Marinković navodi da se aktivnosti Vojvodinašume sprovode redovno i da se poštuju svi planovi.
Ukazuje da je reč o mekim šumskim putevima, kojih ima oko 420 kilometara, o prosekama u šumi od oko 874 kilometra i o asfaltnim putevima, dugim 36 kilometara.
Upitan o utisku meštana, sa kojima je Mašina razgovarala, da se ne protivpožarni putevi ne održavaju i ne čisti, zbog čega su zakrčeni što onemogućava prolaz vatrogasnim vozilima, Marinković kaže da ne bi komentarisao.
Vatrogasna vozila, navodi, ne mogu da prođu zato što se radi o peščanim dinama.
„Vatrogasna vozila su mogla da prođu po putevima i svim ovim prosekama, ali da bi vi došli do vatre, ne možete uvek putevima da dođete”, navodi Marinković.
Na pitanje kako je moguće da protivpožarna infrastruktura nije bila adekvatna da omogući pristup vatrogascima, budući da se radi o jednom od požarno najugroženijih područja u Srbiji, Marinković ističe da su preduzete sve preventivne mere.
Objašnjava da je Deliblatska peščara pokrivena videonadzorom koji rano detektuje požar, da se zaposleni u „Vojvodinašumama” obučavaju preko međunardonih projekata sa Rumunijom i Mađarskom za Subotičku peščaru, kao i to da je u poslednje vreme kupljena i oprema poput buldožera, ručnih alata i lakih vatrogasnih vozila.
On kaže da su protivpožarne pruge, projektovane u planskoj dokumentaciji, širine šest do 10 metara, a da smo tokom aktuelnog požara imali situaciju da je vatra prebacila prugu od sto metara, vanredno raširenu kako bi se sprečilo da požar stigne do naselja.
Od 21. jula kada je izbio prvi požar do 5. avgusta kada se on proširio i izmakao kontroli, organizovana su, tvrdi Marinković, dežurstva 24 sata i sve je rađeno u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP).
Na pitanje kako je onda moguće da se požar toliko proširio, objašnjava da se radi o ekstremnim uslovima i nepogodi.
„To je nešto što je suština cele priče. Dakle, vi imate najiskusnije vatrogasce. Vi imate ljude koji su došli sad sa strane koji kažu da se sa takvim nečim nisu suočili. To jednostavno nije bilo moguće zaustaviti”, navodi on.
Inženjer šumarstva Marko Marinković tvrdi i to da nije bilo moguće zaustaviti požar ni iz vazduha i da je država imala dovoljno helikoptera „zato što smo imali površine od pet hektara u početku”.
Na pitanje šta je bilo kad je požar narastao na 3000 hektara, Marinković odgovara da je to bilo „pre neki dan”, a na podsetnik da je to bilo pre dve nedelje, dodaje „pre desetak dana”.
Podatak da je izgorelo oko 3000 hektara, Radio-televizija Vojvodine (RTV) je objavila još 10. avgusta.
Marinković na naše pitanje da li tvrdi da je bila neminovnost da izgori toliko šume, odgovara kratko: „Pa gledajte, to se desilo”.
„Požar ovih dimenzija i ovih razmera je bilo nemoguće ugasiti zbog vremenske nepogode koja se desila našoj zemlji”, dodaje on i pominje da su problem predstavljale i požarne oluje zbog jakih vetrova.
Budući da su vetrovi karakteristični za Deliblatsku peščaru i da su i tokom ranijih požara pravili probleme, pitali smo direktora za šumarstvo da li su iskustva iz ranijih požara analizirana i uvrštena u aktuelne planove zaštite.
„Analize prethodnih iskustava ne možemo da imamo zato što nismo imali ovakve vremenske uslove. Nismo imali ovakve suše i ovakvu temperaturu. Nismo imali ovoliki broj sušnih dana i ovakvo stanje konkretno na terenu. Ovde se nekoliko faktora uvezalo i to je jednostavno tako. Zato nije moglo da se ugasi”, zaključuje on.
Trenutno, navodi direktor „Vojvodinašuma” za šumarstvo nema zvanične procene koliko hektara je izgorelo zato što satelitski snimci nisu pouzdani.
„Mi ćemo snimanje raditi sa našim bespilotnim letelicama kad se požar ugasi i imaćemo svaki centimetar kvadratni… Poslednji podatak, pouzdan, koji sam imao sa satelitskih snimaka je preko 3.500 hektara. U međuvremenu se požar širio i mi sada pričamo o površini koja je veća od te. Kad budemo imali pouzdan podatak, ja mogu da izađem sa tim”, navodi Marinković.
Koliko će godina biti potrebno da se Deliblatska peščara ponovo pošumi?
Stepski pašnjaci će, kao posebna vrednost na Deliblatskoj peščari i zaštićeno dobro, biti obnovljeni u roku od par meseci, već sa prvim kišama jer stepska vegetacija i stepska trava imaju duboko korenje koje požar nije mogao da poremeti, navodi Marinković.
Jako brzo će, navodi, biti obnovljena i bagremova šuma – za godinu, dve, tri.
Kada je reč o visokim šumama, gde su sada bile borove sastojine, biće potrebno oko 20 godina da se obnovi, budući da će biti neophodne aktivne mere pošumljavanja sa nekim drugim vrstama.
Masovnog uginuća životinja, tvrdi Marinković, nema.
„Verovatno postoji nešto sporadično, ali ono što se tiče krupne divljači i krupnih sisara, nismo našli na terenu neka uginuća. Krupna divljač je sigurno pobegla, tekunice i šakali, moguće da ima uginuća, ali oni imaju taj instinkt za sklanjanje i to je to. Ono što smo mi uradili jeste da smo uspeli da instaliramo ta pojila koja punimo i da radimo dohranu gde je to potrebno”, navodi on.
D.S.
