U pismu objavljenom juče, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za toksično zagađenje i ljudska prava dr Markos A. Oreljana i specijalni izvestilac za manjinska pitanja Pr. Nicolas Levrat izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog informacija o visokom nivou zagađenja u borskom regionu, koji je opisan kao „žrtvovana zona“, odnosno područje koje je izuzetno kontaminirano i u kojem ranjive grupe snose nesrazmerno veliki teret zagađenja životne sredine, prenosi RERI.
Izvestioci ističu zabrinutost zbog informacija o zagađenju životne sredine, prisustvu teških metala i drugih opasnih supstanci u vodi, vazduhu i zemljištu, kao i prekomernoj buci, što može imati posledice po zdravlje stanovništva.
Takođe, u pismu se skreće pažnja na probleme povezane sa negativnim uticajima na poljoprivredu, eksproprijacijom i raseljavanjem zajednica, kao i nedostatku odgovarajuće reakcije državnih institucija.
Država nije zaštitila građane
Pismo je poslato 8. avgusta Srbiji i kompaniji Serbia Zijin Copper. Oni su imali rok od 60 dana da odgovore na pisma, ali do danas je njihov odgovor izostao, podseća RERI.
Prethodno su meštani sela Krivelj i Slatina u okolini Bora, zajedno sa Udruženjem mladih istraživača Bor i organizacijama RERI i FIAN International, uputili pismo specijalnom izvestiocu UN za toksično zagađenje i ljudska prava, izražavajući zabrinutost zbog ozbiljnog zagađenja životne sredine i ugrožavanja ljudskih prava koji su posledica rudarskih aktivnosti u okolini Bora.
Objašnjavajući zbog čega se obraćaju Ujedinjenim nacijama, Milan Ćosić, stanovnik sela Krivelj, naglasio je da ih „država nije zaštitila”. Meštani, dodao je, ne traže nikakve povlastice, jedino „pravo na normalan i dostojanstven život, kao i svi drugi građani”.
Specijalni izvestioci UN pozvali su Srbiju da dostavi informacije o tome da li su sprovedene procene uticaja na društvo i životnu sredinu, povezane sa radom kompanija Serbia Zijin Copper i Serbia Zijin Mining, kao i da objavi njihove nalaze. Zatražili su i informacije o merama koje su preduzete radi sprečavanja i otklanjanja uticaja na ljudska prava, uključujući raseljavanje, pristup resursima i izloženost opasnim materijama, kao i detalje o pravnim lekovima koji su na raspolaganju pogođenim zajednicama i koracima koji su preduzeti kako bi se zaštitila vlaška nacionalna manjina.
Izvestioci su naglasili da je neophodan „pristup zasnovan na poštovanju ljudskih prava, koji podrazumeva snažne preventivne mere i efikasne mehanizme odgovornosti, uz obezbeđivanje adekvatne nadoknade.“
Uništavanje životne sredine predstavlja krizu ljudskih prava
Pismo je objavljeno u trenutku prve zvanične posete Radne grupe za biznis i ljudska prava Srbiji, koja ima za cilj da „identifikuje, spreči i odgovori na negativne posledice poslovnih aktivnosti na ljude i životnu sredinu, uključujući i rudarske aktivnosti”. Bor je jedno od mesta koje će Radna grupa posetiti.
Trenutna situacija u Krivelju podseća da uništavanje životne sredine predstavlja krizu ljudskih prava.
„Ona pokazuje kako nekontrolisane rudarske aktivnosti mogu da ugroze čitave zajednice”, izjavila je Ana Maria Suarez-Franco, generalna sekretarka organizacije FIAN International, i dodala da „pismo eksperata Ujedinjenih nacija predstavlja važan korak ka utvrđivanju odgovornosti kompanija za kršenje ljudskih prava kako bi se osiguralo da pogođene zajednice, posebno vlaška manjina, mogu da žive dostojanstveno, u sigurnom i zdravom okruženju”.
Porodice u borskom regionu žive pod stalnim strahom da će im se kuće urušiti, u nebezbednom okruženju, dok se rudarske aktivnosti neometano šire ka njihovim domovima. Za meštane sela u okolini, prinudno preseljenje ne znači samo gubitak imovine, već izmeštanje celokupnog života, brisanje nasleđa, uspomena i osećaja pripadnosti.
„Reakcija međunarodne zajednice je sada važnija nego ikada“, kaže Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica organizacije RERI.
„Ona ne samo da potvrđuje opravdanost borbe zajednice, već šalje i snažnu poruku državnim organima i kompaniji da postoji međunarodni nadzor kada je reč o kršenju ljudskih prava i ugrožavanju životne sredine, na koje hitno moraju reagovati“, zaključuje Vojvodić.
A.G.A.
