U Beogradu postoje dve vrste ograda: one koje proizvodi Beograd put i ograde koje proizvodi firma Delta filter, za Mašinu objašnjava odbornik u Skupštini grada Beograda iz Pokreta slobodnih građana (PSG), Stefan Simić.
Firma Delta filter iz Arilja je, kaže Simić, za ograde sa saksijama koje se mogu videti u glavnom gradu zasad dobila 60 miliona dinara.
„Prema dokumentima koje mi posedujemo, mi smo do sada dali negde oko 60 miliona dinara, što ne mora da znači da je to finalna cena. Dakle, to je ono što smo mi u ovom trenutku uspeli da vidimo, jer je koleginica išla tamo na uvid, iskopirali smo ta dokumenta i imamo nešto u elektronskoj formi, a nešto na papiru“, kaže Simić.
Ograde nisu sporne, ali nisu ni prioritet
Odbornik u Skupštini grada navodi da su prema dokumentima u koje je PSG imao uvid, ograde planirane u tri gradske opštine – Stari grad, Savski venac i Novi Beograd. On za Mašinu navodi da nije sporno da postoje razdelne ograde u Beogradu i da one postoje svuda u svetu, već da je problem neadresiranje hitnijih problema u gradu.
„Grad Beograd je imao Strategiju bezbednosti saobraćaja koja je važila od 2021. do 2025. godine. Od tada mi nemamo strategiju bezbednosti saobraćaja. U toj strategiji se nalaže da treba da dva puta godišnje raspravljamo po izveštajima – koliko je ta strategija ispunjena, šta se dešava, da li postoje mane, da li ima dobrih stvari“, ističe Simić.
Sagovornik Mašine navodi da u saobraćaju postoje prioritetne „crne tačke“, odnosno kritične tačke koje su rizične za bezbednost u saobraćaju.
„To Grad Beograd treba da rešava jedno po jedno. Dakle, za ovaj novac za koji smo nabavili ove razdelne ograde, mi smo mogli da rešimo jednu ili dve kritične crne tačke za bezbednost saobraćaja u gradu“, kaže Simić.
Odbornik podseća da na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja postoji integrisana baza podataka o obeležjima bezbednosti saobraćaja i interaktivna mapa na kojoj je ubeleženo gde se događaju saobraćajne nezgode.
„Ja sam gledao tu mapu i za većinu ovih mesta ne postoji logičko objašnjenje zašto su postavljene ograde, kao na primer na Studentskom trgu. Dajemo enormne cifre na to, a mogli bismo taj novac da uložimo u obezbeđivanje crnih tačaka u gradu“, kaže Simić i dodaje da u cifru od 60 miliona dinara nisu uračunati stubići koji su u isto vreme postavljeni kada i ograde.
„Svi ti stubovi su sad razvaljeni, očigledno je loš kalitet“, primećuje Simić i navodi da će u narednom periodu objaviti još informacija o ceni ograda i njihovog održavanja.
Podsetimo, Ivan Banković, saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata „Centar“ – GSP, za Mašinu je ranije naveo da se većina ovih prepreka, poput stubića i ograda, postavlja sa namerom da se spreči bahato parkiranje ili pretrčavanje ulice. Ipak, sagovornik Mašine smatra da je to rešavanje posledice, a ne uzroka.
„U prethodne tri godine naročito, gradska vlast je prilagođavala infrastrukturu isključivo automobilima, a kada su shvatili da to nije dovoljno, počeli su da ,ograđuju‘ pešake kako bi zaštitili protok vozila, a ne u cilju veće bezbednosti saobraćaja. Svedok sam da te prepreke često postaju nalik na ,kaveze‘ koji ograničavaju prirodno kretanje ljudi“, rekao je Banković.
Kakva rešenja za povećanje bezbednosti u Beogradu predlaže saobraćajni inženjer, pročitajte na Mašini.
A.G.A.
