Uredba EU o krčenju šuma (EUDR) koja bi trebalo da počne da se primenjuje 1. januara 2025. će primorati strane poljoprivredne proizvođače da dokažu da ne koriste denudirano zemljište — ili da izgube pristup tržištu EU, piše Politico.
Ova uredba predstavlja niz pokušaja EU da utiče na smanjenje krčenja šuma i podstakne pošumljavanje kako na svojoj teritoriji, tako i na teritorijama zemalja sa kojima ekonomski sarađuje.
Pošumljavanje ne radi posao ako se ne čuvaju stare šume
Po podacima organizacije Global Forest Watch na svetu je od 2001. do 2023. izgubljeno 12% drveća, odnosno 488 miliona hektara.
Gubitak drveća i šuma doprinosi klimatskim promenama. Istraživanja pokazuju da je za usporavanje ovih procesa i ublažavanje njihovih posledica najvažnije čuvati postojeće šume i drveće. Naime, posečeno drveće, odnosno narušeni ekosistemi, kao i zemljište koje bez šumskog pokrivača biva izloženo eroziji, ne mogu se nadoknaditi sađenjem jedinki drveta.
Naučnici godinama upozoravaju na ove probleme, a nedavno je objavljena i studija u kojoj se tvrdi da masovno sađenje drveća (monokultura) može da uzrokuje više štete nego koristi, što naglašava potrebu za čuvanjem starih šuma.
Južnoameričke diplomate tvrde da poljoprivrednicima ostaje samo da se preorijentišu na koku
„Veliki broj malih proizvođača su ranije bili proizvođači listova koke“, izjavio je Luis Čaves Basagoitija, ambasador Perua u EU, po navodima lista Politico.
„Ako budemo imali poteškoća sa prodajom kakaa ili kafe u Evropu, ne možemo isključiti da će ti mali proizvođači ponovo preći na listove koke“, rekao je on u intervjuu za isti izvor.
Diplomate upozoravaju da je problem sa kokainom i evropski problem. „Trgovci drogom bi zatim tu koku preradili u kokain i otpremili, uglavnom, u Evropu, gde vlasti zaplenjuju rekordne količine narkotika u lukama poput Antverpena, Roterdama i Hamburga“, piše Politico. Kako komentarišu, nagli porast ponude ovog tipa sa sobom nosi i porast broja ubistava, jer se lokalne bande bore za kontrolu nad maloprodajnim tržištem u vrednosti od skoro 12 milijardi evra (po podacima iz 2021. godine).
Velike kompanije će ostaviti male proizvođače na cedilu
Tvrdnja da bi siromašni poljoprivrednici mogli da se okrenu ili vrate uzgajanju koke ako ne budu mogli da prodaju poljoprivredne proizvode deluje zdravorazumski. U ovoj priči, upozoravaju diplomate, ima više detalja.
Jedan je pitanje nemogućnosti južnoameričkih zemalja da odgovore na birokratske zahteve EU. Nova direktiva će, naime, od evropskih kompanija uvoznica zahtevati da kreiraju sisteme praćenja koji pokazuju da njihova roba nije doprinela krčenju šuma u inostranstvu nakon decembra 2020. U praksi, velike kompanije će obaveze prebaciti na male proizvođače ili jednostavno prestati da kupuju od njih.
„Dakle, poljoprivrednici bi mogli da se pridržavaju zakona, ali i dalje ne mogu da priušte – ili dobiju priliku – da to dokažu, gurajući ih nazad u ilegalnu ekonomiju”, tvrdi peruanski ambasador.
Drugi problem je u tome što je zemlja na kojoj se gajila koka zatrovana glifosatom, pa ne može da se koristi kao poljoprivredno zemljište bez rizika po zdravlje.
„Ali ako [vi] ne uvozite kafu, imaćemo više nelegalne ekonomije i trgovine drogom“, rekao je Horhe Rohas Rodrigez, ambasador Kolumbije u EU, za Politico.
Lažne pretnje, kažu aktivisti
Južnoamerički aktivisti istovremeno tvrde da diplomate samo podilaze interesima velikih kompanija. Iako je moguće da će se neki siromašni farmeri vratiti ilegalnim usevima, većina vladinih lobiranja protiv EUDR-a je u ime velikih zemljoposednika i trgovaca na veliko, smatra Julija Urrunaga, direktorki programa za Peru u nevladinoj organizaciji Agencija za istraživanje životne sredine.
Po njenom mišljenju, a navodima lista Politico, peruanska vlada je tiho koristila direktivu kao izgovor da odobri široku amnestiju poljoprivrednicima koji uništavaju šume. U januaru je kongres Perua odobrio reformu zakona o šumama za koju kritičari kažu da legalizuje godine ilegalne seče šuma.
I.K.
