Otkup stanova od rentijerskih kompanija podržava tanka većina anketiranih u istraživanjima javnog mnjenja, a referendum će se održati 26. septembra, istog dana kada i savezni izbori.
Inicijativa za referendum je potekla od lokalnih aktivista za pravo na stanovanje, koji su od februara do juna uspeli da prikupe 350.000 potpisa, odnosno duplo veću podršku od zakonski tražene podrške 7% građana sa pravom glasa.
Aktivisti predlažu da Berlin zakonski primora sve privatne rentijerske kompanije koje poseduju više od po 3000 stanova za izdavanje da ih prodaju gradu po fer cenama, odnosno cenama manjim od tržišnih. Ukupno bi u pitanju bilo preko 240.000 stanova, to jest više od 10% berlinskog stambenog fonda. Na udaru je pre svega najveća rentijerska kompanija, Dojče Vonen (Deutsche Wohnen), koja drži čak 130.000 jedinica. Grad bi tako nastali javni stambeni fond mogao da izdaje po stabilnim i nižim cenama od aktuelnih, sprečavajući „pumpanje” kirija koje rentijeri neometano vrše.
U nedostatku učinkovitih mehanizama kontrole cene nekretnina i kirije u Berlinu vrtoglavo rastu godinama. Oko 16% stanova za iznajmljivanje je u vlasništvu grada, koji ih izdaje po dva i tri puta manjim cenama od onih koje traže privatni rentijeri. Ipak, to nije dovoljno da amortizuje uticaj spekulacija zbog kojih se prosečna stanarina u proteklih desetak godina duplirala.
Rast stanarina, koji rast plata ne može da isprati, pogađa ogroman broj ljudi u Berlinu, otežavajući im sve više živote. Podsetimo, oko 85% stanova u Berlinu se iznajmljuje, a od toga je čak 60% u rukama privatnih vlasnika. Kupovanje stanova i zgrada u Berlinu i njihova preprodaja i izdavanje je postalo naročito popularno za vlasnike krupnog kapitala nakon krize 2008., dok su cene nekretnina i kirije u nemačkoj prestonici bile niske usled postojanja jače državne kontrole.
Prošlogodišnje istraživanje Roza Luksemburg Fondacije je obelodanilo da polovinu nekretnina u gradu sada poseduju multimilioneri koji su u njih „parkirali” svoj kapital. Zbog toga su, recimo, cene nekretnina u Berlinu 2017. godine porasle za čitavih 20%, piše portal Slate. Aktuelna kriza je dodatno motivisala vlasnike kapitala da se osiguravaju ulažući u nekretnine, podstičući dalji rast cena na atraktivnim tržištima poput berlinskog.
Aktivisti smatraju da nije fer da se stanovi tretiraju kao bilo koja druga roba i da se njima trguje na berzi, dok milioni ljudi moraju da se seljakaju ili gube krov nad glavom. Pored pravde, oni se pozivaju i na pravo: konkretno, na članove 14 i 15 nemačkog ustava. Član 14 dozvoljava mogućnost eksproprijacije privatnog vlasništva za opšte dobro, a član 15 kaže da „zemljište, prirodni resursi i sredstva proizvodnje mogu biti transferisani u zajedničko vlasništvo ili postati druga vrsta javnog dobra u korist društvenih potreba”. Dok član 15 do sada nije korišćen, član 14 je aktiviran dva puta u toku poslednjih nekoliko godina.
Protivnici eksproprijacije, očekivano, tvrde da bi ona bila pogubna za Berlin jer bi oterala investitore.
Da bi referendum bio uspešan, u njegovu korist bi moralo da glasa ne samo više od polovine onih koji izađu na referendum, već barem 25% lokalnog glasačkog tela. Njegove rezultate bi u narednom koraku trebalo da ozakoni gradska vlast, koju na to ne obavezuje zakon. Dojče vele piše da je levo-zelena koalicija koja vodi Berlin podeljena po ovom pitanju: dok Levica podržava nacionalizaciju, Zeleni se dvoume, a SPD je protiv. Može očekivati i da bi odluka o eksproprijaciji bila dovedena u pitanje na federalnom nivou, čak i ako bi se imalo uspeha na lokalu.
Slično se početkom godine desilo sa odlukom o sprečavanju rasta kirija. Naime, lokalna vlada je uspela da stavi moratorijum na rast troškova stanovanja u najamnom sektoru u januaru 2020. godine, ali je u aprilu 2021. ova regulativa osporena na nemačkom Ustavnom sudu. Inicijativa za osporavanje je potekla od poslanika u saveznom paramentu iz redova konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Stranke slobodnih demokrata (FDP), ali je njen glavni pobednik bio Dojče Vonen, rentijerska kompanija čije su deonice na berzi momentalno skočile 3%.
Zasad je neizvesno da li će građani koji su stanove za vreme važenja moratorijuma unajmljivali po zamrznutim rentama morati rentijerima da otplaćuju razliku i šta će se desiti sa onima koji ne budu mogli da je plate. U pitanju su desetine hiljada ljudi koji bi na budućem referendumu mogli glasati u korist eksproprijacije – a da li time i pretegnuti u njenu korist, videćemo.
I.K.
