Posmatrači Crte su raspoređeni na terenu, u svim gradovima i opštinama u Srbiji i prate sve delove kampanje: način na koji izborni akteri komuniciraju sa građanima, medijsko izveštavanje, načine na koji javni funkcioneri koriste ili zloupotrebljavaju svoje javne funkcije, prisustvo i odsustvo pritisaka na birače, objasnili su iz Crte na konferenciji za medije “Izbori 2022. godine – od raspisivanja izbora do izbornog dana”, održanoj 31. marta u Medija centru u Beogradu.
„Glavni zaključak Posmatračke misije je da institucije koje su nadležne za sprovođenje onih zakona koji su relevantni za izborni proces kao i za nadzor nad sprovođenjem ovih zakona svojim radom nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javog interesa, već su svojim radom dozvolile da se standardi za fer i slobodne izbore dodatno urušavaju“, ocenio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte i šef posmatračke misije. Ovogodišnja izborna kampanja se odvija u još lošijim uslovima od one iz 2020. godine, koju je Posmatračka misija tada ocenila kao jedan od najlošijih izbornih procesa koje je do tada posmatrala.
Nedeljkov je naglasio da su i dalje izraženo prisutne medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotreba javnih resursa, klijentelističke prakse (odnosno kupovina glasova) i pritisci na birače. Ranije donete mere za unapređenje izbornog procesa nisu doprinele unapređenju izbornih uslova, konstatovao je on.
Udeo koji su predstavnici vladajućih aktera imali na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću je pao sa 83% na 64%, ali je njihovo prisustvo u informativnom programu, odnosno u vestima, kao najuticajnijem programu, ostalo dominantno, naveo je šef posmatračke misije. Konstatujući da je vršenje prozivzakonitog uticaja na volju birača pojava koja hronično izjeda demokratiju u Srbiji, Nedeljković je ocenio da su pritisci na birače intenzivirani. Ponovila se i praksa falsifikovanja dokumenata koje su stranke podnosile da bi učestvovale u izbornoj trci, a poverenje u izborni proces poljuljava je i afera sa obaveštenjima glasačima.
Nedeljković je pohvalio rad nekoliko profesionalaca u Republičkoj izbornoj komisiji, koji su, po njegovim rečima, na svojim plećima izneli rad komisije u predizbornom procesu.
Tamara Branković, koordinatorka istraživačkog tima Crte, je napomenula da se politički pluralizam ne ogledava isključivo u vremenu koje izborni akteri dobiju u medijima, već i načinu na koji se o njima izveštava. Po njenim rečima, došlo je do smanjenja negativnog izveštavanja o akterima opozicije. Izveštavanje o predstavnicima vladajuće stranke je preovlađujuće neutralno, sa jednom četvrtinom vremena posvećenom pozitivnom izveštavanju, ali i uz izostanak negativnog izveštavanja.
„Važno je pokazati da ovi procenti pokazuju pristrasnost u izveštavanju o kandidatima jedne ili druge strane u medijima“, ocenila je Branković.
„Posmatračka misija je zaključila da su konzervativne tradicionalističke opozicione partije, od kojih neke zastupaju ekstremne stavove, prikazane najviše u neutralnom, zatim u pozitivnom, a gotovo nikada negativnom tonu“, i dato im je više vremena, konstatovala je koordinatorka istraživačkog tima. „Sa druge strane, opozicionim partijama koje zastupaju modernističke, liberalne stavove posvećeno je manje vremena“ i one su u 30% izveštavanja predstavljene negativno.
Govoreći o pritiscima na birače, Branković je konstatovala da su njima najviše izloženi zaposleni u javnom sektoru kao i manjinske i socioekonomski ugrožene grupe, a da pritisci obuhvataju zloupotrebu ličnih podataka građana, kao i pretnje fizičkim nasiljem.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke misije Crte je konstatovao da se rad Republičke izborne komisije (RIK) odvijao u skladu sa zakonom , te da je došlo i do unapređenja njenog rada u smislu transparentnije komunikacije, primena inovativnih metoda rada, povećanje broja edukativnih sadržaja i pravovremeno objavljivanje različitih vrsta odluka kako lokalnih, tako i republičke izborne komisije.
Ipak, i u ovom izbornom procesu Crta je detektovala dva problema. Jedan od njih je pitanje statusa lista nacionalnih manjina u izbornom procesu.
„Pitanje toga ko ima pravo na status nacionalne manjine ostaje nerešeno u našem pravnom sistemu za sprovođenje izbora“, pa RIK i Upravni sud imaju različita tumačenja i stavove u vezi sa ovim pitanjem, naveo je Dimitrijević. Drugi problem se tiče kandidovanja liste Ruski manjinski savez, koja će se naći među izbornim opcijama uprkos tome što, po Dimitrijevićevim rečima, postoje zvanične tvrdnje i dokumentovane izjave opštinskih organa da je ona nadležnima predala spisak sa falsifikovanim potpisima podrške birača.
Posmatračka misija Crte posmatra celokupan izborni proces predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora u 160 gradova u Srbiji, što, kako navode, podrazumeva praćenje izborne kampanje, izbornog dana i procesa nakon izbornog dana do zaključenja konačnih rezultata izbora.
I.K.
