Kako se navodi u saopštenju Beogradske otvorene škole, godinama unazad Sjedinjene Američke Države podstiču projekte kao što su interkonektor Grčka–Severna Makedonija, terminali za tečni prirodni gas (Iiquid natural gas – LNG) u Crnoj Gori i Albaniji, kao i južnu gasnu interkonekciju između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Navodi se i to da je na ovogodišnjem Samitu Inicijative Tri mora u Dubrovniku planirano potpisivanje sporazuma o gasnom interkonektoru između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok je, sa druge strane, najavljeni sporazum između SAD i Crne Gore naišao na snažan otpor civilnog društva i ljudi koji žive u blizini planiranog LNG terminala u Baru.
„Planove za dalji razvoj gasne infrastrukture u našem regionu ne prate analize opravdanosti investicija, koje bi uzele u obzir kako trenutno stanje u vezi sa ograničenom dostupnošću gasa i nepredvidivost cena, tako i buduće trendove. Ako razmotrimo potrebno vreme da se nova gasna infrastruktura razvije, kao i politike i finansijske instrumente koji sve više otežavaju korišćenje fosilnih goriva, naš region ima priliku da izbegne zamku velike zavisnosti od gasa u koju je EU svojevremeno upala“, naveo je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.
Način na koji se to može postići je kako Pantić objašnjava fokusom na dalji razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije, kao što su sunce i vetar, zatim dopunjenim hidroelektranama i oslanjanjem na moderne tehnologije u oblasti grejanja i hlađenja, kao i unapređenjem energentske efikasnosti, odnosno smanjenjem potrošnje energije i gubitaka.
„U poređenju sa Evropskom unijom, ekonomije Zapadnog Balkana imaju nisku ili nikakvu zavisnost od gasa. Uprkos smanjenju potrošnje, gas je 2024. godine činio preko 20% raspoložive energije u EU. Na Zapadnom Balkanu, ekonomije sa najvećom zavisnošću od gasa bile su Srbija (14%) i Severna Makedonija (12%). U Bosni i Hercegovini gas čini manje od 3% ukupne energije, dok Albanija, Crna Gora i Kosovo* nisu povezani na međunarodnu gasnu infrastrukturu“, navodi se u saopštenju.
Kako kažu, umesto da to vide kao prednost koju treba iskoristiti, većina vlada Zapadnog Balkana aktivno planira gasovode, elektrane i LNG terminale koji bi, zajedno, mogli utrostručiti potrošnju gasa iz 2023. godine.
Prema zajedničkom saopštenju, ovo bi dovelo ekonomije u neisplativu zavisnost od uvoza gasa, ili bi na kraju postala infrastruktura bez upotrebne vrednost. Takođe, navode i to da Srbija uprkos teškoćama u snabdevanju gasom, nastavlja širenje gasne mreže i u februaru je potpisala sporazum sa Azerbejdžanom o gasnoj elektrani od 500 MW u Nišu, a planira i izgradnju nove gasne elektrane u Novom Sadu.
„Usred još jedne krize fosilnih goriva, neverovatno je da vlade i dalje planiraju nove gasovode i elektrane na gas. Oni bi koštali milijarde, čak i pre uključivanja troškova gasa, i verovatno bi završili kao neiskorišćena ili loše isplativa infrastruktura, ili bi morali biti subvencionisi od poreskih obveznika. Planiranje i izgradnja bi u većini slučajeva trajali i do deset godina, prekasno da bi zamenili ruski gas, a region nema ni novca ni vremena za ovako skupe greške“, navela je predstavnica iz CEE Bankwatch Network Pippa Gallop.
Organizacije su pozvale vlade iz regiona da se ipak fokusiraju na solarne i vetroelektrane, uz podršku postojećih hidroelektrana i jakih mrežnih interkonekcija za proizvodnju električne energije, kao i na toplotne pumpe, geotermalnu energiju i korišćenje ambijentalne ili otpadne toplote za grejanje i hlađenje, a takođe se poziva i na jačanje mera energetske efikasnosti i elektrifikaciju sektora grejanja i transporta.
A.T.
