Rajić koji zastupa Filozofski fakultet ističe da je, nakon uvida u dokumentaciju, zatečen obimom nepravilnosti i mogućim kršenjima zakona.
„Od kada sam prvi put kontaktirao sa ljudima sa Filozofskog fakulteta u Nišu i dobio dokumenta, bio sam, pravo da vam kažem, začuđen nivoom koliko su neke procedure prekršene i koliko su neki zakoni prekršeni u čitavom ovom slučaju. Ova operacija – a nazivam je operacijom jer nije u pitanju samo jedan akt, nego čitav niz akata – preti da postane opasan negativni pravni presedan“, navodi on.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u pojedinačnim odlukama, već u sistemskom načinu na koji su one donete.
„Ako ovo prođe na ovaj način, otvara mogućnost da se slična praksa primeni i na druge fakultete na državnim univerzitetima širom Srbije. Ovo je, rekao bih, jedan probni balon – test za društvo, ali i za pravosuđe“, upozorava advokat.
Spor pred Upravnim sudom i zahtev za hitnu meru
Filozofski fakultet pokrenuo je postupke pred Upravni sud, osporavajući dva ključna akta – dozvolu za rad novog fakulteta i izmenu dozvole postojećeg.
„Ono što tražimo jeste poništaj ta dva akta. Jednim aktom, moram reći, pravnog nasilja, oduzima se osam studijskih programa Filozofskom fakultetu i veštački pripaja novom fakultetu odlukom Ministarstva prosvete. A Ministarstvo nije nadležno da izdaje akreditacije – to radi Nacionalno akreditaciono telo“, objašnjava.
Poseban fokus je na zahtevu za privremenu meru – odlaganje izvršenja spornih odluka.
„Tražili smo da sud u roku od osam dana suspenduje primenu ovih rešenja do konačne odluke. To praktično znači da se ‘zamrzne’ postojeće stanje dok se ne utvrdi zakonitost. U suprotnom, ulazimo u pravni vakuum sa nesagledivim posledicama“, kaže Rajić.
On upozorava da su u ovom slučaju rokovi ključni, za razliku od uobičajene prakse u upravnim sporovima.
„Upravni sud u proseku odlučuje za pet do šest godina. Ovde govorimo o danima, jer su u pitanju prijemni ispiti i sudbina studenata. Ako se ne reaguje hitno, može se desiti da studenti ove godine uopšte ne mogu da upišu određene programe u Nišu“, navodi on.
Jedna od najvećih bojazni odnosi se na mogućnost da nijedna institucija ne bude u poziciji da organizuje nastavu i upis.
„Ako ove odluke ostanu na snazi, Filozofski fakultet ne bi mogao da upisuje nove studente, dok novi fakultet nema punu akreditaciju da to učini. Dolazimo u situaciju da, posle više decenija, studenti koji žele da studiraju, recimo istoriju u Nišu, to ne mogu da učine na državnom univerzitetu“, upozorava advokat.
Dodaje da je upravo to jedan od ključnih razloga zbog kojih je zatražena privremena mera. „Ovo nije samo pravno pitanje, već pitanje elementarnog funkcionisanja sistema obrazovanja“, kaže.
Zakon kaže jedno, praksa drugo
Advokat ocenjuje da je pravna situacija, uprkos složenosti posledica, suštinski jasna.
„Ovo nije parnični postupak gde sve zavisi od tumačenja i dokaza. Ovde je stvar jednostavna: zakon kaže jedno, a postupanje je potpuno suprotno tome. Postoji pečat institucije koja donosi odluku, a zakon jasno kaže da za to nije nadležna. Teško je zamisliti kako bi se takva odluka mogla pravno odbraniti“, ističe.
Ipak, priznaje da postoje proceduralna kašnjenja, uključujući i dodatne zahteve suda za dokumentacijom.
„Dobili smo dopis da ponovo dostavimo punomoćje iz tehničkih razloga, što smatram nepotrebnim, ali ne želimo da gubimo fokus sa suštine. Postupićemo po nalogu suda, ali to svakako odlaže proceduru“, kaže on.
Jedno od najkompleksnijih pitanja odnosi se na status nastavnog osoblja koje je istovremeno povezano sa oba fakulteta.
„Imate profesore koji su i dalje zaposleni na Filozofskom fakultetu, drže nastavu i ispite, a istovremeno su se deklarisali kao deo novog fakulteta. Njihovi ugovori sa tim fakultetom su sa odloženim dejstvom i još nisu efektivni. To stvara jednu pravno i institucionalno vrlo neobičnu situaciju“, objašnjava advokat Rajić.
On upozorava i na šire posledice takvog modela.
