Pre 135 godina, radnici su se na američkim ulicama izborili za osmočasovno radno vreme. Upravo ovo osvojeno pravo poslužilo je kao centralno mesto budućim generacijama radnika, poslodavaca i donosiocima odluka prilikom kreiranja institucija tržišta rada u XX veku.
Sada, 135 godina kasnije, mnogi se – ne svojom voljom – ne mogu podičiti osmočasovnim vremenom usled fleksibilizacije rada, te je otvoreno pitanje koji je glavni zahtev izrazito diverzifikovane grupe radnika i radnica u nestandardnim formama rada koji ne uživaju zagarantovano radno vreme niti socio-ekonomska prava koja proističu iz ugovora o radu.
Uviđajući ove promene koje dalje produbljuju pandemija i digitalne tehnologije, međunarodne organizacije insistiraju na pristupu budućnosti rada koji će u središte staviti čoveka (human-centred approach); drugim rečima, koji će uvažiti i postaviti prava radnika/ca, njihove potrebe i težnje u središte ekonomske, socijalne i ekološke politike.
Međutim, kako se ovaj cilj operacionalizuje i pretače u zahteve koji bi inspirisali novi (međunarodni) radnički pokret? Šta nam o tome kazuju prvi odgovori na promene u svetu rada tokom pandemije i nedavni primeri iz tzv. gig (honorarne) ekonomije kao predvodnice novih trendova?
Transformacija
Promene tokom pandemije izazvane koronavirusom ne uključuju samo tzv. socijalnu, već i ugovornu distancu. Ugovorna distanca odnosi se na udaljavanje od standardne forme zapošljavanja (tj. zasnivanja radnog odnosa) i na ubrzano okretanje ka fleksibilnim formama angažovanja, baš kao što je to slučaj u gig ekonomiji. Iako ne nov fenomen, pandemija je podstakla njegovu primenu i prelila na nove kompanije i sektore. Već sada se govori o različitim promenama unutar poslovnih entiteta kako bi se u post-pandemijskom svetu nastavilo sa angažovanjem frilensera i frilenserki.
Ugovorna distanca, zajedno sa rasprostranjenim radom od kuće, dodatno menja geografiju rada. Poslodavci se mogu odlučiti da angažuju pojedince u drugim gradovima/državama jer uz isti kvalitet obavljenih zadataka dobijaju manju cenu rada, dok se, sa druge strane, sami radnici mogu opredeliti za selidbu iz velikih gradskih centara u mesta gde su troškovi života manji.
Povrh toga, pojedine promene u sferi rada proizilaze iz preispitivanja prioriteta. Aspekti kao što su potreba za više slobodnog vremena i blizina prirode postali su važni tokom pandemije. Međutim, dok se možemo usaglasati da su ovi elementi važni za kvalitet života svakog pojedinca, izvesno je da će ih, u ovom trenutku, moći priuštiti samo oni radnici sa određenim stepenom finansijske sigurnosti i visokotraženim veštinama na tržištu rada.
Pritisci
Brojne promene u radu proističu iz gig ekonomije u okviru koje novi poslovni model, platforma, stiče moć tehnološkim rešenjima, obradom podataka i razvojem algoritama. Dve posebne oblasti od interesa tiču se klasifikacije radnika i transparentnosti algoritamskog menadžmenta.
Da li su radnici preko platformi (od Upworka, preko Ubera do Wolta) zaposleni ili nezavisni radnici predmet je brojnih debata. Nedavno je Vrhovni sud Velike Britanije doneo odluku kojom se Uberovim vozačima u toj zemlji garantuje minimalna zarada kao deo sporazuma kojim se kompanija poziva da obezbedi radna prava vozačima. Ova odluka je doneta nakon što se grupa vozača obratila sudu u Londonu još 2016. godine tražeći minimalnu zaradu, plaćeni odmor i pauze tokom rada. Vozači su, pored Britanije, priznati kao zaposleni i u Španiji i Holandiji1, a Evropski sud pravde naveo je da ne možemo govoriti o platformama kao pukim posrednicima u slučajevima kada biraju radnike, određuju cenu i uslove rada (uključujući i insistiranje na određenoj uniformi ili tipu prevoznog sredstva koje će koristiti tokom obavljanja posla), vrste sankcija i način kontrole kvaliteta.
Iako su ove odluke ohrabrujuće, ne treba zaboraviti šta se dogodilo sa druge strane ,,bare“. U Kaliforniji je tokom 2019. godine usvojen Assembly Bill 5 (AB5) koji propisuje da su vozači preko aplikacija i drugi gig radnici/ce zaposleni, osim u slučajevima: kada im kompanija ne izdaje zadatke i ne kontroliše ih tokom njihovog radnog vremena, kada radnici ne obavljaju ,,osnovnu delatnost“ kompanije, i kada je reč o podugovaranju.
Kompanije kao što su Uber i Lyft uložile su protest i navele da će se povući sa kalifornijskog tržišta ukoliko se tekst zakona ne izmeni. Nakon njihove kampanje u koju su zajedno sa još nekoliko kompanija uložile preko 200 miliona dolara, izglasan je Prop 22 koji omogućava izuzetak od AB5 u sektoru transporta i dostave čime su vozači ostali nezavisni radnici koji nemaju pristup postojećem sistemu socijalne zaštite. Umesto toga, kompanije će ponuditi drugačiji paket sistema zaštite.2
I dok pitanja klasifikacije radnika ostaju pod velikom lupom svih zainteresovanih strana3, radnici u gig ekonomiji nalaze se pod dodatnim pritiskom novih šefova/ica – algoritama. Algoritamski menadžment sastoji se od usmeravanja ponašanja radnika kako bi se na što efikasniji način obavio zadatak, odnosno dostavljačka usluga. To se čini korišćenjem softvera i algoritama za automatizaciju funkcija i aktivnosti koje tradicionalno obavljaju ljudi na pozicijama menadžera/ki.
