Rio Tinto u Srbiji: privatizacija prirodnog bogatstva, onemogućavanje održivog razvoja

Huelva, Rio Tinto; Foto: Lorenmart / Flickr

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

Geolozi Rio Tinta su još 2004. godine u blizini Loznice otkrili prisustvo litijumnatrijum-borosilikata, dotad nepoznatog minerala koji je po nalazištu nazvan jadarit. Detaljna istraživanja, završena početkom tekuće godine, pokazala su da rude jadarit, koja sadrži visoke koncentracije litijuma i bora, kod nas ima 136 miliona tona. Zato je nalazište „Jadar“ rangirano kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu.

Litijum se koristi u računarskoj, telekomunikacionoj i avio industriji, kao i u proizvodnji baterija za vozila na električni pogon. Njihova upotreba je promovisana u programima razvoja „zelenog“ saobraćaja i smanjenja karbonskog otiska, kakve u borbi sa globalnim zagrevanjem uvodi sve veći broj zemalja. Iako je cena litijuma proteklih godina stagnirala, a ove godine i pala (pre svega usled smanjene potražnje u Kini) već duže se očekuje da će 2022. i 2023. biti prelomne godine, nakon kojih će cena litijuma samo rasti. Tim procenama pogoduje i sasvim nedavna najava Kine da planira da postane ugljenično neutralna do 2060. Kina je već najveći potrošač litijuma i proizvođač električnih automobila, ali i odgovorna za trećinu globalne emisije ugljendioksida, što znači da će, da bi ostvarila obećanja, morati da ubrza tranziciju ka zelenom razvoju i saobraćaju.

Početak rada rudarskog pogona u lozničkom kraju, koji bi mogao da zadovolji 10% svetske potrebe za litijumom, planiran je upravo za 2023. godinu. Vlada Srbije je sa predstavnicima kompanije Rio Tinto u te svrhe potpisala Memorandum o razvoju ležišta litijuma i bora svetske klase u selima Jadra – Brezjak, Slatina, Stupnica i Nedeljice 2017. godine, a izmenjen je i Prostorni plana za put Loznica-Valjevo, koji treba Rio Tintu da obezbedi potrebnu infrastrukturu.

Predstavnici rudarskog giganta tvrde da će sprovesti sve mere zaštite životne sredine u „okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji“. Njihovi timovi, kako prenose mediji, rade na detaljnom utvrđivanju potencijalnih uticaja tog projekta na životnu sredinu, u okviru studije izvodljivosti koja bi trebalo da bude gotova do sredine iduće godine. Domaći zvaničnici se o projektu „Jadar“, u koji je Rio Tinto uložio više od 200 miliona američkih dolara, a planira da uloži još toliko do kraja 2021., izjašnjavaju afirmativno, kao o velikoj prilici za razvoj Zapadne Srbije.

Lokalno stanovništvo je, međutim, od početka zabrinuto i skeptično. Kako je za Mašinu izjavila Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu, jedne od ekoloških organizacija koja se pridružila prošlonedeljnom protestu, prostorni plan koji predviđa rudnik litijuma usvojen je uprkos velikom otporu lokalne zajednice, a prenamena zemljišta urađena daleko od očiju javnosti.

Za pojašnjenje smo se obratili Miroslavu Mijatoviću, predsedniku Podrinjskog anti-korupcijskog tima (PAKT), organizatora protesta u Brezjaku, koji planove za rudnik u Jadru prati od početka. Po njegovim rečima, Rio Tinto nema sluha za potrebe i dileme lokalne zajednice i aktivista, koji su se u protekle dve godine nekoliko puta sastajali sa predstavnicima kompanije, prisustvovali javnim prezentacijama i raspravama. Komunikacija je uvek bila jednosmerna:

Dakle, oni su nama predstavljali svoje planove, bez ikakvih adekvatnih odgovora na naša pitanja. Upravo na ovakakav način su Rio Tinto i Ministarstvo građevinarstva „progurali“ Prostorni plan posebne namene za rudnik sa javnim raspravama oko Nove godine. Mi smo taj Plan i prateću studiju proglasili nevažećom, manje zbog termina kad su održavane javne rasprave, a više iz razloga što ni Prostorni plan i Studija nisu doneli odgovore na dva ključna pitanja: na koji način će se izdvajati litijum i bor iz jadarita i koji će biti hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu.

