Grupe muškaraca pod maskama i sa bejzbol palicama u rukama, prebijanja ljudi usred belog dana, gotovo otvorena saradnja policije i aktivista vladajućih stranaka, krađa izbornog materijala, cinični osmesi policijskih službenika koji čuvaju prostorije u kojima se odvijaju sumnjive radnje, gomila duplih biračkih spiskova, organizovanje „bugarskih vozova“, automobili bez tablica u kolonama, upad policije u centralu jedne parlamentarne opozicione stranke – to su slike još jednog izbornog dana u Srbiji.
Odavno izbori u Srbiji nisu slobodni i pošteni. Ipak, nedelju je obeležilo otvoreno i ogoljeno nasilje prema antirežimski nastrojenim građanima koji su pokušavali da zaštite integritet izbornog procesa. Sve metode izbornih manipulacija na izborni dan koje smo videli u nedelju, viđali smo i prethodnih godina. Ali nismo ih videli u ovakvom obimu i ovako beskrupulozno. Kao da je najava šta nas očekuje jednom kada budu bili raspisani parlamentarni izbori.
Dok vlast pred izbore hapsi studente i opozicione aktiviste, optužujući ih za potencijalno „izazivanje haosa“ zbog posedovanja sredstava koja su legalna, članovi i simpatizeri vladajućih stranaka bez problema nose motke i bejzbol palice i u prisustvu policije zastrašuju i prebijaju goloruke građane.
Naravno, izbori nisu neregularni samo na izborni dan. Počev od svih problema sa biračkim spiskom, preko sumnji na organizovano dovođenje birača iz drugih lokalnih samouprava i susednih država, kandidovanja lažnih listi kako bi se unela zabuna, do dominacije u medijskom prostoru i zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe – sve su to elementi koji izbornu trku čine neravnopravnom u korist vladajućih stranaka.
Ipak, ni to nije dovoljno, pa je i na sam izborni dan potrebno prebijati, pretiti, plaćati glasove i voditi evidencije pomoću duplih biračkih spiskova. Obim nasilja koji se desio u nedelju je dobrim delom i posledica velikog prisustva i sasvim solidne organizacije antirežimski nastrojenih građana na terenu. Veliki broj mobilnih timova i posmatrača znatno je smanjio nepravilnosti tokom izbornog dana. Ujedno, ovo je bila i dobra prilika da se testiraju organizacione sposobnosti i isprave eventualni nedostaci do održavanja parlamentarnih izbora.
Vladajuće stranke jesu osvojile više glasova u svih deset mesta gde su se održali izbori, u odnosu na suparničke liste, ali gotovo svuda je uočljiv pad popularnosti, posebno u odnosu na lokalne izbore iz 2022. a delom i na parlamentarne izbore iz decembra 2023. Sa druge strane, studentsko-građanske liste su osvojile daleko veći broj mandata u odnosu na prethodni period. Na pojedinim mestima će, ionako već prilično široka koalicija SNS-a, biti primorana da traži koalicione partnere među drugim strankama koje su prešle cenzus.
Važno je naglasiti da je reč o lokalnim samoupravama u kojima vladajuće stranke uživaju strukturne prednosti, čak i kada bi izborni proces bio bez neregularnosti. Reč je mahom o malim, uglavnom ruralnim sredinama sa starosnom strukturom stanovništva koje naginje ka podršci režimu. Ipak, i u takvim mestima, bilo je potrebno brutalno prebijati političke protivnike, deliti javni novac šakom i kapom, angažovati huliganske grupe i visoke javne funkcionere iz drugih gradova kako bi se, u pojedinim mestima, ostvarila prilično tesna pobeda vladajućih stranaka.
Lekcije i kako dalje?
Malo je verovatno da će do održavanja parlamentarnih izbora biti poboljšanja izbornih uslova. U stvari, možemo očekivati još veću represiju, hapšenja, maltretiranje i druga otežavanja organizovanja unutar antirežimskog fronta. Dva dana nakon lokalnih izbora, policija je upala u Rektorat Univerziteta u Beogradu. Represija će biti veća kako se izbori budu bližili, u to smo mogli da se uverimo u danima pre održavanja lokalnih izbora u nedelju. To je zadati okvir za antirežimsko organizovanje, nešto na šta treba računati prilikom organizovanja. Takav kontekst zahteva ozbiljnu pripremu, ne samo kontrolora, već i terensko sprečavanje nepravilnosti van biračkih mesta. Sa pripremama treba krenuti što pre. Borba će biti nepoštena, sa nejednakim resursima u rukama i sa aparatom sile na strani vladajuće partije.
Lekcija nakon održanih lokalnih izbora je i da je potrebno biti vrlo pažljiv sa kandidovanjem većeg broja izbornih lista. Bez ulaska u debatu oko samog sastava listi, činjenica je da je u, na primer, Boru bilo puno „bačenih glasova“, kao i da su pojedine opozicione liste u drugim jedinicama lokalne samouprave ostale ispod cenzusa osvojivši nezanemarljiv broj glasova. U situaciji kada svaki glas može biti važan, potrebno je izbeći bilo kakvo rasipanje glasova. Pravovremeni početak kampanje i jasna komunikacija prema građanima, bez dilema za koga bi opozicioni birači trebalo da glasaju, kako je bilo u Kuli ili Sevojnu, su se pokazali kao dobar pristup.
Osim toga, važno je znati šta je plan za dan posle. Kako delovati u slučaju velikih krivotvorenja izbornih rezultata i drugih metoda postizborne manipulacije. Pobeda nije garantovana, unapred zapisana, niti se istorija ponavlja. Kao što je moguće da se događaji odvijaju na sličan način kao i pre dvadesetak godina, moguće je da aktuelni režim krene putem daleko veće represije i zatvaranja gotovo svih mogućnosti za političko takmičenje. U Turskoj su, na primer, izabrani opozicioni gradonačelnici završili u zatvoru, kao i brojni drugi opozicioni aktivisti. Te činjenice nisu razlog za strah, već podstrek da se budućim parlamentarnim izborima pristupi ozbiljno, jer su ulozi veliki. Na kraju, ako je i do sada bilo „neinformisanih“ spoljnih aktera oko toga kakav je karakter režima u Srbiji, nedavno završeni lokalni izbori su bili prilika za dodatno informisanje.
