Ivan Bjelić je osuđen na 40 dana pritvora, a Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević na po 30 dana pritvora. Aktivisti su osuđeni za kršenje javnog reda i mira zbog blokade železničkog saobraćaja nakon protesta protiv projekta Jadar u subotu, desetog avgusta.
Bjelić, Ristić i Dimitrijević su osuđeni ekspresno, a zasad nema pokazatelja da će presude biti preinačene uprkos tome što se nekoliko stotina građana jedanaestog avgusta okupilo najpre ispred stanice MUP-a u ulici Stefana Dečanskog u Beogradu, a zatim i ispred zgrade Vlade Srbije.
Vlasti ne pokazuju nameru ni da preispitaju sprovođenje projekta kome se protivi verovatno polovina stanovništva Srbije. Građani su svoje nezadovoljstvo desetog avgusta u Beogradu iskazali dosad najvećim okupljanjem motivisanim zaštitom životne sredine, koje je po najrelevantnijim podacima okupilo oko 40.000 ljudi. Po procenama istog izvora skup je bio oko tri puta masovniji od blokade autoputa zbog Rio Tinta 4. decembra 2021.
Najveći ekološki protest do sada
Protest koji je održan na Terazijama organizovala su ekološka udruženja Srbije povodom isteka roka od 40 dana za usvajanje Zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji. Prethodnih nedelja je širom Srbije održano čak 50 protesta.
Okupljenim građanima su se obratili moderatorka, glumica Jelena Stupljanin, predsednik udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović, Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju Dragana Đorđević i glumica Svetlana Bojković.
Gađani su nakon toga blokirali zgradu Glavne železničke stanice Beograd centar i Železničku stanicu na Novom Beogradu, ali ih je nakon nekoliko časova odatle uklonila žandarmerija, a nekolicina je uhapšeno. Hapšenja su se dešavala i nakon protesta; u Dobrinji je priveden aktivista Dragan Simović.
Matković: Dosadašnja ulaganja u rudarstvo u Srbiji nisu donela ni rast BDP-a ni standarda
Prema podacima Narodne Banke Srbije strane investicije u rudarstvo su u protekle dve godine porasle šestostruko, skreće pažnju naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković u otvorenom pismu objavljenom u dnevnom listu Danas.
„Ako se stvar gleda na duži rok, recimo od 2014. godine, kada je taj sektor primio 26 miliona evra, onda je skok još dramatičniji jer to znači da su se za 10 godina investicije u ovaj sektor povećale 27 puta“, naglašava on. Matković pokazuje da, uprkos rastu investicija i udela investicija u BDP-u Srbije, sam BDP nije mnogo rastao u posmatranom periodu.
„Da li će 1300 zaposlenih inženjera, geologa i rudara moći da vuče celu ekonomiju? Niko ozbiljan ili trezan ne bi mogao da tvrdi da hoće. Ako ovo nije jasno, zapitajmo se: da li je standard u Srbiji narastao kako su rasle investicije u rudarstvo? Nije“, konstatuje se u otvorenom pismu u kom se zaključuje da Rio Tinto neće spasiti srpsku ekonomiju: „Da hoće, to bi se već uveliko desilo budući da investicije u rudarstvo već jesu narasle i već generišu poslove“.
Autor zaključuje da to ne bi bilo ni poželjno jer zemlje koje su zavisne od jedne grane industrije dolaze u položaj zavisnosti od te grane i postaju dodatno ranjive na šokove poput fluktuacije cena sirovina, u ovom slučaju litijuma.
Ono što, za razliku od životnog standarda i BDP-a, jeste poraslo sa rastom ulaganja u rudarenje, je količina rudarskog otpada, naglašava Matković, pa sada proizvodimo bar 2.5 puta više rudarskog otpada nego 2021. godine.
I.K.