Aktivisti upozoravaju na to da zvaničnih informacija o detaljima projekta nema, a da Rio Tinto iznova odbija da ih dostavi na zahtev, zaklanjajući se iza pravila o poslovnoj i komercijalnoj tajni. Mijatović skreće pažnju na to da je nepoznata lokacija deponije, kao i to gde će se skladištiti elementi koji preostaju nakon izdvajanja litijuma i silicijuma. Toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlje može da infiltrira u obližnje reke, potoke i pogone za snabdevanje pijaćom vodom, tvrde aktivisti, zagađujući reke Jadar, Drinu i Savu, te ugrožavajući Loznicu, Šabac, Sremsku Mitrovicu i Beograd. Rio Tinto se o tome izjašnjava šturo i kontradiktorno:

Ako pročitamo da direktorka projekta „Jadar“ tvrdi da će sastav pogača biti gotovo identičan sastavu tla gde će biti odlagan, nelogično je da se paralelno najavljuje i postavka nepropustive zaštite kako se ne bi kontaminirala zemlja i podzemna voda.

Juriš na utrobu Zemlje – eksploatacija rude u Srbiji; Aktivnosti rudarske kompanije uništavaju poljoprivredno zemljište; Foto: Udruženje Čukaru Peki

Mijatović skreće pažnju i na to da će po projekcijama klimatologa upravo zapadna Srbija biti najpodložnija klimatskim promenama u budućnosti, te da one podrazumevaju i veću opasnost od nedostatka pijaće vode, suša i poplava. Njoj bi mogla doprineti potrošnja 8.000 kubika vode dnevno (200-350 kubika na sat), koliko će potraživati Rio Tinto:

Ovaj deo Jadra imao je i do sada problema sa pitkom vodom u letnjem periodu, a iskustva govore da će kompanija imati prednost u odnosu na građane kada se bude odlučivalo o tome čije potrebe za vodom su važnije. U kišnom periodu na i ovako česte poplave treba dodati i tih 8.000 kubika od Rio Tinta. Ako su poplave i do sada bile česte, šta će se tek u budućnosti dešavati?

Pored dosadašnjeg ponašanja predstavnika Rio Tinta i domaćih vlasti kada je ovaj projekat u pitanju, meštani i aktivisti svoje strepnje baziraju i na primerima devastacije životne sredine u korist drugih „razvojnih“ projekata, kakvih je u Srbiji pregršt. Zahtevi investitora su prioritizovani nauštrb potreba lokalne zajednice i zaštite životne sredine i previše puta da bi se nabrajali taksativno.

Neprijatelji zemlje

Još veću bojazan za sudbinu Jadra izazivaju saznanja o šteti koju je Rio Tinto već izazvao u drugim delovima sveta. Mijatović objašnjava da su zaprepašćujući podaci do kojih su članovi PAKT-a došli preko saradnika iz međunarodne mreže „Prijatelji zemlje“ učvrstili njihov otpor izgradnji rudnika u Loznici:

U Papui Novoj Gvineji je nakon pobune građana izbio građanski rat koji je trajao nažalost punih 10 godina i gde je život izgubilo 10% stanovništa ostrva Bougainville – najvećeg od Solomonskih ostrva – i Madagaskaru, gde je od strane građana blokiran rudnik Rio Tinta, i opet je bila upotrebljavana vojska kako bi se spasli rudari i rukovodstvo iz blokade.

