Komentarišući nalaze Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP), Stojiljković kaže da deo rezultata odražava dugotrajne obrasce političke kulture koji se ne menjaju brzo.
„Neki nalazi su relativno trajne prirode. To je deo političko-kulturne matrice građanki i građana Srbije koja se ne menja lako, posebno kada je reč o temeljnim političkim vrednostima“, kaže on.
Dodaje da personalizacija politike nije specifična samo za Srbiju, već da je karakteristična za savremene demokratije, naročito u eri interneta i društvenih mreža.
„Politička praksa postala je u visokom stepenu personalizovana. Politički proces se prepoznaje kroz uticaj lidera, njihovu medijsku prisutnost i često veštački izgrađenu harizmu. U Srbiji je to vidljivo kroz slučaj Aleksandra Vučića, ali nije reč o isključivo našem fenomenu“, dodaje Stojiljković.
Demokratija da, ali uz „jakog vođu“
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji paradoks – građani uglavnom prihvataju osnovne principe predstavničke demokratije, ali istovremeno podržavaju snažnu koncentraciju vlasti.
„Sedam, osam ili devet od deset ljudi podržava principe poput izbora, podele vlasti ili smenjivosti vlasti. Ali istovremeno postoji uverenje da je dobro imati jakog vođu kojeg treba slediti i kome ne treba mnogo protivurečiti“, objašnjava Stojiljković.
Takav odnos prema demokratiji opisuje kao oblik „demokrature“, u kojoj formalno postoje demokratske institucije, ali je politička kultura i dalje snažno oslonjena na autoritet pojedinca.
Mladi su danas drugačiji nego pre nekoliko godina
Govoreći o istraživanju KOMS-a, prema kojem 51,2 odsto mladih smatra da Srbiji nije potreban jak vođa, Stojiljković ističe da je reč o specifičnom društvenom segmentu čiji su stavovi poslednjih godina značajno promenjeni.
„To istraživanje dolazi posle talasa studentskih blokada, protesta i marševa. Mladi su razvili drugačiji pogled na politiku, zasnovan na zajedništvu, solidarnosti i kolektivnom odlučivanju, poput zborova i plenuma“, ističe on.
Podseća da su mladi ranijih godina uglavnom pokazivali političku apatiju i nezainteresovanost.
„Do ovih protesta dominantna karakteristika bila je apatija. Sada su pokazali kombinaciju ponosa, besa i uverenja da mogu da budu nosioci društvenih promena“, dodaje profesor Stojiljković.
Demografska slika ide u prilog vlasti
Ipak, upozorava da mladi predstavljaju ograničen deo biračkog tela i da ukupna demografska struktura Srbije favorizuje drugačije političke obrasce.
„Imamo sve manje mladih, a sve više starijih ljudi koji su po prirodi stvari konzervativniji, manje skloni riziku i promenama. To je društvena struktura o kojoj vlast vodi računa“, priča Stojiljković u razgovoru za Mašinu.
Zbog toga, kaže, vrednosti koje danas preovlađuju među mladima još nisu dominantne u ukupnom biračkom telu.
„Tradicionalni birači i dalje često traže vođu kao neku vrstu zaklona. Ako građanin ne želi da politički odraste i preuzme odgovornost, onda svoje poverenje ulaže u lidera koji će odlučivati umesto njega“, dodaje.
Šta će odlučivati na izborima?
Stojiljković smatra da će na narednim izborima presudno biti pitanje šta će građanima biti najvažniji kriterijum prilikom glasanja.
„Da li će to biti demokratske vrednosti ili interesna računica? Da li će birači glasati zbog institucija ili zbog ekonomskih očekivanja?“, pita profesor Stojiljković.
Dodaje da građani često demokratiju vrednuju kroz njen uticaj na životni standard.
„Ako demokratija nije povezana sa boljom ekonomijom i boljim životom, mnogima sama po sebi nije dovoljno važna.“
Strah od promena i logika „daj šta daš“
Prema njegovim rečima, društvo je danas podeljeno između onih kojima su korupcija i urušavanje institucija postali neprihvatljivi i onih koji se, pre svega, plaše promena.
„Kod dela starijih birača prisutna je logika ‘daj šta daš’. Znaju da to možda nije dovoljno i da neće rešiti njihove probleme, ali se plaše da bi svaka promena mogla da bude još gora.“
Govoreći o biračkoj bazi vladajuće koalicije, Stojiljković ocenjuje da se ona oslanja na dva društvena pola.
„Na jednom kraju su najsiromašniji i najmanje obrazovani građani, među kojima je veliki broj ljudi sa veoma ograničenim pristupom informacijama. Na drugom kraju nalazi se mreža ljudi koji su zaposleni ili funkcionalno vezani za državu i javni sektor kroz klijentelističke odnose.“
Prema njegovoj oceni, upravo taj spoj socijalne zavisnosti i interesnih veza predstavlja najvažniji politički oslonac aktuelne vlasti.
„Promena vlasti nije moguća dok se njen izborni rezultat ne spusti ispod oko dva miliona glasova ili dok opozicija ne uspe da okupi približno isti broj birača“, zaključuje Stojiljković.
A.Đ.
