BlaBlaCar je međunarodna platforma za deljenje troškova prevoza koja povezuje vozače i putnike koji putuju u istom pravcu. Postoji od 2006. godine i za sad broji 25 miliona članova i članica na tri kontinenta. U Srbiji postoji od 2015. godine, ali ne i zadugo – ako se „Srbijatransport“ pita.
Ova platforma kojom putnici širom Srbije dele troškove i time štede novac i vreme postala je trn u oku Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“. Kako je generalni direktor ovog udruženja za RTS rekao, njihova borba za gašenje ove platforme traje godinama. Sada je došlo dotle da su se za pomoć obratili čak i Nenadležnom.
Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ uputilo je 18. februara zahtev za zabranu aplikacije BlaBlaCar Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvu finansija, prenosi Tanjug. Sem zahteva koji je upućen resornim ministarstvima, iz Srbijatransporta ističu da su uputili i molbu za podršku inicijativi predsedniku Vlade Srbije (u ličnoj ostavci) Milošu Vučeviću i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
Je li deljenje vožnje (nelegalna) delatnost?
Generalni direktor Srbijatransporta Beograd, Goran Aleksić, u Jutarnjem programu RTS-a rekao je da rad BlablaCar-a krši Zakon o javnom prevozu putnika, Zakon o oglašavanju i Krivični zakonik.
Kako se navodi u zahtevu upućenom resornim ministarstvima i ne tako resornim čelnicima države, Srbijatransport traži „zabranu oglašavanja nezakonitog i nelegalnog rada fizičkih lica u sektoru javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju preko aplikacije BlaBlaCar da se i time da doprinos suzbijanju sive ekonomije koja nanosi štetu budžetu Srbije i legalnoj privredi“, piše Tanjug.
Međutim, možemo li prosto deljenje troškova vožnje nazvati radom? Od ovog pitanja zavise sve dalje optužbe „Srbijatransporta“. Carpooling ili prosto deljenje prevoza nije ništa što je BlaBlaCar izmislio, niti ga je prosečan korisnik naročito unovčio. Kada se saberu troškovi goriva, putarina i održavanja automobila – novac koji se dobije od putnika to možda jedva pokriva. BlaBlaCar upravo postavlja i gornju granicu cene vožnje, kako bi se izbegle moguće zloupotrebe.
Kad carpooling postane posao – gde je granica?
Kako Aleksić dalje kaže, prevoz se vrši „od vrata do vrata, uvek u isto vreme“, što bilo ko ko je koristio ovu platformu može da opovrgne. Putnici i vozači se dogovaraju oko lokacije gde će se naći, a od dobre volje vozača zavisi da li će nekog prevesti „do vrata“. Ipak, nesporno je da postoje ljudi koji uspevaju da zloupotrebe ovu platformu.
„Podržavamo inspekcijske organe Ministarstva saobraćaja da dalje nastave da postupaju. Kazna za takav prekršaj je oduzimanje vozila na 90 dana. Sud je u obavezi da oduzme trajno vozilo na kraju priče i kazna je od 50 do 100 hiljada dinara“, za RTS je naveo Aleksić. Sigurno je i da korisnici i korisnice BlaBlaCar-a takođe podržavaju rad inspekcijskih organa, kao i sankcionisanje pojedinaca koji ovu platformu koriste za „prodaju usluge javnog prevoza putnika“, kako to „Srbijatransport“ naziva.
Pokušavajući da zaobiđe činjenicu da, BlaBlaCar, ali i druge slične platforme postoje širom sveta godinama, i da je to daleko od nekakvog lokalnog fenomena, Aleksić kaže: „Radi se o aplikaciji Blablacar.rs – to nije nikakva međunarodna aplikacija, to je aplikacija koja postoji samo u Srbiji u ovom trenutku“. To, ipak, nije istina. Svakako da se domenska ekstenzija .rs odnosi na Srbiju, ali platforma BlaBlaCar postoji u 22 zemlje u Evropi, Južnoj Americi i Aziji – i svaka ima svoj (nacionalni) domen.
Interes prevoznika nije interes putnika
To što platforma BlaBlaCar utiče na poslovanje delatnosti javnog prevoza, odnosno ljudi manje koriste javni prevoz – znači samo da on očigledno ima niz mana.
Kada je u pitanju platforma poput BlaBlaCar-a, nije reč o zaradi – već o uštedi: novca, vremena, ali i emisija CO2 – što je itekako u interesu građanki i građana. Kako smo već napomenuli, od vožnje putem ove platforme je gotovo nemoguće zaraditi.
„Naš interes, kao udruženja drumskog saobraćaja jeste da nađemo najbolje interese mobilnosti i javnog prevoza pre svega u interesu putnika“, rekao je Aleksić gostujući na RTS-u. Iako čak triput izrečen, interes putnika ovde nije u prvom planu. To nas dovodi do jedinog interesa o kome je ovde reč.
Prema analizi udruženja „Srbijatransport“, fizička lica ostvare godišnji promet od oko 36 miliona evra i tako načine štetu republičkom budžetu od preko 12,5 miliona evra.
A kad smo već kod novca
Možemo uporediti cene autobuskih karata na relaciji Beograd-Niš i cene deljenja prevoza putem BlaBlaCar-a, za koje Aleksić tvrdi da su „veoma bliske“, te da je jedina prednost BlaBlaCar-a to „što se prevoz vrši od vrata do vrata“.
Ako uđemo na sajt Beogradske autobuske stanice (BAS), za dan koji smo odabrali, 22. februar, videćemo da je cena najjeftinije karte 1550 dinara, dok cena prosečne karte iznosi između 1850 i 2180 dinara. U to treba uračunati cenu prtljaga ukoliko se naplaćuje, kao i peronsku kartu koja sada košta 300 dinara. Kad se sve sabere, trošak puta do Niša može iznositi i 2500 dinara u jednom smeru. I onda vi odlučite da se vozite sa nekim preko BlaBlaCar-a i „Srbijatransport“ se naljuti.
Za isti dan koji smo odabrali, 22. februar, na BlaBlaCar-u je objavljeno 30 vožnji, a dan ranije, u petak – čak 90. Cene se trenutno kreću od 1300 dinara pa na gore. S tim da nema dodatnih ili skrivenih troškova, a ukoliko vozač ima vremena – može vas i „odbaciti“ do lokacije koja vam odgovara možda više nego autobuska stanica.
Međutim, cena verovatno i nije glavna prednost ovakvog transporta. Za isti dan, na sajtu Beogradske autobuske stanice (BAS) nalazi se 35 vožnji u ponudi i znatno manji vremenski okvir kada možete putovati. A kada pričamo o vremenu, treba naglasiti i da se kolima do Niša putuje oko 2-2.5 sata, dok autobus putuje najmanje 3 ako je linija direktna, a ako ste ušli u onaj koji staje „pored svake bandere“ onda bez tri i po sata niste ništa uradili.
Još jedan od razloga zbog kojih se neko može odlučiti na ovakvu vožnju je i mogućnost da sa sobom povede i kućnog ljubimca – što je u autobusu retka, ako ne i nemoguća situacija.
Dok „Srbijatransport“ insistira na tome da BlaBlaCar narušava zakone i šteti javnom prevozu, činjenica je da ova platforma korisnicima nudi fleksibilnost, pristupačnost i uštedu vremena – nešto što tradicionalni prevoznici očigledno ne uspevaju u potpunosti da obezbede.
Umesto potpunog gašenja, racionalnije rešenje bi bilo pronalaženje modela regulacije koji bi omogućio suzbijanje zloupotreba, ali ne i onemogućavanje građanima da koriste povoljniju i praktičniju opciju putovanja. Deo rešenja je svakako i regulacija rada javnih prevoznika te veća kontrola njihovih cena i naročito uslova rada vozača i ispravnosti vozila. A naravno bilo bi i izuzetno korisno i dobro kada bi postojala veća javna ulaganja u efikasnije i održivije vidove masovnog prevoza kao što je železnica.