Rio Tinto je u maju digao u vazduh arheološko nalazište i svetilište Aboridžina u zapadnoj Australiji, uništivši pećine u kojima su nađeni tragovi prisustva predaka domorodačkog stanovništva stari čak 46.000 godina. Protesti i pregovori nisu pomogli. Iako su se predstavnici kompanije kasnije izvinili, a nekoliko menadžera popilo otkaz, šteta po Rio Tinto je ostala na nivou ugleda, jer je bilo „sve po zakonu“ – baš kao što se tvrdi da će i u Jadru biti.

Zverska jagma za resursima i finansijskim profitom je kumovala i turbulentnim političkim dešavanjima u Boliviji, u čijim planinama leži četvrtina poznatih rezervi litijuma. Bivši predsednik Bolivije, Evo Morales, svrgnut je prošle godine putem puča, nakon što je desetak godina sprovodio strategiju nacionalizacije rudnih bogatstava. Za vreme vladavine Moralesovog Pokreta za socijalizam (MAS) litijum je proglašen strateškim bogatstvom. MAS je pokušao i da Boliviju od izvoznika sirovog litijuma razvije u proizvođača i izvoznika litijumskih baterija. Čak i konzervativni Financial Times je Moralesovu strategiju u rudarstvu ocenio kao faktor uspeha ekonomije koja se od 2006-2014. ni manje ni više nego utrostručila.

Takvom politikom MAS je ograničio mogućnosti eksploatacije sirovina za multinacionalne rudarske kompanije i proizvođače električnih transportnih uređaja, zbog čega se podozreva da bi oni, u sprezi sa vladom SAD, mogli biti organizatori puča. U odgovor na jednu od takvih optužbi Elon Musk, vlasnik kompanije Tesla, je julu 2020. na Tvoteru objavio „Možemo da napravimo puč gde god hoćemo. Prihvatite to“ („We will coup whoever we want! Deal with it“). Podjednako nezadovoljni nacionalizacijom rudnih bogatstava i ograničavanjem individualnih dividendi bili su predstavnici bolivijske srednje klase, pre svega oni uključeni u poslove sa litijumom.

Godinu dana vladavine neoliberala u Boliviji donelo je razaranje institucija i strategija na čijoj izgradnji je radio MAS, slabljenje ekonomije, rast siromaštva društvenih nejednakosti i – novu promenu vlasti. Na mesto predsednika nedavno je stupio dugogodišnji Moralesov ministar finansija, Luis Arse, koji će nastaviti politiku čuvanja profita od litijuma u nacionalnim okvirima.

Rio Tintu profit, lokalnom stanovništvu ekološka devastacija

U međuvremenu ostaje nejasno šta osim ekoloških rizika rudnik Rio Tinta donosi Srbiji. Kako je u intervjuu za N1 izjavio Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, može se samo, po analogiji sa ostalim mineralnim sirovinama, pretpostaviti da će država ubirati 5% od dobiti, ali ne i pouzdano tvrditi, jer litijum ne figurira u postojećim zakonima.

Žaklina Živković smatra da je suština ove priče u tome da su nakon privatizacije i devastacije industrije u Srbiji na red došli prirodni resursi, koji se nemilice rasprodaju ne uzimajući u obzir interese građana.

U pitanju je siromašan kraj, čija se privreda u velikoj meri oslanja na poljoprivrednu proizvodnju, pčelarstvo i turizam, a projekat ove veličine će potpuno uništiti svaku perspektivu za održivi razvoj. I sa najboljim dostupnim tehnologijama, rudarenje litijuma ostavlja ogromne posledice na podzemne i površinske vode, zemljište, kvalitet vazduha i ne znam koja cost benefit analiza može da pokaže da je tako nešto dobro za lokalnu zajednicu, objašnjava ona.

Meštani i aktivisti su protiv rudnika protestovali već nekoliko puta. Po rečima Mijatovića, i dalje će delovati sinhronizovano:

Ono što se za sad zna je da pripremamo pisma za relevatne evropske institucije, a spremamo i žalbe na rešenja koja su počela da stižu meštanima vezano za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko bez njihovog znanja, što je popriličan skandal.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE