi mandat služio pod starim ustavom, a ograničenje je uvedeno za vreme njegovog drugog mandata, njegova treća kandidatura je – unutar srednje i više klase nevoljno, ali ipak – prihvaćena. Umesto da Morales ispoštuje ustav koji je jedno od značajnijih postignuća njegove vlasti, 2016. godine je raspisan referendum s predlogom dodatnog mandata, na kojem Morales nije stekao većinsku podršku. Ipak, rezultat referenduma je poništen, s argumentom da je ograničenje broja mandata neustavno.

Poništavanje referenduma osnažilo je srednjoklasnu opoziciju, koja se organizovala u pokret „F21“ protiv reizbora Moralesa.

MAS-ova kompromisna politika, izleti u neprincipijelnost i konsolidacija određenog dela opozicije doprinelo je tome da protesti u prošlogodišnjoj izbornoj noći budu masovni. To je kapitalizovalo elitno i rasističko krilo desnice koja je povezana s velikim biznisom i oružanim snagama.

Iako su dobri izgledi da MAS pobedi na izborima, ništa ne garantuje da desnica neće pokušati da ponovo pučom spreči sprovođenje volje naroda. Vlasti su zabranile javna okupljanja tokom 48 sati nakon izbora, što su mnogi bliski MAS-u protumačili kao znak da se desnica priprema za puč. Fašističke milicije koje su učestvovale u puču su i dalje aktivne, što je znak da uprkos podeli unutar desnice ekstremno krilo i dalje ima „snage“ i podršku na terenu.

Postoje, naravno, i kontraindikacije, poput političke slabosti jednog od vodećih lica puča, Žanin Anjes. Ni podrška iz SAD ne mora nužno da garantuje uspeh pučista, kao što smo mogli da vidimo na skorašnjem pokušaju svrgavanja vlasti u Venecueli.

Situacija neće biti jednostavna ni ukoliko se MAS vrati na vlast. Ta stranka će morati da opravda poverenje represijom i pandemijom izmučenog naroda, i da demonstrira privrženost svojim demokratskim i socijalističkim idealima. Uz štetu koja je ekonomija pretrpela u poslednjih godinu dana, to neće biti lak zadatak.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE