Juče, 10. avgusta, započeti su pregovori Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne zarade u 2027. godini.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Zoran Mihajlović, za Mašinu kaže da je njegov sindikat insistirao da Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, izađe sa svojim predlogom povećanja. Sindikate je takođe zanimalo i kako će se kretati plate u toku naredne godine.
Trenutna prosečna zarada je oko 1000, a minimalna nešto manje od 600 evra. Od strane državnih zvaničnika najavljeno je da će sledeće godine prosečna zarada biti oko 1400 evra, a minimalac oko 650.
Na jučerašnjim pregovorima sindikati nisu dobili odgovor na pitanje kako će se plate kretati sledeće godine. Od 1400 evra „nema ništa“, kaže Mihajlović i dodaje da bi to zahtevalo rast plata od oko 40 odsto.
Kako naš sagovornik navodi, predlog Vlade za minimalac u 2027. godini je oko 600 evra, odnsono oko 70.500 dinara.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Atanacković, kaže da su predlozi Vlade bili očekivani. Još pre dve godine na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) Siniša Mali je izlagao projekcije Vlade i Ministarstva finansija po pitanju povećavanja minimalne cene rada, navodi Atanacković.
„Minimalna cena je bila 450 evra, pa je naredne godine predviđeno 500, ove godine 550, a za 2027. godinu je predviđeno 600 evra. Mi smo očekivali da će Vlada izaći sa predlogom da minimalna cena rada za narednu godinu od 1. januara sa rastom o 9,2 odsto bude približno 600 evra u dinarskoj protivrednosti. Celu zabunu je izazvala ta izjava od strane Malog i Vučića da će do kraja godine to da dođe do 650 evra“, navodi počasni predsednik UPS.
Ovim tempom svi ćemo biti na minimalcu
U kontekstu minimalca, plate interesuju sindikate zbog „kompresije“ zarada, odnosno približavanja minimalne plate ostalim. Do kompresije je ove godine došlo, navodi Mihajlović, zato što je minimalna zarada dvaput povećana tokom godine, a nisu je u procentima pratile ostale plate.
„Približili su se koeficijenti, odnosno izjednačio se rad ljudi sa niskim koeficijentima, sa onim ljudima koji imaju zanimanja sa većim stepenom odgovornosti, složenosti posla i tako dalje. Tako da smo izjednačili one sa osnovnom zaradom, sa nekim srednjim obrazovanjem. Pogotovo je to u zdravstvu izraženo. Desilo se, da kažem, pod znacima navoda, da su se čistačice, spremačice u školama izjednačile sa nastavnicama, odnosno medicinskim sestrama. Kada imate takvu kompresiju i takvo približavanje zarada, onda se gubi motivacija za poslom“, objašnjava Mihajlović.
Prema njegovim rečima, takvim „sabijanjem plata“ doći ćemo situaciju za nekoliko godina da ćemo svi biti na minimalcu – jer se povećanje prosečne zarade ne prati povećanje minimalne.
„Mi smo tražili jedan paket svari koje će se izrešavati u toku ove i sledeće godine, kako bi smo imali jasniju sliku o tome šta možemo da tražimo i šta možemo da očekujemo od minimalne zarade. Jedino što smo dobili je to da je moguće da se u ovoj godini minimalna zarada poveća za 9,2 odsto“, navodi Mihajlović i dodaje da time sindikati nisu zadovoljni i da su mislili da će povećanje biti dvocifreno.
Minimalna potrošačka korpa postoji samo u Srbiji
Cifra od 70.000, koliko bi iznosio minimalac u 2027. godini, ne obezbeđuje egzistenciju radnicima, smatra Mihajlović i dodaje da taj iznos pokriva minimalnu potrošačku korpu.
„Naravno, mi ćemo insistirati da se taj termin minimalne potrošačke korpe izbriše kada bude došlo do promene Zakona o radu. Ta minimalna potrošačka korpa, kao terminologija, postoji samo u Srbiji. Postoji jedna potrošačka korpa, kojoj svi treba da stremimo, i ona je sada znatno veća nego što je minimalna zarada, što znači da smo negde na pragu linije siromaštva, ili tek malo iznad toga“, navodi predsednik SSSS.
