Reč je o naučnom radu koji ukazuje na štetnost otvaranja rudnika u Jadru po životnu sredinu i zdravlje ljudi, a na kom je radilo osam naučnika iz Srbije.
U obrazloženju časopisa Nature – Scientific Reports navodi se da ne postoje početni, referentni podaci za merenja zagađenja, kao i to da u radu nije adekvatno razmotren uticaj ranijeg incidenta iz 2014. godine na deponiji jalovine Stolice, koji je doveo do izlivanja rudarskog otpada u tom području.
Treća zamerka je to što se u radu koristi snažan uzročno-posledični jezik koji, kako se navodi, nije potkrepljen dostupnim podacima i dokazima.
Povlačenje rada o uticaju Rio Tinta predstavlja, smatra Aleksandar Matković saradnik na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, udar na celokupnu naučnu zajednicu.
Matković u tekstu koji je objavio na svom Fejsbuk profilu navodi da je ovaj članak postao polje borbe između kompanije i naučnika, a da naučnici i Rio Tinto nemaju iste poluge moći niti isti uticaj u korporativnom svetu.
„Prvo i osnovno, povlačenje rada ne znači da je projekat ‘Jadar’ odjednom siguran i bezbedan. Takva vrsta izjave takođe mora da se dokaže, a dokaze koji bi otklonili svaku sumnju nemamo — osim ako ne računate korporativni PR kao dokaz”, navodi Matković.
Podsećamo, kompanija Rio Tinto i profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu zatražili su u avgustu 2024. godine od ovog časopisa povlačenje ili ispravku rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji“.
Profesor Ratko Ristić, jedan od autora, naveo je u oktobru te godine za portal Nova da je takav zahtev odbijen, da su usvojene određene tehničke ispravke, ali da one ne menjaju suštinu i da je rad definitivno prihvaćen.
Više od godinu dana kasnije, 6. januara ove godine Nature je objavio obaveštenje o povlačenju rada.
Šta su sve zamerke?
Aleksandar Matković pojašnjava u svojoj objavi da podatke o zagađenosti pre početka istražnih radova, koji se navode kao jedan od propusta, naučnici nisu mogli da imaju jer su to podaci koji pripadaju korporaciji i da se te vrednosti ne mogu izmeriti retroaktivno.
„Da smo država koja je pazila na svoje interese umesto da služi tuđima, imali bismo te ključne podatke i oni bi bili javno dostupni”, navodi.
Dodaje da su i bez toga postojali dokazi da je Rio Tinto zagadio privatna imanja, jer su postojale tužbe privatnih lica protiv njih i da je očigledno da je onaj koji je dobio tužbu dokazao da je zagađenje postojalo u odnosu na prethodno stanje.
Matković navodi da je, kada je reč o zamerci da je korišćen prejak jezik u zaključcima, u pitanju retorička zamerka, a ne grubo kršenje naučnih principa.
Navodi da su u pitanju slabe osnove da se jedan rad u potpunosti povuče, već da je umesto toga radu mogla biti dodata kritika, na koju bi autori mogli da odgovore i da se napravi naučni dijalog, u koji bi javnost onda imala uvid prilikom potencijalne rasprave o tome treba li izvesti projekat Jadar ili ne. Smatra da je cilj, zapravo, bio diskreditacija rada jedne strane i diskreditacija akademskog integriteta naučnika.
U obrazloženju, časopis navodi da je autorima ponuđena prilika da revidiraju rukopis i dostave ispravljenu verziju na ponovno razmatranje. Đorđević, Tadić, Grgur i Ristić se ne slažu sa povlačenjem, a na prepisku nisu odgovorili Sanja Sakan, Jelena Brezjanović i Bogdan Šolaja. Vladimir Stevanović je u međuvremenu preminuo, navodi se.
Projeka Jadar na pauzi, a radovi i dalje traju
Nakon što je Rio Tinto krajem prošle godine najavio da stopira, odnosno pauzira sa projektom Jadar, aktivistkinja pokreta Marš sa Drine Bojana Novaković navela je u Mašininoj emisiji „Šta kaže” da oni, ipak, ne idu nigde.
Istakla je tada da projekat formalno jeste zaustavljen, ali da neki zakonski procesi i infrastruktruni radovi, poput izgradnje gasovoda i vodovoda i dalje traju.
Dodala je da je Rio Tintu problem zastoj u dobijanju dozvola, što se, kako tvrdi, dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na taj projekat.
D.S.