„Otvara se čitav niz problema – od radnih odnosa do ljudskih prava. Zamislite studenta koji je upisao jedan fakultet, a diplomu dobije od drugog koji nije birao. To su potencijalni sudski sporovi koji mogu imati ozbiljne finansijske posledice po državu“, navodi.
Sličnu ocenu daje i uprava Filozofskog fakulteta, tačnije dekan Vladimir Ž. Jovanović, koji je ranije govorio za Mašinu.
„Svi su i dalje nastavnici Filozofskog fakulteta pod punim ugovorom, a istovremeno su predstavljeni kao budući nastavnici novog fakulteta, bez formalnog dokaza da su tamo zaposleni. To nas dovodi u apsurdnu situaciju u kojoj ne možemo ni da utvrdimo eventualne nepravilnosti“, navodi dekan Jovanović.
On dodaje da dodatni problem predstavlja i nedostatak jasnih instrukcija nadležnih institucija.
„Imamo rešenje, imamo brisanje studijskih programa, imamo zahteve da predamo dokumentaciju i ugovore, ali nemamo nijednu jasnu smernicu kako to da uradimo, niti da li je to uopšte zakonito“, kaže on.
Autonomija univerziteta na testu
I Rajić i dekan Jovanović su saglasni da je u pitanju šire pitanje autonomije univerziteta, koja je, kako podsećaju, ustavna kategorija.
„Ovo je ozbiljan udar na autonomiju univerziteta. Takav nivo intervencije u unutrašnju organizaciju jedne visokoškolske ustanove do sada nije viđen“, ocenjuje advokat Rajić.
Uprkos svemu, on naglašava da pravni tim ostaje fokusiran na institucionalnu borbu.
„Mi kao advokati moramo da verujemo u pravni sistem. To je jedini alat koji imamo. Verujem da su nezakonitosti toliko očigledne da drugačija odluka ne bi mogla biti utemeljena“, zaključuje.
Dekan Jovanović: Filozofski fakultet ni na koji način nije antisrpski, niti protiv interesa visokog obrazovanja
Jedan od ključnih problema, kako ističe dekan Vladimir Ž. Jovanović, jeste činjenica da je novi fakultet od samog početka nastupao kao deo Univerziteta u Nišu, bez formalne komunikacije sa tim univerzitetom.
„Fakultet srpskih studija, koliko ja znam, od samog starta nosi oznaku Fakultet srpskih studija Univerziteta u Nišu, a da pritom nijednim aktom nije zvanično kontaktirao Univerzitet – ni kroz zahtev, ni kroz bilo kakvu drugu formu komunikacije. Dakle, imamo jednu prilično neobičnu situaciju“, navodi on.
Dodatni problem predstavlja izostanak saglasnosti ključnih univerzitetskih tela. Prema njegovim rečima, osnivanje ovog fakulteta nije dobilo podršku Saveta Univerziteta u Nišu, ali su nadležni organi zauzeli stav da takva saglasnost nije neophodna.
„Osnivanje Fakulteta srpskih studija nije dobilo podršku Saveta Univerziteta u Nišu, ali nadležni organi smatraju da saglasnost upravnih organa univerziteta nije potrebna da bi se fakultet osnovao“, objašnjava dekan.
Pored institucionalnih dilema, problem se dodatno komplikuje pitanjem akreditacije. Iako fakultet formalno postoji, proces koji bi mu omogućio da zaista funkcioniše – upisuje studente i realizuje nastavu – još nije završen.
„Potrebno je da Fakultet srpskih studija dobije akreditaciju ustanove. Oni trenutno imaju samo početnu akreditaciju, koja sama po sebi ne znači mnogo. Bez pune akreditacije ustanove i studijskih programa, fakultet ne može da upisuje studente niti da realizuje programe“, naglašava on.
On dodaje da je reč o složenom procesu koji podrazumeva više koraka i vremenski okvir koji se ne može preskočiti.
„To je niz od nekoliko koraka koji su neophodni da bi se uopšte došlo do situacije u kojoj će Fakultet srpskih studija moći da primi studente, da organizuje nastavu i funkcioniše kao visokoškolska ustanova“, kaže.
S druge strane, on dodaje da pozicija Filozofskog fakulteta nije motivisana političkim ili ideološkim razlozima, već isključivo insistiranjem na poštovanju zakona i procedura.
„Filozofski fakultet ni na koji način nije antisrpski, niti je protiv akademskih institucija ili razvoja visokog obrazovanja. Ali smatramo da sve to mora da bude urađeno na pravi način, u skladu sa propisima“, poručuje dekan Jovanović.
On upozorava da zaobilaženje procedura može imati dugoročne posledice po ceo sistem obrazovanja, posebno kada je reč o autonomiji univerziteta i standardima koji bi trebalo da važe za sve.
A.Đ.
