Iva Marković iz Polekola za Mašinu kaže da je Srbija puna ekoloških žarišta i da se ne prioritizovati šta pre treba da se reši.
„Bez institucija ni ne možemo da rešimo sve te probleme. Ekološki aktivisti se stvarno trude da, budu na lokacijama i fizički budu prisutni tamo gde gori, čak evo gde sad i bukvalno gori. Međutim, osim toga imamo hronične probleme sa otpadnim vodama i zagađenjem voda, takođe i sa rudarenjem“, kaže Marković.
Ona ističe i otpad kao „strašan primer nebrige institucija“ gde se, kako ocenjuje Marković, očekuju od aktivista da čiste i skupljaju otpad, ali da se to mora sistemski rešavati.
„Na kojoj god da ste lokaciji u Srbiji, naći ćete neki ekološki problem, ako ne čitav splet različitih ekoloških uslova koji smanjuju kvalitet života stanovništva na tom području“, navodi naša sagovornica.
U vezi sa tim, Marković smatra su nam potrebne ekološke politike. Međutim, ona kaže da veliki broj zakona i nacrta dolazi u periodima godišnjih odmora i tokom leta.
„Ne želimo da obaramo neka rešenja, želimo dobre politike, već da da onaj glas građana koji egzistencijalno osećaju posledice ekološkog zagađenja, pretočimo u javne politike i da na neki način, zastupamo ljude koji su zaista ugroženi“, navodi Marković.
Ističe da institucije nisu samo tu da donose zakone, već i da ih poštuju, primenjuju i sprovode, pa i da kažnjavaju one koji ne sprovode. U tome ona vidi još jedan problem.
„Neke stvari u zakonima mogu da nam vrlo dobro posluže, ali ono kako se to primenjuje, selektivno ili kako se uopšte ne primenjuje je zaista alarmantno. Pogotovu u svetlu klimatskih promena kada će se novi problemi „nakalemiti“ na one postojeće. Zato politike moraju da budu što progresivnije moguće“, govori naša sagovornica.
Ona ocenjuje da „svake druge godine imamo neka sitna krpljenja zakona“, a da umesto toga politike moraju da gledaju daleko u budućnost.
Studenti pozvali na protest 23. avgusta u parku Ušće
Studenti visokoškolskih ustanova u blokadi pozvali su građane na „Eko bunu“, koja će biti održana u nedelju, 23. avgusta u 17 časova u parku Ušće, kako bi „digli glas protiv svih onih koji sutra prodaju za lični profit“.
„Dok nam pred očima gori peščara, dok mute Jadar i Mlavu, a Bor, Zaječar i Homolje pretvaraju u jalovišta – naš opstanak i naše sutra se dovode u pitanje“, objavljeno je na sajtu blokade.org.
Sunčica Jergović iz „Zbora građana Zemun“ govori da imamo katastrofičnu ekološku situaciju u Srbiji koja ne može da ostane prazna floskula.
„Po članu 74 Ustava Republike Srbije svaki stanovnik naše države ima pravo na zdravu životnu okolinu i na obaveštenja o stanju i situaciji iste te životne okoline. Stoga je protest ’Ekobuna’ koncipiran kao izraz ekološke svesti i kao platforma na kojoj možemo da sretnemo sva i manja i veća udruženja koja se bave ekološkom krizom u Srbiji koja je sve prisutnija“, objašnjava Jergović.
Ona ističe da toplotna ostrva i urbanizacija uopšte, sa sve više betonskih površina u gradu, ne dovode u pitanje normalno životno funkcionisanje.
„Dakle, ne radi se više ni o kakvom aktivizmu, radi se o borbi za goli opstanak“, naglašava članica zemunskog zbora.
Iva Marković iz Polekola je sličnog mišljenja i pojašnjava da je Beograd je jako siromašan generalno zelenim površinama.
„Usvojen je PGR za sistem zelenila Beograda, što je jedan dokument koji predviđa da zelene površine moraju da se dupliraju. Čak i da ostvarimo sve što je tu previđeno, samo zelenilo, iako je neophodno, nije dovoljno. Način gradnje i urbanizacije nije prilagođen klimatskim promenama“, zaključuje Marković.
L.M.
