Kako se navodi u saopštenju, Autonomni ženski centar je na inicijativu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti krajem juna 2022. godine podneo predlog da Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) poveća broj oralnih kontraceptivnih sredstava koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja, što je u skladu sa preporukama CEDAW Komiteta Republici Srbiji iz 2019. godine. Početkom septembra je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podnela inicijativu za izmenu i dopunu Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Iz Autonomnog ženskog centra navode da su u svom predlogu ukazale na nepovoljne podatke o stanju seksualnih i reproduktivnih prava i zdravlja žena, uključujući mlade osobe i žene iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa, koji se odnose i na upotrebu kontraceptivnih sredstava, ali i na mali broj dostupnih sredstava uz recept (koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja): „Predloženo je da se na A listi nađe veći broj oralnih kontraceptivnih sredstava (najmanje sva sredstva sa liste A1), kao i dva sredstav za hitnu kontracepciju. Takođe, inicijalni predlog je proširen i predlogom da se mladi (uzrasta od 15 do 18 godina) oslobode participacije u fiksnom iznosu (zbog finansijske zavisnosti od roditelja), kao i da se razmotri mogućnost da se troškovi prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama pokriju zdravstvenim osiguranjem kao što je navedeno u preporuci CEDAW Komiteta 38 iz 2019. godine.“
Poverenica je u svom dopisu Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje podsetila da i Strategija javnog zdravlja u Srbiji za period od 2018-2026 podrazumeva specifične ciljeve koji se odnose na praćenje i primenu Nacionalnog programa za unapređenje i očuvanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije. Kako navodi Poverenica u svom dopisu, sam Nacionalni program ističe da mali broj mladih koristi efikasnu kontracepciju.
Kontracepcija je praktično nedostupna velikom broju mladih, posebno onima koji finansijski zavise od svojih roditelja i koji za kontracepciju moraju da izdvoje ne tako simbolične novčane iznose. Upravo iz tog razloga se kao najčešći način izbegavanja neželjene trudnoće koristi praksa prekinutog snošaja, što mlade nikako ne štiti od polno prenosivih bolesti ali i trudnoće. U dopisu se navodi da postoji samo jedno kontraceptivno sredstvo na listi lekova koje finansira RFZO.
Kako je Mašina ranije pisala, Srbija ulaže manje od ostalih evropskih zemalja u dostupnost kontracepcije u okviru javnog zdravstvenog sistema. Prema podacima koje je objavio Evropski parlamentarni forum početkom tekuće godine u Atlasu kontracepcije, Srbija ulaže manje od evropskih zemalja u dostupnost kontracepcije u okiru javnog zdravstvenog sistema, nema programe ni za mlade ni za osetljive grupe. Podaci pokazuju da je savetovanje o kontracepciji dostupno u Srbiji na sličnom nivou kao i u ostalim zemljama. Prema ovim podacima, Srbija ne radi dovoljno na informisanju građanki i građana, jer su informacije o kontracepciji dostupne samo na sajtovima nevladinog sektora, te da nema dovoljno dostupnih informacija o kontracepciji i troškovima koji su neophodni za njihovu efikasnu i redovnu upotrebu.
I.P.
