ASTRA podseća javnost na to da se Srbija u ovogodišnjem Izveštaju o trgovini ljudima Stejt Departmenta SAD, objavljenom krajem jula, našla u grupi zemalja kojima preti status država koje se na svetskom nivou najlošije nose sa ovim problemima. Od tri ranga u koje Izveštaj smešta 188 proučavanih zemalja, Srbija spada u problematičniji deo drugog, odnosno zemlje „za posmatranje“.
Ni status koji je Srbija imala prethodnih godina ne zvuči ohrabrujuće. Srbija je, naime, spadala u grupu zemalja koje ne ispunjavaju u potpunosti ni minimum standarda za suzbijanje trgovine ljudima, ali „čine značajne napore u tom pravcu“. Kako ASTRA navodi, u ovogodišnjem izveštaju Vlade SAD ocenjuje se da su ti napori smanjeni.
„Ono što je posebno obeležilo prethodnu godinu i doprinelo nazadovanju Srbije u Izveštaju o trgovini ljudima jeste nereagovanje institucija u slučaju potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Izveštaj navodi da Vlada Srbije nije zaštitila žrtve, niti u potpunosti istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Narodne Republike Kine; nije se u potpunosti pridržavala sopstvenih zakona i protokola, dala je prednost investicijama NRK, odbacila optužbe i odložila svoje reakcije“, upozoravaju iz ASTRE.
Iz ASTRE podsećaju i na to da je ova organizacija izradila i objavila izveštaj o tretmanu radnika fabrike Linglong u Zrenjaninu, o kome mnogo govore naslov „Da li biste pristali na ovo: Slučaj masovne trgovine ljudima u svrhe radne eksploatacije” i podnaslov „Ponovno otkrivanje ropstva u 21. veku: Prošlost, sadašnjost i tmurna budućnost eksploatacije migrantske radne snage (ne samo) u Srbiji”.
U saopštenju koje je ASTRA objavila povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima konkretizuje se da, između ostalog, broj zvanično identifikovanih žrtava u Srbiji godinama zvanično ne raste uprkos upozorenjima stručnjaka da je žrtava trgovine ljudima u Srbiji i do deset puta više. Nadalje, srpske institucije u praksi često ne razlikuju kršenje radnih prava u odnosu na trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije. Dok se počinioci kažnjavaju previše blago, dešavalo se da nepravedno i protivpravno budu kažnjene žrtve seksualne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela zarobljene u lancu trgovine ljudima.
Institucije za identifikaciju, zbrinjavanje i podršku žrtvama ne raspolažu dovoljnim ljudskim, prostornim i finansijskim resursima, a Vlada Srbije ne obezbeđuje adekvatnu podršku ni nevladinim organizacijama na čije se resurse državne institucije često oslanjaju.
Kako se navodi, „spisak propusta u odnosu Republike Srbije prema problemu trgovine ljudima ovde se ne završava i prevazilazi okvire ovog saopštenja“. Domaće državne institucije angažovane na rešavanju problema trgovine ljudima nisu zvanično reagovale na ocenu Stejt Departmenta, zbog čega iz ASTRE na nadležne apeluju da zauzmu stav, preuzmu odgovornost i pruže podršku žrtvama u Srbiji i žrtvama poreklom iz Srbije koje su eksploatisane na teritorijama drugih zemalja.
„Plasman na listi zemalja koje su obuhvaćene Izveštajem o borbi protiv trgovine ljudima može se svesti samo na broj, reč ili statistiku, dokle god smo spremni da zanemarujemo činjenicu da se tu radi o životima i sudbinama najosetljivijih pojedinaca i pojedinki. Nadamo se da neoglašavanje države i nadležnih o nalazima ovog izveštaja ne znači da smo mi kao društvo spremni da na tu činjenicu zažmurimo”, poručuju iz ASTRE.
I.K.
