Direktorka Centra Ivana Jovčić podsetila je da ključna dokumenta još nisu doneta, iako je zakonski okvir odavno postavljen.
„Da bi ceo sistem počeo da funkcioniše, Vlada RS treba da usvoji uslove za osnivanje energetskih zajednica, kriterijume za deljenje energije i sadržinu osnivačkog akta. Pored toga, operater distributivnog sistema treba da uspostavi registar energetskih zajednica, a potom da snabdevač objavi model ugovora za snabdevanje članova energetskih zajednica i model za obračun viškova električne energije“, rekla je Jovčić i dodala da će verovatno biti potrebne i izmene zakona iz oblasti finansija.
Prema njenim rečima, postojeća zakonska definicija koja energetske zajednice određuje kao neprofitna pravna lica nije u skladu s evropskom praksom, gde se fokus stavlja na društvene i ekonomske koristi, a ne na formalni status.
Ekspertkinja za energetiku Dunja Grujić ocenila je da bi neophodna regulativa mogla biti spremna tek krajem sledeće godine, ali da proces pripreme mora početi odmah. Kao najveću prepreku istakla je priključenje na distributivnu mrežu, zbog čega smatra da energetske zajednice treba da dobiju određene olakšice.
Iako se učesnici panela slažu da lokalne samouprave mogu imati važnu ulogu u razvoju energetskih zajednica, mišljenja o tome koliko bi ta uloga trebalo da bude velika ostaju podeljena. Jelena Stojković Terzić, docentkinja Elektrotehničkog fakulteta, smatra da lokalni nivo može doprineti zbog lakšeg pribavljanja dozvola i većih investicionih mogućnosti, ali da ključna aktivnost treba da bude edukacija i priprema građana za trenutak kada regulativa bude usvojena.
Ana Džokić iz Energetske zadruge Elektropionir veruje, međutim, da građani treba da ostanu nosioci procesa.
„Ne bih prevelike nade polagala u lokalne samouprave, jer to treba da budu energetske zajednice građana. Ne treba da očekujemo da će lokalne samouprave da odigraju ključnu ulogu, možda mogu da imaju neku ulogu, ali ključni treba da budu građani“, ocenila je Džokić.
Stojković Terzić je takođe ocenila da je „nerazumevanje stvari na terenu“ sistemski problem koji koči sve vezano za energetsku tranziciju i inovacije.
„Pričamo o građanskoj energiji, nečemu što je za nas, a sa druge strane nas niko ne pita kako to treba da izgleda. Energetska tranzicija nije samo tehnološka tranzicija, nego tranzicija društva koja ima socijalni, politički, ekonomski, geopolitički aspekt, a ne samo tehnički“, rekla je ona.
M.B.
