Postoji razlika između logističkih habova i call centara, objašnjava za Mašinu Raša Nedeljkov iz Crte. Ono što se videlo na terenu su, navodi on, logistički hubovi, to jest mesta za koja se vrlo osnovano sumnja da su bili u lancu logistike za kupovinu glasova.
Na terenu je, navodi pokrajinski poslanik Radivoje Jovović, postojala gomila „štabova” sa, kako tvrdi, hiljadama lažnih glasača, ljudi dovoženih iz mesta koja nemaju veze sa ovim lokalnim izborima, bez ikakvih zvaničnih akreditacija, ali sa jednim zajedničkim obeležjem – bedžom sa slovom „Ћ”.
„U opštini Kula smo po takvim punktovima pronašli više stotina ljudi iz Odžaka, Subotice i okoline, Zrenjanina, Kikinde, Velikog Banatskog Sela i drugih mesta. Tu su bili neki ljudi koji su bauljali ulicama ne znajući gde je „njihovo” glasačko mesto, jer valjda nisu smeli da ih dovoze baš pred ulaz”, objašnjava Jovović.
On tvrdi da su stotine njih noć pred izbore prijavljeni kao birači van biračkog mesta, kao lažne osobe sa invaliditetom i drugim zdravstvenim problemima.
„Na takvim i drugim punktovima pronalazili smo i paralelne biračke spiskove, i uverili se da je u pitanju klasična izborna krađa kupovinom glasova”, navodi Jovović.
Vrlo upitna zakonitost call centara SNS-a
Call centri su, sa druge strane, objašnjava Nedeljkov, zakonom uređeni u demokratskim društvima i služe tome da političke stranke budu sigurne da li će birači koji ih podržavaju izaći na izbore i da ih motivišu da to učine.
Problematično je, navodi, to što institucije u Srbiji nisu dale odgovore na pitanja da li su prostorije u javnom vlasništvu, a u kojima su call centri, plaćene, da li su ljudi koji rade u call centrima zaposleni u državnim institucijama i da li svojom voljom učestvuju u tome ili su ucenjeni i da li su takve partijske aktivnosti radili tokom radnog vremena i bili plaćeni novcem iz budžeta građana.
Dodatan problem predstavlja, navodi, pitanje da li call centri imaju saglasnost građana za korišćenje njihovih ličnih podataka, ali i to da li će troškovi takvih call centara biti prikazani kao deo troškova u zvaničnoj kampanji.
Kaže da takve aktivnosti mogu biti zakonite ukoliko su poštovane procedure – ako je sve finansirano sredstvima stranke, ako je izveštena Agencija za sprečavanje korupcije, ako su ljudi u call centrima radili na zakonit način, a podaci prikupljani legalno i ako na građane nije vršen pritisak.
„U kontekstu u kojem su se održavali izbori i sumnji koje imamo u odnosu na druge elemente tog izbornog dana, postavlja se pitanje da li institucije proveravaju te call centre kao što su potencijalno proveravale u izbornoj noći i call centre nekih opozicionih aktera”, navodi Nedeljkov.
Nekažnjivost dovela do toga da se takve aktivnosti više ni ne kriju
Nedeljkov objašnjava da se ovakvi štabovi i call centri već duže vreme ne kriju jer, kako navodi, aktere u potencijalnim krivičnim delima štiti praktična nekažnjivost, ali da se biraju mesta na kojima je prirodno da se ljudi kreću.
„Ono što je vrlo jasno jeste da se na takvim lokacijama teže primeti fluktuacija ljudi. Frekvencija ljudi na autobuskim stanicama je prirodna stvar i na taj način se potencijalno može i zamaskirati ono što se dešava”, objašnjava Nedeljkov.
On postavlja pitanje na koji način i pod kakvim uslovima je omogućeno jednoj političkoj stranci da koristi prostorije autobuske stanice za takvu aktivnost i ističe da tužilaštvo treba da utvrdi činjenice i pokrene postupke.
Jovović ističe da je reakcija policije bila sramotna, protivzakonita i protivustavna. Tamo gde su na terenu prijavljivali sumnjive slučajeve izborne građe ili nasilja, navodi Jovović, policija je dolazila, ali, kako kaže, „u svrhu zaštite kršenja zakona”.
„Policija je bukvalno štitila kriminal. To izgleda tako što na naš poziv policija posle nekog vremena dođe i postavi kordon prema nama, građanima koji traže da se utvrdi krivičnopravna radnja u toku. Iako je bilo osnovanih sumnji na trenutno vršenje krivičnog dela, tu pred policijom, nismo videli nijedno legitimisanje, ni privođenje”, navodi.
Dodaje da „posebno porazno i jadno deluje odnos policije prema SNS kriminalcima i batinašima” kojima je, kao on smatra, „bilo rečeno da imaju „odrešene ruke” i zaštitu policije”.
„Niko ne treba da ima više bilo kakvih sumnji, policija i kriminal su postali jedno”, zaključuje Jovović”.
Aktivnosti na dan izbora samo završna faza izbornih neregularnosti
Manipulacije izbornim procesom, pojašnjava Nedeljkov, odavno se ne dešavaju samo tokom samog izbornog dana.
„Ove pojave o kojima smo razgovarali su samo završna faza, epilog jedne vrlo organizovane i podmukle operacije zastrašivanja, pritisaka, ali i podmićivanja birača. Sve ono što smo dokumentovali u nedeljama pre izbornog dana na sam dan izbora dobija završnicu – dolazi do razmene novčane, robne ili neke druge za jedan ili više glasova”.
Nedeljkov ističe da je potrebno masovno obučavanje ljudi da prepoznaju i spreče izborne nepravilnosti kao članovi biračkih odbora u ime stranaka ili lista u koje veruju, jer, kako navodi, ako ne dođe do glasanja na način na koji to očekuje stranka koja koristi takve taktike, ona ne može ostvariti planirani broj glasova.
Druge pojave, navodi, mogu sprečiti samo institucije, pre svega tužilaštvo, a i njima je, navodi, da bi radile svoj posao, potreban dodatni podsticaj i pritisak građana.
D.S.
