Anđušić ističe da je njen utisak da govor mržnje nije bio u velikoj meri prošle godine, ali da je sada najviše zabrinjavajuće to što su se komentari odnosili na pojedinačne žene.
„Komentari su najčešće bili usmereni ka govornicama jer su one prosto dobile i najviše medijske pažnje i snosile su najviše posledica za to. Kada govoriš stvari u javnosti koje ne odgovaraju svima i kada se zauzimaš za prava žena i posebno žena iz marginalizovanih grupa, to je najviše zasmetalo. Poruke su išle od neslaganja sa porukama Marša, što je naravno legitimno, ali je bilo i dosta govora mržnje. Najstrašniji su bili pozivi na nasilje, bilo je čak i mimova i gifova. Na primer, gif čoveka koji puca ili gif čoveka koji koristi bacač plamena, što nosi svojevrsnu poruku isto, iako možda nisu iskorišćene reči“, dodaje ona.
Brojne komentare je već prijavila Meti kroz svoju organizaciju u kojoj radi – Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Kako ističe, primetila je da su mediji, ali i organizacije, krenuli sa moderiranjem komentara.
„Mislim da je to jako važno, pre svega, kako bi zaštitili te žene koje su bile lično targetirane, čije se ime i prezime vidi, lice i tako dalje. Njihov identitet je bio otkriven i stvarno bih pozvala i medije, ali i sve koji imaju platformu na društvenim mrežama, da moderiraju komentare i da one, koji pozivaju na mržnju i nasilje pogotovo, brišu i prijavljuju.“
Na ovogodišnjem, ali i prethodnim događajima povodom 8. marta bilo je dosta zastava – LGBT zastava, lezbijska, trans, romska i druge. Anđušič kaže da je to, po nekim komentarima koje je i sama videla, najviše zasmetalo ljudima i da je većina mržnje bila usmerena na to.
„Dakle, većina govora mržnje je bila usmerena na to, a ne nužno možda na same govore, nego na tu sliku koja je poslata – da je Osmomartovski marš tu za žene i sve druge ugrožene, marginalizovane zajednice, za LGBT zajednicu. Pričalo se o migrantima, o migrantskim radnicima i radnicama i to je ono na šta je mržnja bila najviše usmerena“, zaključuje Anđušić.
A.Đ.
