Građani i čelnici Beograda poslednjih dana dosta govore o javnom gradskom prevozu. Prvi su nezadovoljni prevozom i cenom, dok zamenik gradonačelnika najavljuje pooštravanje kontrole i kupovinu novih autobusa, ali ne pominje nedostatak vozača.
Ovih dana je prilično dinamično u javnom prevozu u Beogradu. Gužve u vozilima, kašnjenja i preskakanje polazaka su i dalje konstanta, ali novosti su niz incidenata koji su se dogodili sredinom februara. Prvo je ukraden autobus iz pogona „Karaburma“, nakon čega su u pogonu „Novi Beograd“ izgorela tri vozila, zbog čega su usledile smene unutar Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP).
Krajem meseca je, zamenik gradonačelnika najavio kupovinu novih novih vozila – Grad Beograd će raspisati tender za kupovinu između 210 i 230 novih autobusa, za šta će iz budžeta grada biti obezbeđeno 35 miliona evra, čemu će biti pridodato još 10 miliona iz bužeta GSP-a. Zanimljivo je da gradskim budžetom za 2019. godinu nije bila planirana kupovina novih vozila, već će se raditi rebalans budžeta, što znači da je budžetska konstrukcija usvojena krajem decembra 2018. izdržala čitava dva meseca. Sednica na kojoj je trebalo da bude usvojen predlog rebalansa nije održana 25. februara, kako je planirano, već je „zbog poštovanja procedure“ pomerena za 4. mart.
Kupovina novih vozila je dobra stvar, s obzirom na to da je poslednja sistemska kupovina vozila obavljena 2013. godine, ali ostaje upitno zašto pre tri meseca nije odlučno da će se kupovati novi autobusi.
Ipak, ostaje pitanje ko će voziti sva ta nova, a i stara vozila, u gradskom prevozu. Prema „Programu poslovanja GSP-a za 2019. godinu“ preduzeće je tokom prošle godine izgubilo 433 vozača, od čega je 247 svojevoljno dalo otkaz i verovatno otišlo putem Zapadne Evrope, dok je ostatak vozača napustio firmu usled odlaska u penziju, povrede radne obaveze ili nečeg trećeg.
Zajedno s najavama kupovine novih vozila stigle su i najave o pooštravanju kontrole naplate karata, kao i novi mehanizmi koji će omogućiti bolju naplatu. Prema predlogu, poslodavci će morati da dokažu da je novac za prevoz iskorišćen za tu namenu. Cena mesečne karte za zaposlene u Beogradu iznosi 2.990 dinara za prvu zonu, odnosno 3.275 za zonu dva, uz dalja povećanja cene za zone tri i četiri, a često se dešava da ljudi ovaj novac sačuvaj, a da se švercuju u prevozu.
Neko bi mogao da pomisli da se radi o bahatosti ljudi koji žele da ovu sumu sačuvaju za sebe, međutim, ovo više govori o materijalnom položaju ljudi i značaju koji ovoliki novac ima na mesečnom nivou.
Sve ovo prati i najava zamenika gradonačelnika Beograda, Gorana Vesića, da će u narednih nekoliko godina grad zaposliti dodatnih 1000 komunalnih policajaca. S obzirom na njihovu dosadašnju ulogu u represiji nad građanima, ne treba sumnjati da će svoje angažovanje naći i u „regulisanju“ javnog prevoza.
Sa druge strane, dežurni branioci vladajuće ideologije bi mogli da kažu: „plati pa se klati“. Ipak, pre klaćenja u autobusu, prvo bi isti trebalo da stigne, da bude održavan, i da u njemu nije prevelika gužva. Osim toga, možemo da razmišljamo malo šire – o zadovoljenju potrebe za prevozom, te da predložimo javno dostupan i besplatan gradski prevoz, što je praksa koja se uspostavlja raznim delovima sveta.
L.P.
