Komentarišući predsednikovu tvrdnju da Srbija finansijski stoji dobro, Radosavljević kaže da budžetski podaci pokazuju drugačiju sliku.
Prema njegovim rečima, Srbija od 2020. godine beleži budžetski deficit, što se može videti i u zvaničnim izveštajima Ministarstva finansija.
„Već u prva tri meseca ove godine imali smo deficit od oko 100 milijardi dinara, što je neuobičajeno veliko odstupanje u odnosu na plan. Svaka vanredna pomoć koja nije predviđena budžetom moraće da bude finansirana ili novim zaduživanjem ili odlaganjem već planiranih rashoda“, kaže Radosavljević.
Dodaje da eventualne „uštede“ u budžetu ne znače da je država zaradila više novca, već da pojedini planirani projekti neće biti realizovani ili će biti pomereni za naredni period.
„Ovo je već viđen predizborni obrazac“
Radosavljević smatra da najava nove pomoći nije izolovan slučaj, već nastavak prakse koja se ponavlja pred izbore.
„Od 2021. godine gotovo pred svaki izborni ciklus imamo jednokratna davanja građanima. To je obrazac koji se već može prepoznati“, navodi on.
Ipak, smatra da cilj nije isključivo politički.
Prema njegovoj oceni, Srbija trenutno ima problem sa usporavanjem privrednog rasta, pa država pokušava da podstakne domaću potrošnju.
„Iako je rast BDP-a u prvom kvartalu bio veći, treba imati u vidu da je prošlogodišnja baza bila niska. Ne vidim kako će Srbija do kraja godine ostvariti planirani rast od oko tri odsto bez dodatnog podsticanja potrošnje.“
Kako objašnjava, novac koji država isplati građanima gotovo u potpunosti završava u potrošnji, naročito kada je reč o domaćinstvima sa nižim primanjima.
„Na taj način država kratkoročno povećava promet u trgovini, ostvaruje veće prihode od PDV-a i privremeno popravlja statistiku privrednog rasta. To je pokušaj da se jednom merom ostvare dva cilja – politički i ekonomski“, dodaje.
Na pitanje da li bi ovakve isplate mogle dodatno da podstaknu inflaciju, Radosavljević odgovara da taj efekat postoji, ali da trenutno nije presudan.
„Inflacija svakako može blago da poraste, ali država kroz više cene ostvaruje i veće poreske prihode. Građani troše više novca na istu količinu robe, a budžet ubira više PDV-a.“
Dodaje da su cene hrane i energenata već značajno porasle, pa jednokratna pomoć neće promeniti osnovne inflatorne trendove.
„Mislim da je vlasti u ovom trenutku važnije da poveća potrošnju i privremeno popravi budžetske prihode nego da razmišlja o dugoročnim posledicama.“
„Država sve više istiskuje privatni sektor“
Radosavljević upozorava i na način finansiranja budžeta.
Kako kaže, država se poslednjih godina u velikoj meri zadužuje kod domaćih banaka, čime smanjuje mogućnost privatnih kompanija da dođu do povoljnih kredita.
„Kada država povlači veliki deo raspoloživog novca iz bankarskog sistema, privatni sektor ostaje bez izvora finansiranja. To dugoročno usporava razvoj privrede“, ističe ekonomista Radosavljević.
Istovremeno, podseća da Srbiju očekuju veliki izdaci za realizaciju projekta EXPO, zbog čega smatra da će potreba za novim zaduživanjem biti još veća.
Koliko bi pomoć mogla da košta i ko će sve to platiti?
Na pitanje koliki bi bio trošak najavljene mere, Radosavljević ističe da je za preciznu procenu potrebno sačekati detalje, ali ocenjuje da će iznos biti veoma veliki.
Podseća da je prethodno najavljena pomoć procenjena na oko 600 miliona evra, dok bi univerzalna isplata svim punoletnim građanima mogla da košta više milijardi dinara.
„Ne postoji način da takva pomoć ne bude finansirana iz javnih sredstava. Ako novca nema u budžetu, država će morati da se zaduži, a taj dug će na kraju vratiti građani Srbije“, priča Radosavljević.
Profesor Radosavljević zaključuje da najveći problem nije samo visina troška, već način na koji se određuju budžetski prioriteti.
„Čak i kada bi država raspolagala neiskorišćenim sredstvima, postavlja se pitanje da li je jednokratna pomoć najbolji način da se ona potroše. U situaciji kada zdravstvo i obrazovanje imaju ozbiljne probleme, teško je opravdati ovakvu vrstu rashoda.“
On ocenjuje da će cenu svake nove jednokratne pomoći, bilo kroz novo zaduživanje ili kroz odlaganje drugih ulaganja, na kraju snositi građani Srbije.
A.Đ.
