Američki studenti su protestovali i protiv rata u Vijetnamu, Zalivskog rata i rasizma

U SAD je u protekle dve nedelje uhapšeno više od 2.000 studenata i profesora koji zahtevaju prekid rata u Gazi i prestanak saradnje američkih institucija sa firmama koje ga finansijski omogućavaju.

Najveći protesti protiv rata u Gazi odvijaju se na Univerzitetu Kolumbija, ali protiv agresije na Palestinu se demonstrira i na drugim univerzitetima u SAD, uključujući Harvard, Jejl, Tafts, Northwestern i kampuse u sistemu Univerziteta Teksas.

Pored prekida vatre, studenti traže i da se institucije ograde od kompanija za koje važi da omogućavaju rat u Gazi, prenosi Al Džazira. Isti izvor navodi da je u SAD je u protekle dve nedelje uhapšeno više od 2.000 studenata i profesora koji zahtevaju prekid rata u Gazi i prestanak saradnje američkih institucija sa firmama koje ga finansiraju.

Po navodima Al Džazire, u rat u Gazi je stradalo preko 34.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece.

Aktuelni protesti nisu izuzetak

Internetom se šire snimci nasilnog privođenja studenata koji protestuju na univerzitetima širom SAD. Na Univerzitetu Kolumbija i Siti koledžu u Njujorku policija je krajem aprila uhapsila 300, a u Univerzitetu Teksas u Ostinu 79 ljudi, piše USA Today News. Na državnom univerzitetu u Arizonu nekoliko dana ranije je hapšeno najmanje 70 ljudi.

Aktuelni protesti nisu izuzetak – američki univerziteti su u proteklih sedamdesetak godina u nekoliko prilika bili žarište otpora protiv zvanične politike SAD. Najpoznatije su demonstracije protiv rata u Vijetnamu, ali protestovalo se protiv rasizma, Zalivskog rata i rata u Iraku.

Protesti protiv rasne segregacije

Al Džazira podseća na proteste protiv segregacije u školama koji su u SAD organizovani 1960. godine. Početkom 1960. je četvoro Afroamerikanaca koji su studirali na Poljoprivrednom i tehničkom koledžu Severne Karoline odbilo da se pomeri kad im je u menzi uskraćen obrok. Narednih nekoliko dana broj studenata koji su učinili isto, ispoljavajući mirni „sedeći” protest, je sa četvoro (koji su nazvani „Grinsboro četvorka”) narastao na 300, da bi ga zatim prihvatili i beli studenti i aktivisti.

Ovim mirnim protestom demonstranti su insistirali na primeni odluke Vrhovnog suda iz 1954, kojom je državno sankcionisana segregacija u školama proglašena za neustavna. Rasno segregirani javni prostori funkcionisali su od 1896. do te presude, navodi Al Džazira. Kako piše isti izvor:

„Pokret je bio uspešan i restorani su počeli da reintegrišu uslugu do jula 1960. Ti protesti su obeležili rani uspeh pokreta za građanska prava. Oni su takođe doveli do stvaranja Studentskog nenasilnog koordinacionog odbora, koji je počeo kao međurasna grupa koja se zalagala za mirne proteste, 1960. godine”.

All we are saying is give peace a chance

Poznatiji od antirasističkih protesta iz ranih šezdesetih su studentski protesti protiv Vijetnamskog rata. Vijetnamski rat je trajao od 1954. do 1975. godine, a studentski otpor protiv njega eskalirao je borbene 1968-69. Kako podseća Al Džazira, studenti Univerziteta Kolumbija i njegove podružnice, Barnard College, stupili su u protest u aprilu 1968. Protesti su rezultirali time da su studenti zauzeli pet zgrada u kampusu i čak nakratko uzeli dekana za taoca, navodi isti izvor.

„Otprilike nedelju dana nakon početka protesta 30. aprila, predsednik Univerziteta Kolumbija Grejson L. Kirk pozvao je oko 1.000 oficira taktičkih patrolnih snaga Njujorka. Policija je uhapsila skoro 700 ljudi pod optužbom za krivično delo i nasilno ponašanje. U pojedinim zgradama policija je upotrebila silu, pri čemu je povređeno 148 osoba”.

Protesti su na kraju primorali univerzitet Kolumbija da prekine veze sa institutom Pentagona koji se bavio istraživanjem za rat u Vijetnamu i dodeli amnestiju za demonstrante koji su učestvovali u demonstracijama, podseća Al Džazira. Predsednik Univerziteta Kolumbija i njegov prorektor Dejvid B. Truman su zbog protesta podneli ostavke.

