Dok se Rio Tinto priprema da se pohvali na svojoj godišnjoj generalnoj skupštini (AGM) rastućom proizvodnjom, dekarbonizacijom i „besprekornim“ ESG akreditivima, grupa aktivista koji podižu glas zajednica pogođenih poslovanjem kompanije u Arizoni, Australiji, Madagaskaru, Mongoliji, Srbiji upozoravaju da ove tvrdnje o životnom okruženju ne odražavaju njihovu realnost i životnu sredinu, navodi se u saopštenju ovih organizacija.
Učesnici kampanje pozivaju investitore da „paze na jaz“ (mind the gap) između onoga što im Rio Tinto govori i lokalnog iskustva. Kako naglašavaju, ove „praznine“ predstavljaju značajne pravne, finansijske i reputacione rizike za investitore.
„Ovi rizici se mogu povećati samo ako Rio Tinto proširi svoju proizvodnju kao odgovor na rastuću potražnju za takozvanim ‚kritičnim mineralima‘“, navodi se. Slučajevi predstavljeni u brifing dokumentu bacaju svetlo na stalna pitanja dužnog poštovanja ljudskih prava, dobrog upravljanja i usklađenosti sa propisima u zemljama domaćinima, naglašavaju organizacije.
„Kultura samoizveštavanja, interne evaluacije i nedostatak nezavisnog spoljnog nadzora omogućili su Rio Tintu da potvrdi svoj sopstveni narativ, i minimizira ili ignoriše glasove i žalbe zajednica pogođenih njihovim delovanjem. Ovo je posebno zabrinjavajuće u zemljama domaćinima u kojima je vlast (uprava) slaba“, tvrde aktvisti.
Učesnici kampanje tvrde da Rio Tinto: „Svojim velikim projektom bakra ugrožava sveto mesto Indijanaca u Arizoni i vodosnabdevanje u regionu pogođenom sušom; iscrpljuje pristup vodi i pašnjacima pastirskim zajednicama u pustinji Južni Gobi, Mongolija, što je pogoršano zabrinutošću u vezi sa curenjem iz rudarske jalovine; odbija više puta nezavisnu procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava za svoj rudnik na Madagaskaru uprkos zahtevima civilnog društva; nastavlja da pruža neadekvatne informacije i ignoriše stroge zahteve zajednice u vezi sa projektom u dolini reke Jadar u Srbiji; i nastavlja sa ekstenzivnim zahvatanjem vode iz plovnog puta i vodotoka Bungarooa, suprotno dokazima i tradicionalnih vlasnika Robe River Kuruma ljudi, za koje je reka duhovno i kulturno značajno mesto“
Učesnici kampanje pozivaju Rio Tinto da se smisleno bavi ovim slučajevima, sasluša iskustva zajednica i bez daljeg odlaganja odgovori na njihove pritužbe i zahteve.
Koalicija za reformu rudarstva: Rio Tinto bi uništio sveto utočište Oak Flat
“Razlika između Rio Tintove retorike o njihovom predloženom Rezolucija rudniku bakra u Arizoni, SAD, i stvarnosti je zapanjujuća. Dok Rio Tinto želi da verujete da je predloženi rudnik bez problema, u stvarnosti bi projekat uništio Oak Flat, sveto rekreativno i ekološko utočište na javnoj zemlji. U stvarnom svetu, rudnik bi desetkovao regionano vodosnabdevanje, napravio pustoš u lokalnim zajednicama i životnoj sredini, i bio bi tehnološki neuspeh“, izjavio je ovom prilikom Roger Featherstone, direktor emeritus Koalicije za reformu rudarstva Arizone.
„Dok Rio Tinto tvrdi da je u skladu sa svojim grupnim postupkom upravljanja jalovinom, takođe prateći industrijske standarde kao što su Globalni industrijski standard za upravljanje jalovinom (GISTM), svakodnevno odlaže jalovinu sa 4000 tona viška vode ne uspevajući da postigne 64% sadržaja slajdova odobrenog u projektu jalovine. Njegov jaz je rezultirao gubitkom 248,2 miliona litara vode od 2017. godine, što je Oiu Tolgoi koštalo oko 12,41 miliona dolara zamenske vode i dodatno opteretilo snabdevanje vodom pustinjskog regiona za održavanje života. Zločin je nastaviti sa uobičajenim poslovanjem što dodatno utiče na klimatske promene u pustinji Gobi“, tvrdi Sukhgerel Dugersuren iz organizacije Oiu Tolgoi Watch.
„Rio Tinto samo odlaže neizbežno. Njegove tvrdnje o rudniku QMM se mogu opovrgnuti. Njihovim studijama nedostaju neophodni dokazi koji bi podržali tvrdnje kompanije. Što je još važnije, QMM je izgubio poverenje lokalnih zajednica pre mnogo godina. Rio Tinto treba da pokaže hrabrost za koju tvrdi da je ključna vrednost kompanije i da preduzme potpuno nezavisnu procenu uticaja QMM na zahtev građanskog društva Malagasi“, smatra Ivonne Orengo iz Andrew Lees Trusta.
„Rio Tinto razvija svoj Jadar projekat poslednjih dvadesetak godina, tvrdeći da se koriste „prvoklasni istraživački i pravni standardi” i obećavaju da će projekat funkcionisati po „najvišim” standardima Srbije i EU.
„Da li bi, onda, mogli da pruže javnosti u Srbiji verodostojne odgovore na pitanja zašto su ključni celokupni kumulativni uticaju rudnika jedva obrađeni u zahtevu za procenu uticaja na životnu sredinu i da odgovore na tvrdnje stručnjaka da u zahtevu nedostaje na desetine zaštićenih vrsta? Ako im je stalo do zaštite Prirode kako to tvrde?“, pita Zoe Lujić iz Earth Thrivea.
„Da li bi taj očigledan raskol između onog što kažete i onog što zapravo radite bili ti ‚najviši mogući standardi‘ na kojima insistirate u vašim izjavama?“, obraća se aktivistkinja kompaniji.
Prema njenoj oceni, imajući u vidu ovakvo činjenično stanje nastavak ovog projekta predstavlja veliku nesigurnost za akcionare.
I.K.