Mihajlović ističe da mladi i stručni ljudi odlaze u inostranstvo jer nisu zadovoljni platama u Srbiji, dok uvozimo radnu snagu, jeftiniju od domaće. „Mislim da naša populacija treba da ostane ovde, da mladi ljudi ovde stvaraju svoju egzistenciju“, zaključuje on.
Današnji obračun Centra za politike emancipacije (CPE) pokazuje da plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu definišu i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada.
„Aktuelna minimalna zarada u proseku iznosi 65.000 dinara i pokriva 42% onoga što je dovoljno za iole dostojanstven život“, piše u saopštenju CPE.
„Još poraznije zvuči podatak da će se minimalna zarada u 2027. godini nalaziti ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo koji je za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara“, ističe se u saopštenju koje možete pročitati na Mašini.
Živi li se od rada i čiji je to problem
Unija poslodavaca, kaže Atanacković, svake godine traži da povećanje minimalne zarade bude uvezano sa rastom bruto domaćeg proizvoda, ukupnog delovanja privrede i visinom inflacije.
Podizanje minimalca za 9,2 odsto čini se dosta prihvatljivim poslodavcima, s obzirom na to već sada postoji veliki broj njih kojima je cena i sada visoka, navodi Atanacković i dodaje da poslodavci traže da država poveća neoporezivani deo zarada.
Upitali smo počasnog predsednika UPS da li je 600 evra dovoljno. On smatra da nije, ali ističe da je pogrešno povezivati minimalnu cenu rada sa mogućnošću preživljavanja, zato što je minimalac „nešto što jednostavno tržište diriguje i što privreda može da plati“.
Atanacković to ilustruje primerima stranih kompanija koje su odlazile iz Srbije jer je cena rada bila takva da se njima „više ne isplati“.
„Ako ćemo mešati u to uopšte socijalni položaj, šta reći za ljude koji nemaju posla? Na primer, neko sada radi za minimalnu platu, ona se poveća, to njegovo privredno društvo, ta firma, prestane sa radom i taj ko ima minimalnu platu odjednom ostane bez plate. Mislim da država mora na drugi način da rešava i da razmišlja o socijalnom položaju ljudi, a minimalna zarada je ono što jednostavno firma ne može da plati više“, kaže sagovornik Mašine.
Ako je minimalna zarada nekome preniska, on može da ode kod drugog poslodavca, tvrdi Atanacković i dodaje da to nije plata „nekog zatvorenika“, već „slobodnog čoveka“.
„Mi se slažemo da se poveća minimalna zarada jer mi želimo da našim zaposlenima povećavamo zarade, ali država bi trebala da ostane na istom nivou oporezivanja“, navodi počasni predsednik UPS i dodaje da, ako država želi da pomogne u socijalnom smislu, neće oporezivati iznos povećanja minimalne zarade, već će taj novac ići direktno zaposlenima.
Zaštita privatnih profita
Sociolog i koordinator Programa za radna prava Centra za politike emancipacije (CPE), Vladimir Simović, za Mašinu navodi da je upitno šta znači kada Atanacković iz UPS kaže da da privreda „nema za više“ ili „ne može da plati“.
„Privreda je širok pojam – ko tačno nema para? Mali privrednici možda ne mogu, ali onda se vraćamo na progresivne politike i princip pomoći malima“, kaže Simović i ističe da onda imamo ozbiljan problem sa kojim se, očigledno, niko ne suočava.
„Kakva nam razvojna politika treba koja bi garantovala da niko ko radi ne bude istovremeno i siromašan? Ali mi se čini da nije ovde po sredi to da ,privreda nema novca‘, jer ima dosta onih koji imaju novca ali i dalje ne plaćaju pošteno svoje radnike i radnice. Ovde su po sredi principi zaštite privatnih profita i, pre svega, izlaženje u susret stranim kompanijama koje su ovde izgradile pogone na obećanju vlasti da je naša radna snaga jeftina“, smatra sociolog.
Svi su saglasni da se od minimalca ne može živeti. Poslodavci hoće manje poreze, sindikati da ne dolazi do kompresije zarada, već da sve plate jednako rastu. Koja je prepreka da sve plate rastu, upitali smo Simovića.
„Kada bismo oporezovali milione koje imaju najbogatiji, imalo bi para za veće plate u javnom sektoru, ali neće da uvedu progresivno oporezivanje jer oni koji donose političke odluke su ujedno vlasnici kapitala koji treba oporezovati“, navodi on.
A.G.A.