I Harvard protiv rata u Vijetnamu

Protiv rata u Vijetnamu su u istom periodu protestovali i studenti na Harvardu: „U noći 9. aprila 1969. godine, nacionalna studentska aktivistička organizacija, Studenti za demokratsko društvo (SDS), zakačila je listu zahteva na vrata kuće predsednika Harvard univerziteta”, piše A Džazira. Grupa se posebno protivila angažmanu univerziteta Harvard u vojnoj politici, podseća isti izvor uz objašnjenje da je kompanija Dow Chemicals, koja je snabdevala vojsku napalmom, 1967. bila pozvana na Harvard u regrutnu posetu. Studenti su bili i protiv prisustva Korpusa za obuku rezervnih oficira (ROTC) na univerzitetskom kampusu.

Već sledećeg dana, studenti demonstranti su zauzeli su salu univerziteta, a zatim tamo i uhapšeni, što je dovelo do širih protesta i osmodnevnog štrajka, navodi Harvard magazin. Kao rezultat protesta, ROTC je napustio kampus univerziteta.

„Godinu dana kasnije, 4. maja 1970. godine, Nacionalna garda Ohaja ubila je četvoricu studenata na državnom univerzitetu Kent, a ranila još devetoro, tokom protesta 300 studenata protiv rata u Vijetnamu i njegovog širenja na Kambodžu. Oni su takođe protestovali zbog prisustva Nacionalne garde u kampusu”, piše Al Džazira. Pucnjave su izazvale ogorčenje javnosti i dovele do toga da je više od 4 miliona studenata učestvovalo u protestima i hodanjima na još stotine više koledža i srednjih škola širom SAD.

Protesti protiv aparthejda, bombardovanja Iraka i rasizma

Američki studenti su se sredinom osamdesetih pridružili protestima protiv aparthejda koji su počeli u Južnoafričkoj republici. On su zahtevali i da pojedini američki univerziteti povuku investicije u u kompanije povezane sa režimom aparthejda u Južnoj Africi, što je i prihvaćeno nakon nekoliko meseci većanja.

Studenti u nekoliko univerzitetskih kampusa u SAD – uključujući Univerzitet u Mičigenu, Univerzitet Kolumbija, Univerzitet Džordž Vašington i Univerzitet Džordžtaun – su 1991. protestovali protiv operacije Pustinjska oluja, odnosno američkog bombardovanja Iraka. Slični protesti manjeg obima održani su i 2003. godine, kada je SAD bombardovao Irak u sklopu „rata protiv terorizma”.

Najsvežiji primer studenstkih protesta u SAD su demonstracije koje je 2020. godine izazvalo ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda. Njegova smrt je snimljena na snimku koji pokazuje kako policajac Derek Šovin kleči na vratu četrdesetosmogodišnjaka oko osam minuta. (Domaća publika će se setiti da je sličan zahvat policija primenila na jednom od demonstranata protiv usvajanja GUP-a Novog Sada 2021. godine).

Kako piše Al Džazira, ubistvo Džordža Flojda je širom SAD izazvalo proteste protiv sistemskog rasizma i policijske brutalnosti. Proteste je artikulisao pokret „Životi crnaca su važni” koji je počeo 2013. godine (kada je Džordž Cimerman oslobođen optužbi za smrtonosni ubistvo nenaoružanog mladog crnca Trejvona Martina). Nekoliko protesta 2020. organizovali su studenti američkih univerziteta.

Znak Univerziteta u Kaliforniji prekriven propalestinskim parolama; Foto: Fluffy89502 / Wikimedia Commons

Agresivni odgovor policije na mirne proteste

Helga Tavil-Souri, vanredna profesorka bliskoistočnih i islamskih studija na NYU univerzitetu, je za Al Džaziru konstatovala da je protest NYU u vezi sa dešavanjima u Gazi bio miran, a odgovor policije žestok: „Na NYU sam skoro 20 godina i videla sam brojne proteste, ali mislim da nikada nisam videla ovakvo razbijanje protesta”.

I Angus Džonston, istoričar američkog studentskog aktivizma na odeljenju za istoriju u Hostos Communiti koledž u Njujorku je za Al Džaziru prokomentarisao slično. Po njegovim rečima, aktuelni protesti su rezultirali sa vrlo malo povreda ili materijalne štete. Kampovi demonstranata su napolju i ne zauzimaju se zgrade.

„U poređenju sa protestima šezdesetih, posebno kasnih šezdesetih, ovi protesti su zapravo veoma, veoma blagi”, komentariše Džonston, „A ipak se suočavaju sa zaista oštrim u mnogim slučajevima, vladinim i administrativnim merama”.

I.K.

Prethodni članak

Studentski protesti za Palestinu širom sveta

Pogubno i opako, moramo ga sprečiti: zaključci novog skupa SANU o projektu Jadar

Sledeći članak