U blizini gasovoda „Turski tok“ pronađena su dva velika ranca sa eksplozivom i štapinima, izjavio je juče predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nakon čega je izneo da je imao hitan razgovor sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, a u vezi sa „ugrožavanjem kritične gasne infrastrukture koja povezuje Srbiju i Mađarsku“.
Burazer za Mašinu kaže da je teško reći šta se sve zapravo dogodilo, odnosno gde su problemi u informacijama koje se saopštavaju.
„Međutim, ono što politički možemo da primetimo definitivno jeste da je taj događaj u gotovo izvesno direktnoj vezi sa mađarskim izborima, koji se održavaju za sada već manje od nedelju dana“, kaže sagovornik.
On podseća da se u Mađarskoj već neko vreme govori o mogućnosti incidenata koji bi mogli da utiču na tok kampanje.
„Negde se već nekoliko nedelja u Mađarskoj govorilo o tome da će biti organizovan nekakav incident za koji bi bili okrivljeni protivnici Viktora Orbana, što spolja što unutra, gde bi se zapravo time pomoglo Orbanu pred izbore. Čak je bilo pominjano da će možda upravo gasovod biti meta nekakvog insceniranog napada, tako da se ovo što se dogodilo kod Kanjiže potpuno uklapa u tu priču, odnosno gotovo izvesno se tu radi o nekakvom pokušaju uticaja na izbore.“
Na pitanje o mogućim akterima, sagovornik ističe da je za sada nemoguće donositi konačne zaključke.
„Nemoguće je reći ko je tačno tu akciju sproveo, ko je podržava i na koji način. Prosto imamo tu nekoliko igrača. Naravno da je Viktor Orban taj koji može da profitira od nekakve krize koju bi izazvao sličan napad. Ali takođe tu je i Rusija koja ima direktnog interesa u tome da Orban ostane na vlasti i da dobije na izborima. Tu je i Srbija kao prijateljska zemlja Mađarskoj, odnosno režim Aleksandra Vučića koji je u bliskim odnosima sa režimom Viktora Orbana i gde može takođe postojati nekakva saradnja, ali prosto je u ovom trenutku nemoguće reći kakva je tačna uloga svakog od tih aktera.“
Burazer posebno ukazuje na političke i strateške veze između Beograda i Budimpešte.
„Vučić i Orban imaju jako dobre odnose koji su sa jedne strane ideološki, jer su u pitanju dva relativno slična režima u dve države i koji imaju vrlo jak interes da onaj drugi ostane tu gde jeste. Vučiću je potreban Orban kao saveznik unutar Evropske unije, neko ko podržava poziciju Srbije i neko ko najverovatnije šalje određene informacije koje su Beogradu korisne. Sa druge strane, Orbanu je potreban Vučić kao neko ko je njegov najlojalniji saveznik, verovatno u celoj Evropi i šire. Mađarska ima dosta ozbiljne ekonomske interese na Balkanu koji se tiču ulaganja, energetike i tako dalje.“
Ipak, upravo ta bliskost, kako ističe, može predstavljati problem u aktuelnoj situaciji.
„Sama činjenica da se to dogodilo na teritoriji Srbije i da se zna da su dva režima dosta bliska može da stavi Srbiju u dosta nezgodnu situaciju. Ako to tretiramo kao pokušaj uticaja na izbore u jednoj državi članici Evropske unije koji dolazi spolja, od jedne države kandidata za članstvo, to može zaista da stavi Beograd pod veliki pritisak da se to adekvatno istraži i da se dokaže da nije bilo nikakvog učešća vlasti u tome.“
Dodatnu zabrinutost izazivaju spekulacije o mogućim političkim potezima u Mađarskoj.
„U Mađarskoj je već bilo nekoliko spekulacija o tome da bi Orban mogao da iskoristi nekakvo vanredno stanje ili neku drugu bezbednosnu pretnju da bi na neki način sprečio svoj pad sa vlasti. Znači, bilo odlaganjem izbora, bilo nekom operacijom koja bi radikalno promenila situaciju u njegovu korist.“
Prema aktuelnim istraživanjima, Burazer kaže da opozicija ima značajnu prednost, što dodatno komplikuje političku dinamiku.
„Na osnovu svih anketa, Petar Mađar i njegova partija TISA su u ozbiljnoj prednosti nad Orbanovim Fidesom i ta prednost postaje sve veća, tako da se negde i ovaj incident može protumačiti kao očajnički pokušaj vlasti da spreči ono što je gotovo izvestan gubitak na narednim izborima.“
Ipak, konačan ishod izbora ostaje neizvestan.
„Zbog kompleksnosti izbornog sistema u Mađarskoj nemoguće je dati jasan odgovor na to da li će TISA zaista uspeti da formira novu vladu ili će Orban uz pomoć različitih mehanizama ipak uspeti da zadrži vlast. Pitanje je i kako će ovaj incident uticati na birače – da li će naštetiti opoziciji ili će se vratiti kao bumerang vlasti.“
Na kraju, on dodaje da je upravo taj „bumerang efekat“ realna mogućnost.
„Vrlo lako može da se dogodi da se zapravo sve ovo vrati kao bumerang Orbanovoj vlasti“, zaključuje Burazer.
Kako piše novosadski 021, incident je izazvao alarm u Srbiji, jer gasovodi „Turski tok“ i „Južni tok“ predstavljaju ključnu infrastrukturu za snabdevanje gasom, kako u zemlji, tako i u regionu. Nadležni organi su od juče na uviđaju, dok policija i vojska osiguravaju kritične tačke gasovoda, jer je na tom mestu pronađen eksploziv velike razorne moći.
Gardijanova analiza o predstojećim izborima koji će se održati 12. aprila u Mađarskoj
Britanski Gardijan piše da bi predstojeći izbori u Mađarskoj, koji će se održati 12. aprila, mogli da okončaju šesnaestogodišnju dominaciju Viktora Orbana, dok Gardijan pak naglašava da se iza ideoloških sukoba krije duboka ekonomska kriza.
Dok Orban kampanju gradi na retorici „ostrva mira i bezbednosti“, realnost za prosečnog mađarskog radnika je drugačija – plate su među najnižima u Evropskoj uniji, a cene hrane su dostigle evropski prosek, što je direktno pogodilo standard najsiromašnijih slojeva društva.
Britanski list dalje navodi da je Orbanov model „iliberalne demokratije“ sistemski osiguran kroz kontrolu nad skoro 80% medijskog prostora i drastične promene izbornog zakonodavstva. Prema tim procenama, opozicionoj partiji Tisa, koju predvodi Peter Mađar biće potrebna prednost od preko 6% u ukupnim glasovima samo da bi neutralisala prednost koju Fides ima u skrojenim izbornim jedinicama. Ovo ukazuje na to da izbori u Mađarskoj, iako formalno slobodni, prema oceni Gardijana, odavno nisu fer.
Posebno je značajan geopolitički aspekt koji Gardijan ističe. Naime, kako piše ovaj list, Mađarska je pod Orbanom postala „glavni kočničar“ unutar EU, koristeći veto kao sredstvo ucene za deblokadu fondova, dok je istovremeno održavala čvrste energetske veze sa Moskvom. Eventualna promena vlasti u Budimpešti ne bi značila samo promenu retorike, već potencijalni seizmički poremećaj za desničarske pokrete širom regiona koji su u Orbanu videli model za sopstveno gušenje nezavisnih institucija i civilnog društva.
A.Đ.
