Ako ovih dana objavite vožnju ili odlučite da preko platforme BlaBlaCar putujete u Srbiji, moguće je da vas zaustavi inspekcija za drumski saobraćaj, a ono što kontrolišu je nelegalan prevoz putnika.
BlaBlaCar je međunarodna platforma za deljenje troškova prevoza koja povezuje vozače i putnike koji putuju u istom pravcu. Postoji od 2006. godine i za sad broji 25 miliona članova i članica na tri kontinenta, a u Srbiji postoji godinama.
Tehnički gledano, vozač ne bi trebalo da ostvaruje profit, već samo da nadoknadi deo troškova – goriva, putarine i slično, ali saobraćajni inženjer Igor Velić kaže da je teško dokazati kada je u pitanju privatan prevoz, a kada neregistrovani prevoz putnika. „To je siva zona u kojoj se celokupna ta platforma nalazi“, navodi Velić.
Sagovornik Mašine ocenjuje da BlaBlaCar ne treba gasiti, jer ima dosta koristi od te platforme, već samo pravno regulisati, kako bi se ispunili bezbednosni uslovi za takav prevoz.
Prednosti BlaBlaCar-a
„BlaBlaCar nije uzrok problema, već posledica urušavnja javnog gradskog prevoza, međumesnog prevoza, taksi prevoza i generalno kašnjenja naše pravne regulative da nešto definiše“, smatra saobraćajni inženjer.
Još jedan razlog zbog kog je BlaBlaCar buknuo, dodaje Velić, jeste što ljudi imaju potrebe da se tako kreću.
„BlaBlaCar je uveo, recimo, jedan novi način mobilnosti. Javni gradski prevoz se ukida i linije se smanjuju na nacionalnom nivou. Ili na primer, međumesni prevoz, na primer u Boru. Bor ima 12 sela, neka od njih imaju jednu do dve dnevne linije do Bora, a sela su udaljena i do 50 kilometra od grada. Ako u toku dana nema redovnih autobuskih linija, ljudi imaju potrebu da idu na pijacu, posao, do doma zdravlja i slično – onda BlaBlaCar tim ljudima omogućava mobilnost i ostaje kao jedina alternativa“, kaže Velić.
To je velika prednost i olakšava život ljudima koji nemaju sređen gradski prevoz, sa redovnim linijama i pristupačnim cenama, ocenjuje saobraćajni inženjer.
„BlaBlaCar ima i neke ekonomske efekte, koji su po meni dobri. U tom smislu, pozitivni efekti su bolja iskorišćenost automobila. Kod nas su rađena neka istraživanja prema kojim imamo 1,2 do 1,3 čoveka po automobilu, a ovde bude po troje, četvoro ili petoro ljudi u automobilu. Samim tim su i manji troškovi putovanja, veća mobilnost stanovništva i smanjene emisije zagađenja po putniku“, navodi Velić.
Na Mašini možete pročitati tekst iz 2025. godine, kada su udruženja drumskog saobraćaja zahtevala ukidanje platforme BlaBlaCar. Tada smo pisali i o razlici u cenama u tom trenutku kao i pogodnostima koje nudi BlaBlaCar, a recimo autobuski prevoz ne.
Nedoumice i negativni efekti
Velić kaže da razume zašto se autobuski prevoznici bune – njihovi vozači moraju da imaju licence, firme moraju da imaju razne dozvole, određen vozni park, plaćaju troškove registracije, delatnosti, porez, podležu u kontroli u saobraćajnom inspekcijskom nadzoru, moraju da ispune razne bezbednosne uslove.
Taksi prevoznici takođe imaju razloga da se bune, navodi sagovornik Mašine, jer i oni imaju troškove i obaveze registracije vozila, nalepnica, poreza, podležu inspekcijskim nadzorima…
I taksi i autobuski prevoznici gledaju na BlaBla Car kao na konkurenciju, kaže Velić, a BlaBlaCar ne podleže nikakvom zakonu i smanjuje cenu rada registrovanih prevoznika.
Što se bezbednosti tiče, saobraćajni inženjer ističe da je velika razlika u tome što profesionalni vozači imaju licence, položili su obuku, po zakonu na svake tri godine moraju da rade redovan lekarski pregled, imaju tahografe, ograničeno vreme rada i obavezne pauze. Sva vozila za javni gradski prevoz, uključujući i taksi, imaju obavezan tehnički pregled na svakih šest meseci.
„Putnici imaju kartu, zna se ko ih vozi, imaju numerisano sedište, i sad ako je došlo do saobraćajne nezgode, gde se sad utvrđuju okolnosti, rizici i faktori zbog kojih je došlo do nezgode, putnik u tom taksiju ili autobusu ima pravne mehanizme potraživanja odštete i slično“, navodi Velić.
Iako BlaBlaCar ne podleže ničemu od navedenog, Velić kaže da to nužno ne znači da su sva ta vozila nebezbedna, a vozači loši i bez iskustva.
Sa druge strane, Velić kaže da su negativni efekti za legalne prevoznike gubitak prihoda i nelojalna konkurencija, dok državu najviše zanima gubitak poreskih prihoda.
Pravni vakuum i kako ga otkloniti
Kako saobraćajni inženjer navodi, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju sve lepo definiše – šta je javni prevoz, koji su uslovi, šta je taksi prevoz, šta je prevoz za sopstvene potrebe.
Tu nastaje pravni vakuum. Država i inspekcijski nadzor ne mogu da zaključe niti da dokažu o kom tipu prevoza je reč.
„Suština nije u tome da li je BlaBlaCar dobar ili loš, već što naše zakonodavstvo nije posebno definisalo carpooling (deljenje prevoza) kao zasebnu kategoriju prevoza“, navodi Velić i dodaje da to podrazumeva zakonske i tehničke uslove koje takav prevoz mora da podrazumeva – i problem je rešen.
Ako inspekcija sutradan zaustavi BlaBlaCar vozača zna šta treba da traži, a ako dođe do neke nezgode ili druge neprilike, putnici mogu da dokažu sa kim i kada su se vozili.
Svi ostali detalji su pitanje za one koji kreiraju saobraćajnu politiku u Srbiji, ističe Velić. BlaBlaCar ne postoji samo u Srbiji, već na globalnom nivou – i zakonske regulative u drugim državama treba analizirati i naći adekvatno rešenje za Srbiju.
A.G.A.