Na osnovu prikupljenih podataka putem softvera, uspostavljaju se vremenski okviri u kojima se zadaci moraju sprovesti, određuje se pristup tipu i obimu posla, kao i kreiraju mesečni izveštaji o produktivnosti pojedinačnih radnika/ca. Prvi rezultati istraživanja o algoritamskom menadžmentu ukazuju na intenziviranje radnih procesa te pogoršavanje radnih uslova i uvođenja novih oblika nesigurnosti.
Kompanije su štitile dizajn softvera i algoritama kao deo intelektualne svojine, sve dok u martu 2021. godine nije napravljen značajan iskorak u Španiji.
Pozivajući se na pravo radnika na dostupnost informacija, doneta je odluka koja obavezuje digitalne platforme za rad – ne samo u oblasti dostave i transporta – da obaveste predstavnike/ce radnika/ca o algoritamskoj ili bilo kojoj drugoj tehnološko-matematičkoj formuli koja može uticati na njihov rad (od uslova preko pristupa poslovima do obrade ličnih podataka).
Akteri se nadaju da će ovaj primer slediti i evropski zakonodavci te da će princip algoritamske transparentnosti integrisati i na taj način omogućiti sindikatima borbu protiv diskriminacije i za bolje uslove rada na platformama.
Da nam živi rad?
Do narednog Prvog maja, postavljanje težnji i potreba radnika i radnica u središte različitih politika može se odigrati na nekoliko načina. Prvi se tiče zamene osmočasovnog radnog vremena konceptima kao što su šestočasovno radno vreme i/ili četvorodnevna radna nedelja, ali ne na uštrb zarada. Zagovarači ovih promena uzimaju u obzir ekološke aspekte rada kao što je smanjenje emisije ugljen-dioksida.4
Drugi način odnosi se na platu za život (living wage). U poslednje vreme, radnički pokreti i inicijtive u gig ekonomiji služe se ovom idejom umesto tradicionalne o minimalnoj zaradi. Plata za život obezbeđuje dostojanstveni život, dok bi dugoročno mogla da smanji jaz koji je prethodnih decenija nastao kao posledica raskoraka između rasta profita i rasta zarada. Insistiranje na ova dva zahteva i njihova primena omogućila bi širem krugu radnika i radnica finansijsku sigurnost, predvidivost i mogućnost da život organizuju u skladu sa svojim prioritetima i vrednostima, a ne samo ograničenoj grupi kao što je to slučaj sada.
U diskusijama o budućim zahtevima ne treba zaboraviti da je još uvek nepoznanica kako će se regulatori (nacionalne institucije, pre svega) postaviti prema rastućoj transnacionalnoj prirodi rada. Da li će podržati i pospešiti ove procese, ili će pak uvesti administrativne barijere koje će radnu snagu zadržati u definisanim geografskim prostorima uprkos internetu i umreženosti?
Takođe, u ovom trenutku nije jasno koji će tas na vagi prevagnuti kada je reč o klasifikaciji radnika jer istovremeno postoji bojazan da će se odredbe Prop 22 preliti i na druge sektore (i kontitente), kao i nada da će se odluke iz Velike Britanije, Holandije i Španije od grupe vozača proširiti i na ostale radnike i radnice u gig ekonomiji. Dalja klasifikacija gig radnika i radnica je važna usled trenutnog nesrazmernog odnosa moći i odgovornosti (koja se manifestuje u činjenici da su rizici i pritisci isključivo prebačeni na pojedince), kao i zbog radno-pravne zaštite i socio-ekonomskih prava koje nosi sa sobom.
Rasprostranjene prakse ugovorne distance čija dalja primena može obuhvatiti širu grupu radnika i radnica od one u honorarnoj ekonomiji će samo dodatno aktuelizovati ova pitanja za novu generaciju radnika, poslodavaca i donosioca odluka prilikom osmišljavanja institucija tržišta rada u XXI veku.
- U Holandiji je sudska odluka doneta u slučaju Deliveroo aplikacije.
- Paket sistema socijalne zaštite obuhvata neke od narednih elemenata: 120% lokalne minimalne zarade za svaki sat vožnje (sa ili bez putnika) neuključujući čekanje, pokrivanje medicinskih troškova za povrede na radu, pokrivanje izgubljenog prihoda uslovljenim čekanjem, zabrana diskrimanacije na radnom mestu, priprema kodeksa rodne ravnopravnosti, sprovođenje obuke za vozače, kao i proveru kriminalne prošlosti radnika i radnica na platformama.
- Primera radi, Međunarodni sindikat zaposlenih u uslugama (eng. Service Employees International Union) podneo je žalbu navodeći da Prop 22 nije u skladu sa američkim ustavom.
- Primera radi, navodi se da bi 10% manje radnog vremena smanjilo ugljenični otisak za 14,6%, a da bi dodatni slobodni dan u nedelji to učinio za skoro 30%.
